Дојче веле: Системски пропусти у настави историје у Хрватској - "Не знам шта је НДХ"

 Васпитно-образовни систем у Хрватској, заједно са наставним програмом, очигледно је подбацио када су у питању теме о збивањима у Другом светском рату. Ипак, одговорност за такво стање не сноси искључиво школство, пише Дојче веле.

Повремени судски поступци против поборника усташке иконографије у Хрватској по правилу личе један на други и делују као својеврсни антиклимакс, пише ДW.

Такви процеси углавном пролазе без већег одјека у јавности, све до следеће сличне ситуације и новог формалног суочавања са законом. Ипак, један случај с краја јануара у Ријеци издвојио се по исказу оптуженог, коме је на крају изречена прописана новчана казна. Реч је о суђењу нападачима на учеснике антифашистичког протеста одржаног прошле јесени у том граду. Они су се, осим физичког напада на једног демонстранта, истакли и узвикивањем паролау славу марионетске фашистичке државе из периода Другог светскоуг рата.

„Не знам шта значи ‘Независна Држава Хрватска’. То је нека држава која је постојала раније, учио сам о томе из историје. Не знам ни шта значи повик ‘За дом спремни’“, изјавио је 25-годишњи нападач, како су пренели хрватски медији. Питање шта је он заиста могао да научи у школи о Независној Држави Хрватској, осим основних информација, убрзо је потиснуто на маргину јавне пажње.

Ведрана Спајић Вркаш, професорка емерита на Одељењу за педагогију Филозофског факултета у Загребу, оцењује да је мало вероватно да оптужени заиста не познају симболичко и практично значење парола које су узвикивали.

Учење није само меморисање

Према њеном мишљењу, значење тих парола гротескно је изврнуто и лишено историјске истине, те инструментализовано за вербалне и физичке обрачуне са левичарима. То у Хрватској већ деценијама није изолован нити безначајан инцидент. Отвара се, међутим, дилема да ли је такво тумачење можда, макар посредно, научено и у школи – кроз пасивност система који о овој теми нуди тек штуре податке, без јасног вредносног става.

„Ако је тачно да је о томе ‘учио из историје’, то указује на системске пропусте у настави историје и, уопште, у васпитању и образовању. Формални курикулум ученицима нуди површне садржаје, лишене вредносних и контекстуалних расправа“, наводи Спајић Вркаш.

Она истиче да се уџбеничко знање, које обликују и контролишу друштвене, политичке, економске и културне структуре моћи, ретко озбиљно преиспитује када је реч о осетљивим темама, већ се углавном своди на меморисање. Учење, сматра она, не подразумева пуку репродукцију чињеница, већ интеракцију у којој се сучељавају различите перспективе и од ученика тражи аргументовано изношење ставова како би се постепено дошло до заједничког разумевања прошлости.

У одсуству отворене комуникације међу ученицима, формативну улогу преузима такозвани скривени курикулум, са којим школа не може или не жели да се суочи, а који је пресудан за изградњу „другог погледа на свет".

Опасна биологизација родољубља

Реч је, како објашњава Спајић Вркаш, о скупу наратива који се негују у породици и преносе посредством „значајних других“, укључујући и наставнике који својим понашањем, коментарима и оценама сугеришу да, поред званичног градива, постоји и „дубља“ истина о свету који ученике окружује. У многим школама, додаје, фокус је на биологизацији патриотизма. Ученици који сматрају да је добар хрватски грађанин онај који поштује Устав и законе своје земље у мањини су, док су јасно одвојени од оних којима је светиња национални идентитет заснован на крви и пореклу, традицији, вери и симболима хрватске државности.

У таквој пројекцији, уставне вредности које су довеле до самосталности и независности Хрватске нису кључни део националног идентитета и патриотизма. На питање да ли се могу очекивати промене набоље, Спајић Вркаш одговара да није оптимиста. „Хрватска је опасно поларизована, а не видим да то озбиљно забрињава власт. Стручњаци и истраживачи, који би имали шта да кажу, повукли су се и препустили јавни простор и институције пропагаторима примордијалног хиљадугодишњег сна“, оцењује она.

Истовремено, треба приметити да проблем очигледно не лежи искључиво у школском систему, иако је реч о знатно широј теми.

Скромно политичко знање младих

Саговорници указују и на шири контекст. Никола Бакета, политиколог са Института за друштвена истраживања у Загребу (ИДИЗ), наводи да је, према истраживањима у којима је учествовао, политичко знање хрватских матураната прилично скромно.

„Говорећи о разумевању основних политичких појмова, познавању уставно-политичког уређења и општој политичкој информисаности – а не нужно о знању о Другом светском рату на простору Хрватске – резултати су индикативни“, истиче Бакета.

Према истраживању ИДИЗ-а из 2021. године, мање од половине испитаника слаже се са тврдњом да у школи стичу адекватна и довољна знања о Другом светском рату. „Ученици и сами препознају да су у образовању ускраћени за ове садржаје. У већини тврдњи које се односе на ставове о Другом светском рату, више од трећине, а често и половина испитаника, заузима неутралан став – нити се слажу, нити не слажу“, наводи Бакета.

На Институту претпостављају да је један од разлога за такву уздржаност управо недовољна упућеност у ове теме, закључује ДW.

(Дојче веле-Н1)