Ђорђе Вукадиновић: Зашто се Вучић поново бави НСПМ-ом и "непостојећим апстинентима"

Веома је занимљиво, а мислим и врло индикативно то што је од свега што сам у последње време говорио, укључујући чак и неке ствари које би му на први поглед могле одговарати, Александар Вучић имао потребу да кометарише један, наизглед, мање битан сегмент који се тицао потенцијалних апстинената и њиховог утицаја на исход будућих парламенарних избора. (На страну куриозитет да се сада мноме и НСПМ налазима бавио из Делхија - а данас, поново, изгледа и из Казахстана - слично као што је прошли пут, тј. јесенас, то чинио из Пекинга.) Овај пут му је засметао податак о броју апстинената, тј. оних "неизјашњених" који би, по нашој, а рекао бих и по свакој рационалној политичкој рачуници, могли бити тас који ће одлучити наредне изборе.

Зашто је онда Вучићу било толико стало да се огласи из далеког Делхија и каже како је број тих "неопредељенх" само 1-2 одсто - што је апсурд и буквално немогуће да их буде тако мало чак и на сам дан избора, а камоли на годину или 10 месеци пре одржавања избора?

Тих апстинената има двадесетак одсто, при чему су само половина њих они "прави" и безусловни апстиненти, док је друга половина политички итекако заинтересована, али се колеба, или из различитих разлога не жели (или не сме) да открива своје политичке преференције. Таквих је, дакле, најмање десетак одсто (а вероватно и нешто више од тога) и потпуно је јасно да они, у садашњим околностима, могу да донесу коначну превагу једној или другој страни. А да их је отприлике толико, дакле, НАЈМАЊЕ 10 одсто, рећи ће вам скоро свако ко се истраживањима бави, или макар служи здравим разумом.

Па, зашто је онда Вучићу било толико стало да се огласи из далеког Делхија и каже како је број тих "неопредељенх" само 1-2 одсто - што је апсурд и буквално немогуће да их буде тако мало чак и на сам дан избора, а камоли на годину или 10 месеци пре одржавања избора?

Вучић зна да тих (најмање!) десетак одсто, који нису његови, али из различитих разлога нису ни превише одушевљени ни опозиционом и студентском понудом, у суштини држи кључ исхода избора и зато жели оваквим и сличним изјавама да их демотивише, обесхрабри и, по могућству, гурне дубље у апстиненцију

Одговор је, мислим, само у следећем: Вучић, донекле слично као и један део његових, бојим се, превише еуфоричних противника, жели да створи утисак како је већ "све готово", све решено и све одлучено, да су карте потпуно подељене и да сад то само треба да се верификује на изборима, а што баш и није у потпуности случај. Другим речима, Вучић зна да тих (најмање!) десетак одсто, који нису његови, али из различитих разлога нису ни превише одушевљени ни опозиционом и студентском понудом, у суштини држи кључ исхода избора и зато жели оваквим и сличним изјавама да их демотивише, обесхрабри и, по могућству, гурне дубље у апстиненцију - а оне остале да што више посвађа, подели и разбије у што више међусобно завађених колона.

То је његова главна стратегија, разуме се, уз истовремену максималну "кооперативност", односно капитулантство на спољнополитичком плану.

(НСПМ, Данас)