Дојче веле: Зашто су параде у Русији за Дан победе ове године мање?

У Русији ће овог 9. маја војне параде бити одржане у смањеном обиму – у Москви чак без војне технике. Зашто се Кремљ одлучио на то? Шта то значи за рејтинг Владимира Путина?

Традиционална парада поводом Дана победе у Другом светском рату, 9. маја 2026. у Москви, биће одржана у смањеном обиму. Војна возила неће пролазити преко Црвеног трга, а неће учествовати ни кадети војних школа и неких других војних јединица.

Министарство одбране Русије ову одлуку образлаже „актуелном ситуацијом на терену“. Портпарол руског председника Владимира Путина, Дмитриј Песков, изјавио је да војна техника неће бити коришћена током свечаности због „терористичке претње" која долази из Украјине.

Према писању руског портала „Фонтанка", ни у Санкт Петербургу неће бити одржана уобичјане војна парада. „Неће се видети чак ни рестаурисани тенк Т-34, који је претходних година по традицији први пролазио“, наводе новинари. Уместо три трибине, на Дворском тргу биће постављена само једна, са око 300 места. Како пише „Фонтанка“, међу званицама ће бити ветерани „специјалне војне операције“, како се у Русији назива рат против Украјине.

У појединим руским регионима масовни догађаји поводом Дана победе потпуно су отказани.

Одустајање од војне технике

Маркус Рајснер, аустријски историчар са Војне академије, сматра да је недавни украјински напад на Перм показао „да је Украјина практично способна да погоди било коју мету у западној Русији. Упркос густој противваздушној одбрани око Москве, ризик од засићујућег напада све више расте“.

Осим тога, каже Рајснер за ДW, опрема и техника, као и логистика потребна за њихово премештање, користе се и троше на фронту. Због тога их нема на паради. „Не због терористичке претње о којој говори Песков, већ зато што рат троши све ресурсе“, објашњава стручњак и додаје: „Русија и даље има довољно технике, али логистика потребна да се она пребаци тамо-амо представља несразмерно велики напор.“

Међутим, војни аналитичар Јан Матвејев сматра да руске оружане снаге, изузев противваздушне одбране, располажу са довољно војне опреме.

„Тенкови, оклопна возила, борбена возила пешадије и артиљерија тренутно се на фронту користе у ограниченом обиму. Могуће је обезбедити технику за параду“, каже он за ДW. „Највероватније“ се Кремљ прибојава да би употреба технике на паради могла да је претвори у мету украјинских снага.

„Други разлог је и то што власт, с обзиром на неуспехе у рату, не жели да скреће превише пажње на војну опрему како додатно не би иритирала већ незадовољну јавност“, додаје он.

Матвејев напомиње да је противваздушна одбрана руске престонице до сада успешно одбијала украјинске нападе дроновима, али да није могуће предвидети шта би се догодило у случају масовног напада.

„Увек постоји ризик да једна или три беспилотне летелице пробију одбрану. Све друге мере, као што је гашење интернета, сигурно их неће зауставити“, каже Матвејев.

Значај параде за државну власт

Историчар Алексеј Уваров са Рурског универзитета у Бохуму указује на то да се војне параде поводом Дана победе у постсовјетској Русији у великој мери ослањају на праксу комунистичких парада за Први мај и годишњицу Октобарске револуције.

Он подсећа да 1990-их година, у време председника Бориса Јељцина, парада 9. маја још није била редован догађај: „Власт је 1995. и 1996. покушавала да присвоји тему ’Великог отаџбинског рата’“. Према његовим речима, циљ је био да се „привуче комунистичко бирачко тело и окупе различити слојеви друштва, укључујући и оне који нису подржавали Јељцина“.

Велика пажња посвећивала се и страним гостима. На паради 2005. и 2010. присуствовали су европски државници, председник САД Џорџ В. Буш (2005), кинески председник и многи други. Током времена, значај страних гостију на годишњој паради је опадао, данас имају споредну улогу, наводи Уваров. У први план је дошла демонстрација „нормалности и контроле“. „Парада је део симболичког репертоара власти, као и новогодишње обраћање председника“, објашњава он.

Колико је парада важна за руску власт, показало се и 2020. година, сматра Уваров. Упркос пандемији ковида 19, парада је тада одржана. Као и данас, Кремљ је желео да покаже да држи ситуацију под контролом.

„Парада мора да се одржи, једноставно зато што мора. Она служи да одржи привид нормалности, чак и када се та нормалност већ урушава“, истиче он.

„Сећање на Други светски рат и победу Совјетског Савеза централни су инструмент политике сећања у Кремљу. Ти наративи значајно учвршћују легитимност режима. Чак се и садашњи рат са Украјином често тумачи кроз паралеле с тим ратом“, каже политиколог Иван Фомин за ДW. То објашњава настојање Кремља да „очува познате форме и ритам обележавања“.

Утицај измењене параде

Фомин не верује да ће смањена парада значајно утицати на популарност Владимира Путина или поверење у државну власт.

„Она би могла представљати још један симптом неспособности државе да у потпуности одговори на актуелне изазове и да у ратним условима одржи нормалан живот“, сматра стручњак. Такви знаци, међутим, постоје и без параде: „блокаде интернета, напади дроновима и слично“.

Прва војна парада у Москви поводом победе у Другом светском рату одржана је 24. јуна 1945.

Истовремено, у очима многих грађана, парада би могла изгубити на значају. Публика која је раније долазила због војне технике можда то ове и наредних година више неће чинити.

Фомин сматра да би и изјаве Дмитрија Пескова, који је смањење параде повезао са могућим акцијама украјинске војске, могле утицати на јавност. С једне стране, то указује да власт не може у довољној мери да обезбеди престоницу. С друге, може произвести супротан ефекат и додатно подстаћи антиукрајинско расположење.

„Грађани би то могли да доживе као нарушавање уобичајених свечаности од стране Украјине, као губитак могућности да обележе важну годишњицу. Реакције ће бити различите“, закључује политиколог.

(Дојче веле)