Драган Ђилас: Србија мора да настави свој пут до пуноправног чланства у ЕУ. То нам не може ускратити нико, па ни Александар Вучић

Србија је аплицирала за пуноправно чланство у Европској унији, а не за парцијално учешће у јединственом тржишту или селективно укључивање у поједине политике ЕУ. Ту политику је успоставила влада Зорана Ђинђића и свака наредна је то имала бар као формални стратешки циљ. Кажем формални, јер је јасно да већ пуну деценију режим не води Србију ка Бриселу, већ је води у другом смеру.

Тај стратешки циљ додатно је потврђен Резолуцијом Народне скупштине Републике Србије из 2013. године, у којој се јасно наводи:

„Народна скупштина потврђује да је циљ Републике Србије у преговорима о приступању стицање пуноправног чланства у Европској унији у најкраћем року“.

Свако одступање од тог циља без одлуке Народне скупштине представља кршење важеће резолуције и самовољно мењање стратешког правца државе. Посебно забрињава чињеница да грађани Србије о могућој промени курса сазнају из немачких медија, а не кроз институционални дијалог у сопственој земљи. А управо то је урадио Александар Вучић, озбиљно понизивши и институције и грађане Србије.

Улазак у Европску унију, у Јединствено тржиште и у Шенген зону подразумева исте темељне политичке услове: владавину права, независно правосуђе, борбу против корупције, усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ. За Шенген су ти услови чак и строжи, због безбедносне димензије. Зато се по правилу прво постаје чланица ЕУ, па тек потом део Шенгена.

Предлог са којим сада Вучић излази у јавности је измишљен пре три деценије као решење за развијене, стабилне и демократске државе које не желе да постану чланице ЕУ, али желе приступ заједничком тржишту.

Занимљиво је да једна од тих земаља, Исланд, сада намерава да поднесе захтев за пуноправно чланство. И они су дошли до закључка да им је интерес да буду пуноправна чланица и да могу да утичу на одлуке ЕУ.

У том контексту треба гледати и на Вучићево и Рамино писмо, као покушај љубоморних суседа који би да спрече да комшијска Црна Гора постане чланица ЕУ. Једина разлика између Вучића и Раме што Рама жели Албанију у ЕУ, али схвата да не може, док Вучић никада није ни желео да Србија буде чланица Европске уније.

Зна он да су Европска унија и независно правосуђе и слободни медији и јаке институције и хапшење криминалаца и спровођење јавних набавки и немогућност постављања послушних идиота на важне државне функције….

Независно правосуђе му је проблем јер може да суди свакоме. Слободни медији су му проблем јер то значи да људи знају истину.

Институције које раде посао због кога су направљене су му проблем јер онда не може да ради шта год хоће. Правило да се криминалци хапсе му је проблем јер то значи да цела организована криминалан група са њим на челу треба да буде у затвору.

Спровођење јавних набавки му је проблем јер онда он и екипа не могу да узимају милијарди евра народних пара и стављају их у своје џепове….

Овакав приступ који је предложио Вучић представља фактичко одустајање од пуноправног чланства у ЕУ, али у прикривеној форми. Тиме би се купило неколико година без озбиљног притиска на реформе, уз формално задржавање европске реторике.

За Вучића, који 14 година намеће антиевропски наратив, што је уз понашање Европске уније подршку чланству међу грађанима Србије довело на историјски минимум, то је идеална позиција.

Овакви предлози појављују се управо уочи документа Европске комисије који треба да понуди визију завршетка преговора о проширењу. Уместо да ојачају аргументе за чланство, они унапред олакшавају позицију оним земљама које су против проширења.

Уколико би ЕУ прихватила овакав концепт, то би значило:

-замрзавање притиска за реформе у области владавине права;

-нови преговарачки оквир који захтева једногласност у Савету ЕУ и вишегодишње институционално застоје, односно одустајање од реалне перспективе чланства у Европској унији и Србије и Западног Балкана за дужи период

Истовремено, испуњавање услова за Шенген подразумевало би санкције Русији и визни режим за руске држављане, док би пун приступ тржишту ЕУ захтевао прекид енергетске зависности од руске нафте и гаса. То су одлуке које актуелна власт не сме и не жели да донесе.

За нас у Странци слободе и правде нема дилеме. Србија мора наставити свој пут до пуноправног чланства јер је Србија европска земља и њени грађани нису и не смеју бити грађани другог реда. Не вреди српски народ мање од осталих европских народа, нити икада сме да прихвати ту позицију коју му је наменио човек који га искрено презире. Милионе живота смо уградили у темеље слободне Европе и имамо право да живимо као и сви остали становници Европе. То право нам не може ускратити нико, па ни Александар Вучић.

(Данас)