четвртак, 18. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Директор Српско-руског хуманитарног центра: Дипломатски статус нам је битан због финансија, не бавимо се шпијунажом
Хроника

Директор Српско-руског хуманитарног центра: Дипломатски статус нам је битан због финансија, не бавимо се шпијунажом

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 25. јул 2017.

 Директор Српско-руског хуманитарног центра у Нишу Бојан Гламочанин изјавио је данас да је добијање дипломатског статуса тог центра најбитније због финансија, јер би се новац, који сада одлази на плаћање пореза на опрему, могао уложити у куповину нове опреме.

Он је за ТВ Пинк објаснио да је Центар, када добије опрему, дужан да плати део царине и порезе, а ако би добио ту привилегију дипломатског статуса, онда би тај вишак новца који би остао од плаћања царине и пореза могао да уложи у куповину опреме.

Русија, каже, и даље у томе хоће да нам помогне.

"Постоји опрема коју смо тражили од њих, ништа није шпијунско", каже Гламочанин и навео да је данас стигао камион опреме, као допуна залиха у магацинама центра.

"Ако су агрегати, кревети, ћебад и слична опрема, ако је то шпијунско онда јесте. То су допуне залиха центра", рекао је Гламочанин.

Тренутно у центру у Нишу, како је навео, има око 20 људи, укључујући возаче, преводице.

"Што се тиче Руса, имамо четири спасиоца и колегу Вјачеслава Власенка, број пет, тај фамозни број који се помиње и због чега је проблем да ми добијемо дипломатски статус", навео је Гламочанин.

Упитан зашто се центар доживљава као негативно место, Гламочанин је рекао да центар поред софтвера који помаже у изналажењу решења за сваку ванредну ситуацију, попут полава, може брзо да реагује у свакој ванредној ситуацији што се до сада, каже, показало већ неколико пута не само на територији Србије већ и на тероторији држава балканског региона.

"О томе се није много причало. Центар је пружао помоћ и Албанији и Словенији и БиХ. Можда и само због те брзине реаговања ми смо трн у оку Европској унији", каже Гламочанин.

Врата Центра, рекао је Гламочанин, отворена су за све, а кроз сваки његов део су прошле и дипломате и медији, и у њему нема ништа војно нити шпијунско.

Координатор Српско-руског центра у Нишу Вјачеслав Власенко рекао је за Пинк да је тај центар хуманитарни, те да нема никаве везе са шпијунским активностима.

Оценио је да је добро што је после три године први пут неко од представника амабасаде САД био у центру, те што је одмах након тога уследила посета три војна аташеа из амбасада Швајцарске, Аустрије и Пољске.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер