Ђорђе Вукадиновић: Иако су бројке значајно на страни противника режима, неопходан је опрез. Студенти јесу најјачи у опозиционом блоку, али део антирежимских бирача преферира „грађанску“ и „националну“ опозицију

БЕОГРАД – Политички аналитичар и истраживач јавног мњења Ђорђе Вукадиновић рекао је да су се ставови анкетираних грађана Србије, по његовим налазима, у значајној мери променили за последњих годину и по дана, посебно од када су отпочели студентски протести након пада надстрешнице, али да је талас промене наступио са “антилитијумским” протестима прошлог лета.

И поред тога што 10 и више година причам о потреби једне листе, у овом моменту гледајући, можда би постојећем контексту више одговарао тзв. црногорски сценарио из 2020. (три јасно профилисане колоне)

Како је навео за интернет платформу “Прави одговор”, стање јавног мњења је такво да се минимум 10 процената грађана више (на бруто налазу, од 100% пунолетних) изјашњава као противници власти у односу на присталице власти, те да томе у прилог говори његових неколико узастопних истраживања (НСПМ; март, мај, јул).

“Подржавалаца власти је тренутно 32-33%, противника 42-43%, уз око 25% неизјашњених. Ставови су доста чврсти али није то заптивено. Најпре, ничији гласачи нису пиони на шаховској табли, а друго урушавање режима и рејтинга Александра Вучића, иако има јасан тренд надоле, није као кула од песка. Стога, опрез је на најширој опозиционој страни и те како неопходан јер рејтинзи, колико год бројке биле уверљиве, и сада могу да се промене”, указао је Вукадиновић.

Он даље објашњава да “Вучић не може подићи своје апсолутне бројке али би могао проценте”.

“Можда то делује апсурдно али није. До нових гласача ће тешко доћи али може да игра (то и чини) на карту раздора и подела на другој страни. Смањујући изашле на другој страни себи би могао обезбедити више процената на будућим изборима”, наводи Вукадиновић.

Сматра да није потребно зарад, како каже, “краткотрајног пумпања и ложења”, улазити у еуфориију “како је све готово” и “како је режим већ пао”, већ напротив предузимати одмерене и промишљене кораке.

 “То значи да морају да делују сви заједно да би се победио режим. Студенти јесу најјачи део у том блоку али постоји и један део оних који су проитив власти, али из разноразних разлога није за ‘студентску листу’, већ за парламентарну опозицију (проевропску), а један део је за националну опозицију. Логично питање је следеће: Да ли је сигурније да ће победити ако се сви удруже у један фронт, у једној или више стварно опозиционих колона (две-три) које сигурно прелазе цензус, или ако се посвађају?

И поред тога што 10 и више година причам о потреби једне листе, у овом моменту гледајући, можда би постојећем контексту више одговарао тзв. црногорски сценарио из 2020. (три јасно профилисане колоне)”, оценио је Вукадиновић, додајући да то добија на значају још више имајући у виду да “Вучић из разумљивих разлога и страха од једне, најшире листе, ту идеју перманентно годинама минира и гади великом делу јавности”.

Емисија је снимана пре најновије ескалације насиља и “уличних ратова” по градовима Србије, праћених, по многим извештајима, бруталном применом силе од стране полиције и симпатизера владајуће странке.

(Симптом, НСПМ)