Дојче веле: Магла у Бриселу - пред нову рунду дијалога Тачи црта границе, Вучић најављује ”борбу за српску земљу и народ”, а ЕУ упорно ћути

Пред нову рунду дијалога Хашим Тачи “црта границе” Косова, Александар Вучић најављује ”борбу за српску земљу и народ”, а ЕУ упорно ћути.

Мрачни облак над дијалогом стоји и због практичне блокаде техничких преговора две стране због одбијања Приштине да разговара о формирању Заједнице српских општина, што је приоритет за Београд, док се не реше друга питања као што је рецимо енергетика. Зато ни не чуди изјава главног преговарача Србије у техничком дијалогу са Косовом Марка Ђурића да од ове рунде дијалога не очекује ништа.

”Не очекујем ништа од тих разговора. Ако имате онакве ужасне изјаве Тачија, Хотија и Хоџаја када причају о КиМ као о њиховој територији, а није ни милиметар њихов, јасно вам је да нису спремни ни за компромис, ни за дијалог, па нема разлога да нешто посебно очекује”, каже Ђурић.

Правно обавезујући споразум као кров на кући без зидова

Није тајна да Србија и Косово током свих година колико се води дијалог о нормализацији односа под окриљем ЕУ имају дијаметрално супротне ставове када је статус Косова у питању. Потпуно друкчија виђења Београда и Приштине постојала су и постоје када је реч о постигнутим договорима из Бриселског споразума. Све то време ЕУ се није мешала у разјашњења шта је тачно договорено. Зато је пет година од потписивања споразума он и даље највећим делом споран: непримењен или недовољно функционално примењен на терену.

У таквој ситуацији шефица ЕУ дипломатије Федерика Могерини покренула је паралелни дијалог о свеобухватној нормализацији односа две стране која би, према њеном календару, требало да резултира правнообавезујућим споразумом најдаље у наредних годину и по дана, а по могућству до краја њеног мадата на челу ЕЕАС. Сем тог временског ЕУ као посредник у дијалогу Србији и Косову није понудила много важњи саџајни оквир у коме би финални споразум требало да буде постигнут. Званично на двема странама је да се око тога договоре, а сведоци смо како је то раније изгледало.

Тако ће на састанку Вучића и Тачија 24. јуна на агенди бити и свеобухватна нормализација и пресек стања у до сада постигнутим споразумима. Иста агенда била је и на претходном састанку Вучића и Тачија са Федериком Могерини који се одржао тачно пре три месеца. Два председника су тада потврдила своју посвећеност процесу, а шефица ЕУ дипломатије Федерика Могерини их подсетила да је даљи напредак неопходан.

Још се није ни осушило мастило на оваквом закључку Европске службе за спољне послове када су грађани и Србије и Косова били суочени са сликама бруталног хапшења директора Канцеларије за КиМ у Влади Србије Марка Дјурића на Косову, међусобним претњама на линији Београд Приштина па и помињањем употребе војске. Све то говори о томе како је до сада постигнути напредак у нормализацији односа Србије и Косова ипак на ”стакленим ногама” и да би ЕУ као посредник у процесу дијалога требало да престане да гледа само у своју агенду и озбиљније сагледа ситуацију на терену.

Да ли ће 2018. бити годна замаха или блокаде Западног Балкана?

Оно што још треба имати у виду пред нову рунду разговора Београда и Приштине јесте и тренутак у коме се он одвија, а који се односи на процес проширења ЕУ.

Кад су се последњи пут председници Србије и Косова срели са шефицома ЕУ дипломатије било је то на маргинама самита ЕУ Западни Балкан у Софији. Федерика Могерини тада је поручила да је у циљу свеобухватне нормализације односа Србије и Косова неопходан ”дефинитивни прогрес у наредном периоду” повезавши то са 2018. годином која је од стране Брисела означена као година замаха у процесу проширења на Западни Балкан. Међутим и Београд и Приштина, чији је европски пут у највећој мери условљен нормализацијом међусобних односа, али и цео регион Западног Балкана, тренутно су суочени са могућношћу да се ”година замаха” претвори у своју супротност због расположења поједињих земља чланица ЕУ према приближавању региона ЕУ породици.

Француска и Холандија само су неке од земља које и поред постигнитих тражених реформи и историјског споразума Скопља и Атине о имену и даље држе ”на леду” почетак приступних преговора Тирану и Скопља. Уколико следеће недеље не дође до консензуса земља чланица, кредибилитет политике проширења биће озбиљно пољуљан. У таквим условима Косову, коме је и до сада мањкало воље око дијалога са Београдом, и Србији која и сама има проблема да објасни шта добија за оно што јој је већ узето, биће много теже да растерају маглу над заједничким столом у Бриселу.

(Дојче веле)