Dragan Đilas: Vučićeva priča kako smo greškom u UN glasali za rezoluciju, a trebalo je da budemo uzdržani, vređa inteligenciju. Vučić ima ozbiljan problem da izgovori istinu, to je već poremećaj

 Zapad i Evropa ne treba da podržavaju ni vlast ni opoziciju, već osnovne vrednosti na kojima počiva EU - to znači da autokratama ne pravite dilove zato što njihove kompanije ili ličnosti imaju od toga ekonomsku korist, rekao je u intervjuu za Demostat Dragan Đilas, predsednik SSP-a.

Dok traje pobuna naroda predvođena studentima, blokade, demonstracije, štrajkovi – nema nikakvog smisla da zaseda Skupština Srbije i Stranka slobode i pravde (SSP) ne vidi u ovom trenutku ni jedan razlog da učestvuje na sednici koju je predsednica Skupštine Ana Brnabić zakazala za 4. mart, naveo je Dragan Đilas u podkastu “Pola sata Demostata”.

On na konstataciju i pitanje voditelja Zorana Panovića, programskog direktora Demostata, kako kao lider najveće opozicione stranke vidi trenutnu situaciju u opoziciji nakon prilično mučnog rasturanja koalicije Srbija protiv nasilja, koja je pre toga imala vrlo solidan izborni rezultat, nastala neka vrsta pat-pozicije u kojoj nepoverenje u zvaničnu opoziciju, ni kroz sadašnji veliki narodni pokret protiv Vučića, nije formulisalo neku novu opoziciju – objašnjava da razlog leži u više faktora.

 „Srbija tek nekoliko decenija ima višepartijski sistem. To je mlada demokratija koja je 2012. pregažena i sada smo u jednom autokratskom režimu koji vrlo intenzivno radi na cepanju opozicije. Ubeđuju se građani da je ona loša, izdajnička, da smo svi isti, jer biračima Srpske napredne stranke (SNS) ne smeta što su u toj partiji ljudi koji glasaju za Vučića, a ranije su ga najstrašnije napadali. Birači opozicije su mnogo kritičniji, više znaju, što pokazuju sva istraživanja, kao i ono koje je Demostat radio. U toj priči imate vrlo negativan stav javnosti o opoziciji koja je i sama tome doprinela. Ali, ponekad imam utisak da se u zemlji u kojoj ništa nije idealno, od opozicije očekuje da bude idealna“, navodi Đilas.

Na opasku voditelja da se Vučić uvek pasionirano trudio da ponizi opoziciju kada je fragmentira, ali da on ne može da joj zabrani da se ujedini i postane realna alternativa koja može da ga ugrozi – sagovornik odgovara da se u Srbiji toliko stvari dešava ali da mi strašno brzo zaboravljamo.

Studenti jesu zauzeli dobar stav da Vučić nije nadležan i neće sa njim da pričaju. Ali, prvi put je to rekla opozicija kada je bila sednica o litijumu. On je hteo da dođe, ali mi smo kao sazivači sa 84 potpisa rekli da nije nadležan. Vrlo često je opozicija mnogo jedinstvenija nego što izgleda i mislim da je zaista dobro kada sarađujemo, ali ljudi moraju da shvate da nismo svi isti

„Ja sam se u politiku vratio 2018. i tada smo napravili Savez za Srbiju. Ušao je veliki deo opozicije koja je kasnije bila i u Srbija protiv nasilja, čak su i Dveri bile deo toga. Tada smo svi osim Ne davimo Beograd potpisali Dogovor sa narodom, zajedno smo bojkotovali izbore 2020. a 2023. smo izašli u ovom formatu. I sad se sastajemo, razmatramo razne stvari. Iako nemamo isti stav o ponovljenim beogradskim izborima, oko mnogo drugih tema se slažemo. Ali, mnogo toga se ne priznaje opoziciji. Studenti jesu zauzeli dobar stav da Vučić nije nadležan i neće sa njim da pričaju. Ali, prvi put je to rekla opozicija kada je bila sednica o litijumu. On je hteo da dođe, ali mi smo kao sazivači sa 84 potpisa rekli da nije nadležan. Vrlo često je opozicija mnogo jedinstvenija nego što izgleda i mislim da je zaista dobro kada sarađujemo, ali ljudi moraju da shvate da nismo svi isti“, ističe Đilas.

Potvrđuje da je parlamentarna opozicija podržala studentske zahteve, da traže prelaznu vladu, a ne žele da učestvuju na izborima u modelu kako ih Vučić organizuje, iako taj zajednički stav još nije uobličen u dokument.

Podseća da su osim sednice o litijumu, tražili i da parlament raspravlja o Kosovu i Metohiji, ali uprkos zakonskoj obavezi Ana Brnabić tu sednicu nije zakazala.

Takođe je opozicija podnela i ustavnu žalbu zbog sednice na kojoj je, prema njihovom mišljenju, izvršen državni udar.

Naglašava da ima mnogo stvari gde su pokazali jedinstvo, pa iako nije lako da se različite stranke spoje, pokazali su neki nivo odgovornosti.

„Pre studentskih protesta od decembra, demonstracije su realno bile opozicione, mi smo ih organizovali, ali smo i pokazali veliku zrelost kada smo se sklonili u stranu“, kaže sagovornik Demostata.

Suština je kako do pravih izbora

Na pitanje šta je suštinska, programska razlika između SSP-a i Demokratske stranke, Pokreta slobodnih građana ili Srbija centar, Đilas naglašava da nema neke drastične razlike.

„Mi najbolje sarađujemo sa strankom Srbija centar Zdravka Ponoša, Demokratska stranka je na evropskom nivou u grupaciji socijaldemokrata kao i mi. Mi se više razlikujemo u nekim tehničkim stvarima i verovatno u ljudima koji su različiti, ali postoji visok stepen saradnje. Ponekad se u našem društvu pravi slika kao da uopšte ne pričamo. To nije tačno, evo sada, pošto su Miroslav Aleksić i njegova stranka su dosta govorili o EXPO-u, mi pripremamo jedan papir koji treba da potpišu sve opozicione stranke“, objašnjava Đilas.

Artikulacija je opet ključna. Ako Vučić formira pokret za narod i državu, kakav će biti organizacioni model opozicije – bilo je sledeće pitanje voditelja.

„Mislim da to što Vučić naziva pokretom već postoji jer su svi oni već pod njegovom kapom, ne samo stranke koje su na njegovoj koalicionoj listi nego i SPS, koji ga slepo sluša, tu je Vulin, Šešelj, stranka Rasima Ljajića, PUPS – više ne može ni da se pohvata ko sve. Odgovor jeste jačanje opozicione saradnje. Ali, u odnosu na ono što se događa u našem društvu, dosta je priče o opoziciji i strankama između kojih ne postoje velike razlike i koje su prvi put zajedno izašle na izbore pre samo godinu u tri meseca. Drugi deo političkog spektra koji sebe naziva više nacionalnim, više na desnoj strani, nikada se nije dogovorio, izašli su odvojeno. Mislim da će se u budućnosti praviti razne opcije i dogovori, ali suština je kako doći do pravih izbora“, naglašava predsednik SSP-a.

Na pitanje da li je moguće da ako Vučić zaista napravi pokret za narod i državu, po automatizmu svako ko nije u njemu, pripada ovom drugom pokretu, on kaže da se svi koji nisu deo te priče, etiketiraju kao neprijatelji, izdajnici, kriminalci, lopovi.

„To se sluša svaki dan, o meni najviše ali i o drugim. Tako smo prikazani u bar 60 odsto stanovništva koje ne dobija informaciju iz profesionalnih medija, već isključivo iz onih koje režim kontroliše i gde Vučić ide iz emisije u emisiju. Samo na nacionalnim televizijama bio je prošle godine 352 puta. Onda nije čudno kad čujete: onaj Đilas hteo da ubije predsednika, stavio mu eksploziv u gumu, žena koja kaže da bi me zaklala kao krmaču od 300 kila“, naveo je on.

Kad se hapsi boranija

Na pitanje da li misli kako je susret sa Vučićem 11. aprila 2022. godine, koji je ostavio kontroverzan utisak i izazvao kritike opozicione javnosti, bila greška i da li bi se ponovo sreo ako bi to doprinelo spuštanju tenzija u Srbiji, Đilas objašnjava da je u politici najvažnija odgovornost.

Priča nam kako smo greškom u UN glasali za rezoluciju, trebalo je da budemo uzdržani ali on je bio umoran pa to nije video. Razumem da mediji moraju sve da pokriju, ali to već vređa inteligenciju

Kaže da se video sa predsednikom države tražeći nove beogradske izbore i suštinsku stvar, da prestane verbalno ubijanje ljudi, da se otvori dijalog, mediji, smanje tenzije.

 „Mislim da se previše obraća pažnja na to šta priča predsednik. On ima ozbiljan problem da izgovori istinu, to je već poremećaj. Može da izgovori šta god hoće, i onda mi svi komentarišemo. Priča nam kako smo greškom u UN glasali za rezoluciju, trebalo je da budemo uzdržani ali on je bio umoran pa to nije video. Razumem da mediji moraju sve da pokriju, ali to već vređa inteligenciju. Ne bi trebalo da obraćamo pažnju na to šta Vučić priča, jer je svaki dan drugačije, ali on donosi odluke, odlučuje o našim životima, zato komentarišemo. Na tom sastanku je obećao da ćemo ući u proces demokratizacije, podsetio sam ga da u drugom mandatu treba nešto da ostavi iza sebe, a ne razrušenu i podeljenu zemlju“, kaže Đilas koji ne vidi razlog da se ponovo sretne sa predsednikom Srbije jer ne ispunjava ono što obeća.

Da li je dijalog u Srbiji postao besmislen, da li se može upotrebiti reč pregovori i da li političku dinamiku u Srbiji daju studenti i Vučić, dok je opozicija na neki način po strani, bilo je sledeće pitanje.

„Političku dinamiku u ovom trenutku daje narod, ne Vučić. On više nema kontrolu. Objašnjava ljudima da rade normalno osnovne i srednje škole, a ne rade. Nastavnici i učitelji su najveći heroji, sami su rekli da mora nešto u ovoj zemlji da se menja. Ne rade univerziteti, advokati, a istovremeno slušamo neverovatne stvari, sudiju Ustavnog suda koji kažu da tužioci hapse kad im političari kažu. I to najnormalnije izgovori. Živimo u zemlji u kojoj, zato što je Vučić rekao da je ušla milijarda dolara, upadaju u nevladine organizacije koje su pratile izbore kao Crta, bez koje ništa od dokaza ne bi imali“, ističe predsednik SSP.

Odgovarajući na pitaje da li mu je predsednik pri susretu pominjao obojenu revoluciju za koju tvrdi da traje od 2018., Đilas kaže da nije pominjao ništa od toga. Dodaje da je teško živeti u zemlji u kojoj je teško praviti bilo kavu smislenu analizu političkih dešavanja.

„Ja sada razgovaram sa vama, a sutra može da se ispostavi kako je ovo moj poslednji intervju pre nekog hapšenja. Kad slušate njihove političare i Vučića, pošto su uhapsili neku njihovu boraniju koja krade sitne pare, sad će da hapse opoziciju. Mislim da je u kladionicama kvota na mene jako niska, dosta sam veliki favorit. Živimo u zemlji u kojoj predsednik tri meseca najavljuje hapšenje ljudi, što znači da pre nije hteo da se bori protiv korupcije, a sada hoće“, naglašava Đilas.

Burna reakcija na alergotest

On jedinu mogućnost za promenu izbornih uslova vidi u posredovanju ljudi iz Evropskog parlamenta i EU, koji su jednom to već pokušali alo sa lošom ekipom što nije bilo uspešno.

Na pitanje kako očekuje, pošto je Vučić razvio dobre odnose sa drugim zapadnim zemljama, da Zapad podrži opoziciju ako će ona ako pobedi da poništi neke od dogovora sa sadašnjim vlastima, kaže da slobodno treba reći da je predsednik korumpirao neke zapadne zemlje i političare.

 „Srbiji jeste mesto u Evropi zato što se tamo najbolje živi i zato što smo deo evropskog kontinenta. Nemamo gde drugde. Ali ni političari na Zapadu nisu mnogo bolji od naših, niti je nužno da se prihvati sve što govore ljudi izabrani na njihovim izborima. Mislim da Zapad i Evropa ne treba da podržavaju ni vlast ni opoziciju, već osnovne vrednosti na kojima počiva EU. To znači da autokratama ne pravite dilove zato što njihove kompanije ili ličnosti imaju od toga ekonomsku korist. To nije idealizam. Prihvatam da svaka od zemalja ima neki interes. I Srbija treba da ima svoj, a ne predsednika koji trguje i šta god mu neko traži, on zavuče ruku u državni džep i da. Francuzima treba aerodrom u Beogradu – namesti se tender, uzme se posao u kome se ulaže malo a zaradi puno. Nemcima treba litijum – tačno je da on uništava sve živo, ali Srbija je daleko pa to nema veze. Ako se svi na taj način ponašaju, na kraju će zaigrati mečka i pred njihovim vratima“, navodi sagovornik Demostata.

Na pitanje da li SSP ima neki model prelazne vlade, što je jedan od zahteva opozicije na koji bi Vučićev politički alergotest, da postoji, imao burnu reakciju, Đilas kaže da nisu izlazili sa konkretnom idejom jer ne vide način kako bi se do toga došlo.

Vlast pre toga mora da shvati da je društvo u krizi a ne da priča bajke kako je sve fenomenalno, kazao je on. U svakom slučaju, smatra da u takvoj vladi ne treba da budu političari, jer ima dovoljno stručnih ljudi koji mogu da omoguće zemlji promenu uslova i normalne izbore.

On u tom kontekstu nije želeo da definiše ProGlas, jer misli da to oni sami moraju da učine, ali smatra da je dobro kad ljudi koji su u životi već nešto postigli izađu u javnost i kažu svoje stavove o stanju društva, države, perspektivama i kako to može da se menja na bolje.

 „Mislim da je njihova uloga pozitivna. Iako kažu da nemaju političke ambicije, svaki čovek u ovoj zemlji, pa i oni imaju pravo da se time bave. U ProGlasu zaista ima ljudi sa ozbiljnim znanjem i karijerom i u oblastima u kojima su stručni mogu da daju veliki doprinos. Ono o čemu svi pričamo je ta promena“, ističe Đilas i delimično potvrđuje da u srpskom javnom prostoru ima dosta antipolitike i antipartizma što nije dobro za društvo koje želi da se politički rekonstruiše.

Tvrdi da je suštinski problem zemlje to što je 2012. godine zaćutao jedan deo intelektualne elite koja bi trebalo da usmerava društvo, kritikuje vlast; plašili su se da će ako kažu koju negativnu reč, izaći na naslovnim stranama tabloida kao kriminalci, pedofili, ubice…

„Jedan deo se, nažalost, prodao, pa smo ostali bez tog korektiva koji usmerava društvo na pravu stranu. Ne bi trebalo da ikome smeta kada profesori univerziteta, ljudi koji imaju neka znanja ili su u biznisu nešto uradili, dođu i kažu nešto o onome što se dešava. Ali, svaki put kad neko izgovori nešto protiv Vučića, optuže ga da je Đilasov. Ako se udruže u neku neformalnu grupu, koja ima više od tri člana, proglase ga za osobu koja ruši Vučića, hoće na izbore, uzima glasove. Tako se ljudi guraju u opoziciju“, naveo je.

Rezistentni na udare

Na pitanje koliko je SSP rezistentan na “udare” koji se dešavaju jer Vučić očigledno pažljivo prati kako se ne bi formirala alternativa jakoj, velikoj stranci, Đilas kaže da to nije važno osim u slučaju kada iz partije odu neki ljudi koji nose aktivnost, imenom i prezimenom, prepoznatljivošću.

„Ali, stalno čitamo besmislice, poput one priče o Narodnoj stranci, FBI i Miroslavu Aleksiću, koju plasira Blic. Naravno da vlast to radi. Suština je da Vučić sprečava da se napravi bilo koja stranačka organizacija koja preti da ostvari dvocifren rezultat. A kad imate dvocifrenu političku stranku i koaliciju koja je prešla 20 odsto, onda to počinje da radi. Srbija protiv nasilja je na izborima u kojima je stepen krađe bio najmanje 5% na nivou zemlje, došla na 23,6 odsto. Da krađa nije bilo tolika i to samo na dan izbora, ne računajući pripreme koje se obave pre, dostigli bi 27 ili 28 procenata. A bez obzira na Vučićeve priče, mi živimo u zemlji koja je podeljena“, ističe Đilas.

Potvrđuje da postoji još jedan fenomen, paranoja koja je prilično prisutna i u opozicionoj sceni.

„Niko nikom ne veruje i to se, kaže, ne dešava slučajno. Vlast na tome radi 12 godina. U vreme kad teorije zavere najbolje uspevaju u celom svetu, one i kod nas daju rezultate. Ponekad kaže da ima utisak kako se u javnosti priča da ljudi iz opozicije, kad se vide na ulici, okrenu glavu jedni od drugih, samo što se ne pobiju. A to nije tačno, jer ser sastaju, oko nekih stvari dogovore, oko nekih ne, ali je u borbi za izborne uslove, za promenu sistema, cela opozicija jedinstvena“, naveo je.

Na pitanje kako reaguje na parolu: Da Vučić ode, a da se Đilas ne vrati, s obzirom na to da je medijski satanizovan, sa bezbroj naslovnih strana ili negativnih tekstova, sagovornik Demostata kaže da nema gde da se vrati, jer je davno proveo tek devet meseci u Vladi, a ljudi ga pamte kao gradonačelnika Beograda, tom vrstom politike se bavio.

Prvi čovek prestonice postao je sa 36 odsto glasova dobijenih na listi koju je predvodio, Vučić je tada osvojio 26 procenta što je jedan od razloga za tolike napade.

Na podsećanje da je i sam bio lider studentskih protesta 1992. godine, u demonstracijama koje se ne navode često a bile su isto masovne i prethodile su Vidovdanskom saboru ali u korelaciji sa strankama opozicije, Đilas kaže da se i tada nisu mnogo mešali. Stranke su imale svoj sabor na kome je jedan od studenata pročitao njihove zahteve.

„I mi smo tada želeli da se odvojimo od stranaka. Zato sad ne mogu da dajem savete studentima jer se i meni u to vreme dizala kosa na glavi od ideje da mi neki političari kažu šta treba da radim. To je normalno. Kao što je normalno to što neko ko sada ima 20 i nešto godina, ne zna kako je izgledala prethodna vlast“, ističe on.

Ko je koga “pocepao”

Iz tog perioda ostao je zapamćen Đilasov intervju, emitovan na tadašnjoj Televiziji Beograd, sadašnjem RTS-u, a koji je odmah posle drugog dnevnika, u udarnom terminu, vodio tada mladi novinar Ratko Dmitrović. Danas je, kaže voditelj, teško zamisliti takav razgovor na RTS-u.

 „Bio sam prvi otvoreni kritičar Miloševića koji je dobio 45 minuta na RTS-u. Niko, ni Đinđić ni Drašković nije imao tu mogućnost. Mi smo tada uputili pismo Miloradu Vučeliću (tada direktoru RTS-a) pozvali ga da se vrati na fakultet i pronađe svoju savest. Na to je odlučeno da nekoga od nas pozovu u studio i da ga “pocepaju”. Sećam se, Dmitrović je imao papir ne sa podsetnikom, nego sa oznakama ABVGD… To je značilo ako ja odgovorim ovako, on treba da pita to. Sve vreme je bio zbunjen jer se moji odgovori nisu nalazili među opcijama sa papira. Kad smo izašli sa te emisije, pokojni Simo Gajin mu je rekao: Ala te pregazio ovaj student, ubio te. Studenti su slali telegrame saučešća RTS-u. Bio sam prvi čovek koji je najnormalnije govorio ono što smo pokušavali da sprečimo: da zemlja dolazi pod sankcije, da su ratovi katastrofa, da ćemo ih izgubiti, da će narod da izgine, da nešto mora da se menja, da Milošević mora da ode. Iz tog protesta koji ima veze sa opozicijom, su stigli novi izbori u Srbiji sa promenjenim izbornim zakonom i okruglim stolom vlasti i opozicije“, navodi Đilas.

Dodaje i da je kasnije te 1992. kao student išao kod Miloševića da traži njegovu ostavku, kao što je 2022. kao stariji čovek, otišao da Vučiću kaže kako mora da menja stvari, da ćemo otići opet u katastrofu.

Nažalost, niti je Milošević poslušao studente, niti Vučić njega, zaključuje Dragan Đilas.

(Demostat-N1)