Đorđe Stanković (NPS): Naša ideja je je ujedinjenje svih opozicionih stranaka i studenata. To je najbolje rešenje i najveći strah SNS-a

Potpredsednik Narodnog pokreta Srbije Đorđe Stanković govorio je za N1 o potencijalnom pridruživanju proevropskoj koaliciji i saradnji sa studentskom listom. Stanković je istakao da je stav NPS nepromenjen - njihova ideja je "ujedinjenje svih opozicionih stranaka", jer je, kako kaže Stanković, to najbolje rešenje, a ujedno i najveći strah SNS-a.

"Ideja NPS-a je ujedinjenje svih opozicionih faktora. Tu računam i studente, u ovom slučaju i sve stranke. To će i dalje biti naš zadatak, a saradnja će sigurno postojati i u budućnosti", naveo je Stanković koji je dodao da NPS ima ideju o održavanju raznih aktivnosti koje će doprineti stvaranju referendumske atmosfere.

"Mi do izbora radimo na približavanju ostalim političkim faktorima, organizujemo tribine, pripremamo se za izbore, ali i za dan posle izbora. Takođe, pričamo o programskim načelima i o svemu onome kroz šta je NPS delovao. Većina ljudi koja želi da dođe do promene vlasti ne postavlja pitanje kako ćete i gde ćete, već želi referendumsku atmosferu. Zato je Miroslav Aleksić apelovao da je to najbolji način", naveo je Stanković.

On dodaje da ne vidi drastične razlike između delovanja opozicije i studenata.

"Podržavamo kolege koje podržavaju studente, ali želimo da damo doprinos i kroz svoj način delovanja. Ne smatram da idemo suprotnim kolosecima. Ova dva voza idu u istom pravcu, a pravac je da oslobodimo Srbiju", naveo je on.

Stanković ističe da bi zajedničko delovanje studenata i opozicije najviše ulilo poverenje građanima.

"Stav NPS-a je da je najbolji način zajedničko delovanje studentske liste i opozicionih partija. Ta atmosfera bi najviše ulila poverenje građanima. Postoje alternativne opcije, ali o tome otom-potom - imamo šibicarenje predsednika Aleksandra Vučića, koji izbore može da odlaže do decembra 2027. godine", kaže Stanković.

Koliko je realno da dođe do formiranja jedne kolone?

"S obzirom na to da je naše iskustvo bavljenja opozicionim poslom veliko, znamo koliko sve može da bude simpatično, a da se kasnije shvati da se borite sa kriminalnim režimom. Jedan ozbiljan politički faktor, kao što je studentska lista, to shvata. Mi smo u istoj situaciji i treba jedni drugima da pomažemo. Ali, ako radite zajednički, onda treba da krenete što pre. Kad god da se izbori dese, mi ćemo dati sve od sebe da dođemo do cilja, a kada će doći do sinhronizacije, to će verovatno zavisiti od studenata", istakao je on.

Stanković dodaje da mogućnost formiranja jedne kolone zavisi od "trenutka i matematičkog rešenja koje se pokaže kao najisplativije".

"Sinergija i mogućnost povezivanja postoje, samo je pitanje trenutka i toga da li je to najbolje matematičko rešenje za smenu ovog režima. Kritična masa za promene postoji i 60 odsto građana je za promenu, dok je 40 odsto, u koje računa i SPS, maksimum koji SNS može da osvoji. Negativna strana je to što ne postoji ukrupnjavanje na strani onih koji žele promenu vlasti. Zato toliko govorimo o ujedinjenju", istakao je Stanković.

Kakvi su odnosi unutar proevropske koalicije?

Stanković se osvrnuo i na navode u medijima o potencijanom čvršćem savezu sa Milošem Parandilovićem, odnosno Novim licem Srbije, ali i predsednikom Pokreta za decentralizaciju Srbije Draganom Milićem, i istako da njih vezuju zajedničke ideje ali da one ne isključuju mogućnost saradnje sa ostalim strankama.

"Ono na čemu radimo jeste učvršćivanje saveza sa svima, ali mi imamo neke zajedničke ideje sa Novim licem Srbije. Što se tiče Dragana Milića, ja sam sa njim opozicioni partner. Imajte u vidu da je svima nama zajednički cilj da opoziciona scena bude što ujedinjenija. Mi ne napadamo studente, već želimo da im pomognemo", rekao je Stanković u razgovoru za N1.

On je istakao da bi pojedini lideri trebalo da obrate pažnju na kritike upućene studentima.

"Niko nema tapiju na to ko jeste, a ko nije proevropski, ali je važno da mi nikoga ne isključujemo. Vidim da postoje primedbe na izjave Parandilovića, ali mislim da bi neki trebalo da porade na svojim izjavama, posebno kada su kritike na račun studenata u pitanju. Tu posebno mislim na Đilasa i Ponoša", navodi Stanković koji dodaje da jedinstvo nije moguće uz međusobne napade.

"Ne može se raditi na tom jedinstvu, niti na smeni režima, ako postoje međusobni napadi. Voleo bih, ako već pričamo o toj koaliciji, da ona bude do te mere partnerska da ne bude različitih mišljenja o tome kako se odnositi prema studentskoj listi, ukoliko dođemo do toga da ne nastupamo svi zajedno. Svakako, svi smo na istom zadatku" zaključio je Stanković.

Ko je tražio izbore i ko će sa kim izaći?

Podsetimo, Stranka slobode i pravde (SSP) saopštila je 7. juna da će izaći na izbore u koaliciji sa proevropskim strankama. Predsednik SSP Dragan Đilas je pritom rekao da u proevropske stranke ubraja SRCE, PSG, NPS, Ekološki ustanak.

Pozitivan odgovor na inicijativu SSP-a zasad je stigao od lidera stranke SRCE Zdravka Ponoša, dok je predsednik NPS Miroslav Aleksić poručio da će njegova stranka uzeti aktivno učešće na izborima, ali da će odluka o formatu izbornih koalicija biti doneta "na vreme, u najboljem interesu antirežimskog bloka".

Lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta poručio je da ih koalicije trenutno "ne zanimaju", te da će o tome razgovarati kada izbori budu raspisani.

Prethodno su studenti u blokadi nakon više meseci protesta zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu, u maju prošle godine zvanično zatražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, na kojima su najavili učešće sa studentskom listom.

Studenti su potom objavili i uslove za kandidate na njihovoj listi: da moraju biti punoletni državljani Srbije, da ne smeju biti studenti, da nikada nisu bili članovi vladajuće koalicije, funkcioneri parlamentarne opozicije ili članovi izvršne ili zakonodavne vlasti, kao i da moraju poštovati program liste.

Iako je tema vanrednih izbora već godinu dana prisutna u javnosti, još nije izvesno da će oni biti raspisani.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je početkom juna da će "parlamentarni izbori biti odmah posle leta".

U intervjuu za Blumerg predsednik Vučić je rekao da će Srbija imati parlamentarne i predsedničke izbore ove godine, a na pitanje da li bi mogao da se vrati na vlast kao premijer, Vučić, čiji drugi predsednički mandat ističe 2027, rekao je da bi to "moglo da se desi" jer bi Srpskoj naprednoj stranci moglo biti potrebno njegovo vođstvo.

(N1)