петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дејан Шошкић: Раст плата уз фиксни курс води у рањивост земље и додатни дуг
Хроника

Дејан Шошкић: Раст плата уз фиксни курс води у рањивост земље и додатни дуг

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 26. октобар 2020.

Професор Економског факултета у Београду и бивши гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић рекао је да нова влада мора "коначно" разумети да политика раста плата уз фиксни курс, а без значајног раста продуктивности, води у екстерну рањивост земље, додатни раст дуга и пад економске активности.

Најављени развојни планови и политика плата у јавном сектору не уважавају реална макроекономска ограничења

Шошкић истиче да најављени развојни планови и политика плата у јавном сектору, о којима се чује из државног врха, као да не уважавају реална макроекономска ограничења, кључне друштвене проблеме земље и одрживе правце привредног развоја.

Подсетио је да је председница владе Ана Брнабић започела свој претходни мандат средином 2017. године када су већ почели да се осећају позитивни помаци у погледу фискалне консолидације. "Србија је тада постепено почела да доводи своје јавне финансије у ред, али године слабих резултата у домену привредног раста су још увек биле ту.

Према подацима Међународног монетарног фонда, Србија је у групи од 16 европских земаља у развоју у периоду 2002–2011 била на шестом месту по просечној стопи раста БДП-а.

Након 2012. Србија је ушла у период стагнације и 2017. годину је дочекала на четрнаестом месту у истој групи земаља, тј. иза нас су биле само две земље са лошијим резултатима у Европи", рекао је Шошкић.

Бивши гувернер је навео да је у наредне две године Србија забележила значајније стопе раста БДП-а од 4,4 одсто и 4,2 одсто и то је битно поправило фискалну позицију земље.

"Криминалне групе умешане у кријумчарење наркотика изазов за прање новца"

Организоване криминалне групе умешане у кријумчарење наркотика и људи представљају значајан изазов за прање новца у Србији

"Међутим, већ 2016. од стране ФАТФ (Међународне организације за сузбијање прања новца и финансирања тероризма) и у Монеyвал извештају Савета Европе за Србију је речено, међу кључним налазима, цитирам, '...да се Србија суочава са значајним изазовима и слабостима у домену прања новца', да '...организоване криминалне групе умешане у кријумчарење наркотика и људи представљају значајан изазов за прање новца у Србији', да се сматра да 'избегавање пореза и корупција генеришу значајне криминалне приходе...' и да је 'земља значајно изложена прекограничним нелегалним новчаним токовима'", истакао је Шошкић.

Почетком 2018. године Србија стављена на црну листу ФАТФ и била на њој до јуна 2019. као једина европска земља

Професор наводи да смо почетком 2018. године стављени на црну листу ФАТФ и били на њој до јуна 2019. као једина европска земља, "али смо и даље остали на режиму појачаног надзора ове међународне организације". "Истовремено, Србија је на листи Транспаренцy Инетернатионал, 2018. године пала за додатних 10 места, а тренд пада се наставио и наредне 2019. (за четри места) и Србија је по први пут доспела у доњу половину ове међународне листе.

Најновији извештај Европске комисије о Србији, директно указује на одсуство напретка земље по питању владавине права, изборног процеса и фискалних реформи", казао је професор Шошкић. Према његовим речима, и у извештају Европске комисије је наглашено да долази до раста дефицита у текућем делу платног биланса последњих година, "што је заправо сасвим очекивано у земљи која нема значајнијег раста продуктивности, а спроводи политику раста плата и фиксног курса динара".

На питање Бете да ли је фискална позиција земље унапређена током последње две године виших стопа п

(Бета, Н1) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер