Ђуро Мацут: Апсолутно се не могу наћи у причи о Генералштабу, не могу преузети одговорност за рад свих других влада уназад више од 20 година. Треба очувати државни универзитет

Премијер Ђуро Мацут, чији је кабинет јуче положио тест у Скупштини Србије, рекао је да то јесте одраз демократије, али да је било недозвољених тонова и недозвољеног начина комуницирања. Србија мора да доживи тренутак националног консензуса, а опозиција да пређе у конструктивну опозицију, оценио је председник Владе.

Премијер Ђуро Мацут, чији је кабинет јуче преживао гласање о неповерењу у Народној скупштини, изјавио је у Дневнику РТС-а да је то сигнал да треба наставити истим темпом, и да ће он као председник Владе истрајати у том задатку.

"Ово јесте одраз демократије, ово јесте био разговор, али недозвољених тонова и недозвољеног начина комуницирања", рекао је Мацут.

Напоменуо је да не може да преузме одговорност за рад свих других влада уназад више од 20 година, о чему се, каже, највише говорило у Скупштини.

Оно за шта смо ми формирани, због чега ја јесам председник Владе, потпуно су друге теме, које су биле маргинално присутне у дискусији

"Мислим да то није било фер у односу на актуелну владу, јер ми ипак радимо од 16. априла 2023. године. Оно за шта смо ми формирани, због чега ја јесам председник Владе, потпуно су друге теме, које су биле маргинално присутне у комплетној дискусији која се дешавала и одвијала у претходна три дана", каже Мацут.

Било је, додаје, и неких добрих закључака и сугестија, и искустава које ће узети у разматрање.

"Оно што је јако занимљиво, од шездесет и два потписника у сали, стварно смо пратили периодично, било је у просеку двадесетак људи, што значи да сама опозиција нема један конзистентан став о ономе што жели и то је, нажалост, проблем. Ми сад имамо тај некакав политички ријалити који је, по мени, то сам чак и рекао, прелазио у једну циркуску атмосферу", сматра Мацут.

Мацут каже да Србија мора да доживи тренутак када ће постојати национални консензус, да се разговара заједнички о неким стварима и да, како је рекао, опозиција постане конструктивна.

"Универзитет треба да добије другу димензију"

На констатацију да га је током расправе можда највише погодила дебата о универзитетима, премијер је одговорио да је то једна од најосетљивијих тема и да не може да прихвати критике које су, како је рекао, само опсервације и размишљања "без дубинског уласка у проблем".

"Мислим, толико се урадило са универзитетима. Ја сам лично био ангажован и све време јесам и увек сам се трудио да изађем у сусрет", рекао је Мацут.

Људи који излазе са државних универзитета су негде одговорнији и спремнији за изазове

Најавио је да је следећа фаза разговор о квалитету наставе, односно о томе како да се програм универзитета имплементира на средњошколско и основно образовање, у синергији с заводима за стандардизацију наставе и процену рада.

"Хоћу да кажем да универзитет треба да добије једну другу димензију", сматра премијер.

Нагласио је да универзитет мора да поправи ситуацију и на претходним нивоима образовања, као и да треба популарисати наставничко занимање, да буде више уписаних на смерове за професоре физике, математике и хемије.

Истакао је да треба да очувати државни универзитет, јер је то један стандардни традиционални крути систем образовања који мора да постоји, додајући да су људи који излазе са државних универзитета негде одговорнији и спремнији за изазове.

Реформа, према његовим речима, треба да се огледа у промени курикулума факултета, групација факултета или студијских програма.

"Ми не можемо стварно да идемо са анахроним програмима од пре педесет година и пре него што сам ја уписао факултет били су исти такви", рекао је премијер.

"Прича о нафти и гасу је из двадесетог века"

Говорећи о енергетици, оценио је да је прича само о гасу и нафти "потпуно прича из двадесетог века" и да Србија мора да гледа и на ветропаркове и на соларну енергију, али и на "зелени гас који стиже, на пример, из Африке.

"Хоћу да кажем да јесте време да направимо промену, а универзитет је заправо идеално место да помогне тим идејама", рекао је.

"Морамо да вратимо у игру државни систем пројектовања"

Мацут је навео да је на седници постављено и питање како објединити пројектне бирое и пројектовање у земљи, што је, како је рекао, већ предложио.

"Ми морамо заправо да вратимо у игру оне старе пројектне системе где ћемо имати државни систем пројектовања, да ћемо објединити људе који то раде и добити квалитетније пројекте", рекао је премијер.

"Апсолутно се не могу наћи у причи о било каквом Генералштабу"

Упитан да ли се осећа одговорним, будући да су поједини опозициони посланици тражили његову смену јер није разрешио министра културе Николу Селаковића, премијер је одговорио да не види зашто би се тако осећао.

Оценио је да је управо то "крунски доказ" да је читава седница, по његовом мишљењу, била промашај.

Рекао је да је једини разлог за сазивање посебне ванредне седнице био случај "Генералштаб", као и министар Селаковић, који, како је рекао, у овом саставу Владе нема капацитет да мора на та питања да одговара као ресорни министар.

"Прво, никога не можете ни окривљивати док се нешто не докаже. Не можете стварно некоме пресудити. Ми сад не говоримо о томе да се доказује да је неко невин, него да ли је уопште неко крив за нешто", рекао је Мацут.

Додајући да је министар културе у закључку јучерашњег заседања говорио о реалним разлозима због којих сматра да предлог нема смисла и повлачио паралеле са продајом државне имовине која је такође била под високом државном заштитом, а продавана пре више од двадесет година.

"Апсолутно се не могу наћи у причи о било каквом Генералштабу, јер нисам био уопште у то време", рекао је премијер, оценивши да је читава ситуација, у закључку, била политички, односно предизборни перформанс.

Седница Штаба за ванредне ситуације поводом суше и ниског нивоа Дунава

Мацут је рекао да ће данас у 9.30 бити одржана ванредна седница Штаба за ванредне ситуације због ситуације са сушом, као и због ниског водостаја Дунава.

Мацут је истакао да је од министра унутрашњих послова Ивице Дачића затражио одржавање ванредне седнице Штаба, јер опадање нивоа Дунава угрожава наводњавање усева, али и потенцијално може да угрози рад Хидроцентрале "Ђердап".

Оценио је да је Србија спремнија од других држава у региону да реагује у ванредним ситуацијама, што је доказала и чињеница да тимови из Србије учествују у гашењу великих пожара у Шпанији.

(РТС)