Доналд Трамп увео нове царине, роба из 60 погођених земаља чини 99,4 одсто америчког увоза

Десетине америчких трговинских партнера, од Европе преко Кине до Индије, сада се суочавају са новим царинама од 10 до 12,5 одсто на робу која се извози у Сједињене Америчке Државе, саопштила је канцеларија америчког трговинског представника, преноси ЦНН.

Царине су ступиле на снагу јутрос. Роба из 60 погођених земаља чини 99,4 одсто америчког увоза.

Време увођења нових царина поклапа се са истеком готово универзалне царине од 10 одсто коју је председник Доналд Трамп увео раније ове године, а коју је Врховни суд оценио као незакониту.

„Председник неће дозволити да његова трговинска политика и шири циљеви буду поткопани само зато што је један инструмент можда ограничен одлуком суда или неким другим фактором“, рекли су високи званичници Беле куће новинарима у четвртак током разговора у којем су најавили ове мере.

Најновија одлука уследила је након вишемесечне истраге америчког трговинског представника о наводном коришћењу принудног рада у производњи робе која се извози у САД, као и о неуспеху појединих земаља да спрече такву праксу.

Европска унија довела је у питање нове царине, а шефица европске дипломатије Каја Калас назвала их је „негативним изненађењем“ и одбацила тврдње о принудном раду као неосноване. Швајцарска је такође одбацила оптужбе, док је Норвешка саопштила да не планира узвратне мере кроз увођење царина на америчку робу.

У саопштењу објављеном у четвртак, Бразил је одбацио царину од 12,5 одсто на своју робу и поновио захтев за принципом узајамности. Мексички министар економије је у видео-поруци објављеној на друштвеним мрежама рекао: „Не видимо промену у ефективној царини коју Мексико данас плаћа.“

Аустралија, која се такође суочава са царином од 12,5 одсто изразила је противљење новим мерама. Министар трговине Дон Фарелл рекао је новинарима у петак да је потез Вашингтона „потпуно неоправдан“ и додао да ће Канбера наставити да лобира код САД како би уклониле све царине на аустралијску робу.

Нове стопе односе се на увоз из земаља које снабдевају САД готово свом робом коју та држава купује из иностранства. Званичници администрације навели су да су изузети различити производи, укључујући нафту и гас, као и робу која не може да се производи у САД.

Време примене нових мера изабрано је како би се „избегла сложеност“ која би настала додавањем нових намета на постојеће царине од 10одсто, рекли су званичници администрације. Додали су да пословни лидери траже већу стабилност и предвидљивост у вези са царинама.

То представља велики заокрет у односу на ситуацију пре годину дана, када су компаније биле усред Трампове хаотичне политике наизменичног увођења и укидања царина.

„Чули смо веома јасно: људи желе да знају коју ће царинску стопу плаћати“, рекао је један званичник администрације.

„Права порука коју сви треба да схвате јесте да ће председник увек користити средства која су му на располагању како би остварио своје трговинске циљеве.“

Поједине земље добиле су нижу стопу од 10, уместо 12,5 одсто, након што су предузеле одређене кораке усмерене на борбу против наводног принудног рада. Међутим, званичници администрације рекли су да нису уверени да ће погођене земље ускоро потпуно уклонити ту праксу и да су спремни да задрже више царине.

За већину Американаца ова промена вероватно неће одмах довести до раста цена, јер се углавном ради о наставку примене царина које су увозници већ плаћали.

То би се, међутим, могло променити у наредним недељама и месецима.

Постоји још неколико истрага које су у току, а које се ослањају на исти трговински закон — Одељак 301 Закона о трговини из 1974. године — који се сада користи за увођење нових царина. Једна од њих односи се на оптужбе да велики трговински партнери, укључујући Кину, Мексико и Европску унију, доприносе глобалном вишку производних капацитета.

Стручњаци за трговину сматрају да су царине уведене према Одељку 301 правно стабилнија опција, јер су преживеле раније судске изазове, за разлику од ванредног овлашћења које је Трамп користио прошлог априла за свој шири режим царина познат као „Дан ослобођења“. Ове царине такође могу остати на снази неограничено дуго.

Администрација истражује и додатне начине за повећање увозних дажбина. Бела кућа је раније ове недеље најавила царину од 50% на одређену робу из Канаде, која би требало да ступи на снагу наредног месеца на основу до сада никада коришћене одредбе Смут-Холијевог Закона о трговини.

(Данас)