Данијела Малетић: Претила ми је Татјана Вукић, рекла је „Ко сте ви? Ја сам задужила државу. Зваћу Синишу“. Шест дана касније добила сам отказ

"Те директне претње могу да се провере вештачењем телефона, који су ми ионако одузели. После врло непријатног позива Нинослава Цмолића, кренуло је лудило. 'Ко сте ви? Ја, која сам толико задужила државу, ваш сам предмет. Зваћу Синишу', запретила је Вукић. У том тренутку ТОК-у су били прослеђени само подаци о неким појединцима, за које је Управа сумњала да су у фонд Виста Рица уплаћивали нелегално стечена средства", испричала је Данијела Малетић у ексклузивном интервјуу за нови број Радара, који се од данас налази у продаји на свим киосцима.

Данијела Малетић, до 6. марта прошле године помоћница директора Управе за спречавање прања новца, у ексклузивном разговору за Радар истиче да је њен захтев да се тој институцији у оквиру Министарства финансија доставе додатне информације о сумњивим уплатама на рачун инвестиционог фонда Виста Рица, по свему судећи, био једини разлог што су је прошлог четвртка ујутро, по пријави адвоката који заступа тај фонд, припадници Управе криминалистичке полиције, под командом Марка Кричка, ухапсили и са лисицама на рукама спровели у Више јавно тужилаштво у Београду, на чијем је челу Ненад Стефановић. У прилог томе наводи и два телефонска позива, само шест дана пре него што ће бити смењена и добити отказ у институцији у којој је, без икакве мрље у каријери, радила пуне 22 године.

Из ВЈТ-а су брже-боље саопштили да је Данијели Малетић и службеници једне банке одређено задржавање од 48 сати, да би после само неколико сати обе, ипак, биле ослобођене, јер је за тај предмет, уместо ВЈТ, надлежно Тужилаштво за организовани криминал. Иако је поступајући тужилац ВЈТ-а Александар Милошевић, у присуству Ивана Нинића, адвоката Данијеле Малетић, констатовао да је тадашњу помоћницу директора Управе поставила Влада Србије и да за њу по закону може да буде надлежан само ТОК и у складу с тим донео решење да ће му тај предмет одмах уступити, Радару је из ТОК-а потврђено да с њима до краја радног времена прошле седмице нико из ВЈТ није контактирао и да су за тај предмет сазнали из медија.

Дан након привођења Малетић за Радар први пут износи детаље који су непосредно претходили њеној смени и отказу. Најпре ју је, 28. фебруара, позвао тадашњи начелник УКП-а Нинослав Цмолић, иначе супруг тадашње потпредседнице Владе Ирене Вујовић, а одмах потом и сувласница фонда Виста Рица Татјана Вукић, веома блиска браћи Вучић, чији су партнери, са уделом од по 25 одсто, Војислав Недић, отац најдуговечнијег генералног секретара Владе Новака Недића и Срђан Давидовић.

Осим власника, врху власти блиски су и бројни клијенти фонда Виста Рица. Радар је у међувремену открио да су међу њима и рођена браћа председника Србије, председнице Скупштине и министра финансија – Андреј Вучић, Игор Брнабић и Предраг Мали. Њима уз раме су Вучићеви кумови, Никола Петровић и Звездан Терзић, као и бројни бизнисмени, чији је посао процветао од доласка СНС-а на власт – Стојан Вујко, Милија Бабовић, Жељко Дрчелић, Војин Лазаревић, Слободан Квргић, Небојша Ступар, чланови породице Слободана Тешића... На том списку су и високи функционери СНС-а, Јелена Триван, Реља Огњеновић, директор Фонда ПИО, Бојан Раичевић, доскорашњи извршни директор Дунав осигурања и председник Скупштине фирме Експо 2027…

Због структуре власника, а можда више због списка клијената, тешко је отети се утиску да су две жене прошлог четвртка ухапшене да би се застрашили сви који се интересују за сумњиве трансакције тог напредњачког инвестиционог фонда. Ако је то био циљ, мета је промашена, јер је Данијела Малетић после тих немилих сцена пристала да за Радар исприча своје виђење овог случаја, о којем многи причају по кулоарима, али је мало оних који су спремни да о томе говоре јавно.

Да ли су вам лисице на руке ставили и све време снимали хапшење зато што су „таква правила“, како су вам рекли припадници УКП-а, или је све то био део представе за јавност?

Не познајем ту врсту закона, али ми се више чини да је била представа за јавност, него нека врста обавезе. Мислим да је то требало неком да покажу. Да ли шефу Вишег јавног тужилаштва Ненаду Стефановићу, да ли в. д. директора Управе за спречавање прања новца Жељку Радовановићу, особи која је поднела пријаву, адвокату инвестиционог фонда Виста Рица Немањи Алексићу, или већинској власници тог фонда Татјани Вукић? Не знам коме од њих, али ми изгледа очигледно да је неком требало да покажу не само да су ме лишили слободе, него и како су то урадили.

Тог јутра, 12. фебруара, нисте само ви приведени, већ и службеница Ерсте банке...

Нажалост, приведена је и жена која је овлашћено лице у тој банци за послове спречавања прања новца и финансирање тероризма. Не знам зашто, јер је та жена само радила свој посао исправно и коректно, не само у банци, већ и на пословима које је раније обављала док је радила у Управи. Као што су га на исти начин радили и други, не само из те, већ из свих банака и других финансијских и нефинансијских институција које послују на домаћем тржишту. Све банке, наиме, имају тај сектор, и у зависности од величине банке они имају и по 15 људи, а имају и шефове. Годинама сам, по природи посла, сарађивала са свима њима, одржавала редовне годишње састанке, пословно смо размењивали податке и никада ниједан није процурио. Процедура је, наиме, таква, да банке, поред готовинских, пријављују и сумњиве трансакције. Када говоримо о банкама, постоје индикатори по којима се пријављују сумњиве трансакције, а које је прописала Народна банка Србије. Све колеге из банкарског сектора су часно и поштено и уз пуно поверење свог извршног одбора, као и Управе за спречавање прања новца, обављале свој посао. За њих је то сасвим уобичајено, јер нису у питању само домаће, већ и банке са страним капиталом, чије матице контролише Европска централна банка. То значи да би сва овлашћена лица из целог банкарског система Србије требало да буду кажњена, јер су на основу законом прописаних индикатора пријављивали сумњиве извештаје Управи, радећи свој посао одговорно и у складу са законом.

Може ли се онда претпоставити да је и њен наводни „грех“ био то што је Управи за спречавање прања новца пријавила неке уплате на рачун фонда Виста Рица?

Врло могуће. Као што су стизале информације о уплатама других, тако су стизале и за фонд Виста Рица. Као руководилац била сам упозната са свим пријавама, као и директор Управе, који избегава одговорност. Ја се лично нисам бавила анализом. То би радио неко други кога задужим, а ти подаци остају у Управи. Постоје, међутим, и бахати власници правних лица, који не разумеју како систем функционише, јер ако банка процени да постоје основи сумње да се ради о неком кривичном делу и трансакцију пријави Управи, у свим тим случајевима се подиже степен ризика, на средњи или виши ниво. У тим случајевима захтева се и додатна документација о таквим клијентима.

Зар то не значи да је то била ваша службена дужност и обавеза ако добијете дојаву из било које банке о таквим уплатама?

Иначе сам пре постављења на место помоћнице директора Управе за спречавање прања новца у Сектору за аналитику управо водила сумњиве трансакције

Тако је. Иначе сам пре постављења на место помоћнице директора Управе за спречавање прања новца у Сектору за аналитику управо водила сумњиве трансакције. И пре 22 године у Управи сам исте те сумњиве трансакције уносила у базу података. Радила сам на успостављању новог система, који сам са колегама имплементирала и Управа тренутно користи документ-менаџмент систем (ДМС) за централизовано складиштење, управљање и претрагу свих докумената. То је било за сваку похвалу. Надам се да је тај систем остао у функцији, иако чујем да се он мења, али не да би се унапредио, већ се под маском унапређења система прикрива злоупотреба средстава која су одобрена за ову врсту пројеката ради манипулације. Директор Управе директно стоји иза овог и сличних пројеката, као што је стајао иза пројекта који је директно финансирала Влада Краљевине Шведске и који је сама, не случајно, укинула. Не би чудило да је дошло до одређених промена и да се сада неки од докумената бришу из њега. Јер, у том систему се све види, сваки ток, ко је нешто пријавио, шта је по тој пријави урадио руководилац, шта непосредни аналитичар, лице које поступа... У таквом систему није могла да се сакрије истина.

Директор Управе има приступ комплетном систему и свим пријављеним трансакцијама. Поштујући његов ауторитет, увек сам га обавештавала о таквим трансакцијама, али сам често наилазила на неодобравање, деградирање и омаловажавање. Дешавало се да ми се по више месеци не обрати, већ је контактирао директно с аналитичарима како би изазвао несугласице и јаз у одељењу аналитике. За неког ко је запослен у БИА и који никада није изрекао лепу реч за своје колеге, није неуобичајено да после мог одласка на најбруталнији начин вређа мене и дискредитује сав мој рад. Али, ако је могао да вређа колеге из БИА, које су часно и поштено радиле свој посао, шта је то да измишља и пласира лажи о мени? Да бисте лакше разумели о коме говорим, навешћу вам чињеницу да више од пет година финансијско-материјалне послове Управе контролише и на основу уговора води Светлана Крстић, запослена у Вишој струковној школи, где је такође запослена супруга директора Жељка Радовановића.

Како се то одражавало на функционисање Управе као институције?

Управа је успела да процесуира одређене предмете који се тичу предикатних кривичних дела прања новца. Неке смо, ипак, захваљујући мени и мојим колегама, успели да процесуирамо. Директор је неке предмете одобравао, али је углавном балансирао и водио рачуна о себи и сопственим интересима. Кључно је да је, захваљујући том систему, директор Радовановић био обавештен о сваком случају и у сваком тренутку о свему. Не сматрам га недовољно упућеним за тај посао и не знам шта он има код себе, али је индикативно, на пример, да је прошло више од четири године од последње регионалне конференције финансијско-обавештајних служби, којој је Србија била домаћин. Уз то, захваљујући њему, престало је одржавање регионалне конференције чему је претходио прави дебакл и лична бламажа директора пред колегама из региона.

Шта се још променило, осим што се више не размењују „шкакљиви“ подаци са колегама?

Да будем јасна до краја, подаци се размењују, али је директор Управе неким личним истрагама које је сам водио угрозио добре односе са регионом и сарадњу са колегама из једне суседне земље. Имам информације да сада документ- менаџмент систем више не важи, да се у њега не уносе баш сва документа и да све што стиже из Вишег јавног тужилаштва или Тужилаштва за организовани криминал директно стиже прво код његове секретарице Олгице Мићовић. Претпостављам да после повлачења колегинице, која је као члан ударне групе испред Управе радила на случају „Надстрешница“, из ТОК-а више ништа у Управу и не стиже. Директор Радовановић је типичан продукт овог режима, прети колегама у Управи и није искључено да он стоји и иза свега овог што се мени десило. Уосталом, имала сам прилику да од тужиоца ВЈТ, код кога сам приведена, сазнам да је од Управе тражио сва моја документа и кретање кроз службу, али није добио информацију да је мене као помоћницу директора именовала Влада Србије, па је за мене као именовано лице надлежан ТОК, а не ВЈТ. Мислим да су сви повезани и да им је било најлакше да нападну мене, након што сам се после смене, 6. марта прошле године, тихо повукла. Тада сам доживела директне претње, а ако не верују могу да провере вештачењем телефона, који су ми ионако одузели. Након тих претњи једноставно сам покупила ствари и отишла.

Татјана Вукић

Ко вам је и зашто претио?

Ускоро ће годину дана од тих немилих сцена. Прво је 28. фебруара уследио врло непријатни позив тадашњег начелника Управе криминалистичке полиције Нинослава Цмолића, који се у међувремену на сопствени захтев пензионисао. Позвао ме и питао да ли може да ме позове његова кума. Одговорила сам – наравно да може и да може да тој особи да број мог телефона, иако нисам знала о коме се ради. А онда је кренуло лудило.

Ко вас је позвао?

Госпођа Татјана Вукић, већинска власница фонда Виста Рица. Била је врло узнемирена. Питала је: „Ко сте ви? Зашто тако поступате? Које предмете радите? Је л` знате ви ко сам ја? Ја сам имала кућу у Кнеза Милоша! Ја ћу позвати Синишу! Зашто не радите Интеса инвест и Рајфајзен инвест?! Ја, која сам толико задужила државу, ваш сам предмет.“ При томе предмет Виста Рица у том тренутку уопште није био прослеђен ниједном другом државном органу. На њему се још увек радило само у оквиру Управе и није нигде изашао. Заправо, подаци о неким лицима и њиховим уплатама су прослеђени ТОК-у, али то није имало везе са самим фондом, већ са тим појединцима, због сумње Управе да су нелегално стечена средства пребацивали на рачун тог фонда. Случај Виста Рица имао је, наиме, више кракова.

Значи, само шест дана касније, после тог „разговора“ са Татјаном Вукић, експресно сте не само смењени са места помоћнице директора, већ сте добили и отказ...

То се десило уз претње директора Радовановића, који је у Управу, у којој сам радила 22 године, дошао после мене. Он ми је лично претио и рекао: „Ако не одеш, имаће проблеме и твоја породица, и твоје дете...“ Претио је, дакле, и мојој ћерки, која не живи у Србији, али је стицајем околности била сведок свега, јер је дошла да обиђе родитеље и чула је тај разговор.

Са ове временске дистанце, верујете ли да је Виста Рица једини разлог за вашу смену и отказ?

Апсолутно. Постојало је толико предмета на којима је Управа радила, али ми се раније никада слично није дешавало, а десило се баш после случаја Виста Рица.

Чињеница је да је истог дана приведена и службеница Ерсте банке, али незванично сазнајемо да су из фонда Виста Рица тужбама претили и другим банкама. Шта вама то говори?

Проблеми настају када није све у складу са прописима. Свако ко је стекао новац на законит начин може да докаже његово порекло

Нема проблема, ако је све у складу са прописима. Проблеми настају када није све у складу са прописима. Свако ко је стекао новац на законит начин може да докаже његово порекло. Проблем би био да ја, на пример, уплатим 100.000 евра, јер немам толике приходе. А као и ја, читаоци Радара могли су да прочитају да су неки уплаћивали много више. Њихова имена изазивају сумњу. Тим пре што су међу њима власници фирми које су добијале велике државне послове. Очито је да они мисле да сам вам ја достављала те податке, као да не постоје други начини и као да искусни истраживачки новинари не познају много људи, од којих су неки јако незадовољни због свега што се дешава, а располажу информацијама. Мене „гађају“, јер мисле да сам лака „мета“, зато што нисам члан ниједне странке.

Да ли вам је жао што сте радили свој посао, јер да нисте...

Мене „гађају“, јер мисле да сам лака „мета“, зато што нисам члан ниједне странке

Не, ниједног тренутка. Поновила бих све и била бих још агресивнија. Сада бих тужиоцима слала све дописе и о сваком предмету који директор не одобри обавештавала Тужилаштво. Као помоћница могла сам да одобравам предмете само у случају његовог одсуства и уз овлашћење које би ми он потписао. Тако функционише систем, не може другачије. Чула сам да се после моје смене, новом систематизацијом у Управи бришу места помоћника директора, а колеги који је био помоћник за међународне односе још пре моје смене није продужен мандат. А пре него што су 12. маја прошле године у Управу стигли представници Манивала, комитета експерата за евалуацију мера за борбу против прања новца и финансирања тероризма, в. д. директора Радовановић, који је припадник БИА, наредио је да се моја канцеларија преуреди, као да никада ту нисам радила, а у јуну 2024, на великом састанку у Народној банци Србије сам седела у првом реду. Час ме има, час ме нема. А све време сам се борила да радим свој посао како треба. Можда сам била најдосаднији руководилац, јер сам стално инсистирала да се све што је неопходно шаље тужиоцима на даље поступање. Уосталом, једним кликом може да се види ко је шта радио.

Како је могуће да у Србији скоро нико није одговарао за прање новца, а по индексу перцепције корупције за 2025. је на 116. месту у свету, што је најгори пласман у последње две деценије?

Немамо још ниједну важну правоснажну пресуду за кривично дело прање новца. Има пресуда које су се односиле на фиктивни откуп пољопривредних производа, јер су организоване криминалне групе нудиле сељацима да потпишу откупне листиће и они су касније кажњени сви условно или благом новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара. И на тај начин се „улепшавала“ статистика.

А шта је са претходним кривичним делима корупције?

Тога у пресудама нема. Нема озбиљних пресуда, а имамо „статистику“. Има неких тужилаца који су на таквим случајевима радили и ван радног времена, али не би да их сада помињем, јер се неком у врху власти то сигурно не би свидело.

Из разговора се стиче утисак да вам је до прошлог марта скоро сваки дан почињао са сумњивим трансакцијама? Колико је стизало и како је могуће да на крају нема пресуда?

Јесте, скоро сваки дан ми је почињао са сумњивим трансакцијама. Ако говоримо о пријавама сумњивих извештаја из банкарског сектора, годишње је стизало више стотина сумњивих извештаја, што се може видети на званичном сајту Управе, где су и пријаве читавог финансијског и нефинансијског сектора. Да ли то значи да би сва одговорна лица за рад са Управом требало да буду ухапшена? С обзиром на то да Управа нема велики број запослених, правили смо селекцију и у последње време, пре мог отказа, све што смо радили тицало се, између осталог, и високе корупције.

Да ли је претњи било и пре случаја Виста Рица и како сте све поднели?

Било је и раније озбиљних предмета, за које шира јавност не зна, а прослеђени су тужилаштву. А шта је било са њима, ваљда знају тужиоци. После претњи због Виста Рица питала сам се где ја то живим. Размишљала сам о егзистенцији, како преживети, јер сам искључиво живела од плате. А онда сам се спаковала и отишла неко време код ћерке и пријатеља у иностранство. Враћала сам се са страхом и грчом. Сада сам преболела. Ипак, оно што ми се десило током привођења било ми је изненађење. Па, радила сам са полицијом и знам шта је кривично дело злоупотреба службеног положаја.

Јесте ли помислили да привођење има везе и са тим што сте претходне вечери били на промоцији књиге На путу ка слободи полицајке Катарине Петровић, коју су такође хапсили?

Мислим да има. И драго ми је што сам била на промоцији, јер можда не би била овако јака и храбра да нисам видела ту жену, која ме је баш дирнула својим поступцима.

Да ли вас је привођење са лисицама на рукама подстакло да сада први пут јавно иступите?

Наравно да јесте, а охрабрила ме је и Катарина Петровић.

Када се говори о прању новца, на шта се то кривично дело најчешће своди у пракси?

Најједноставније речено, то је покушај да се нелегалан новац убаци у легалне токове. Свеједно да ли је то новац од трговине наркотика, пореских утаја, трговине људима или је стечен на неки други противправни начин. Прање новца је специфично кривично дело и теже се доказује, за разлику од пореске утаје, коју је лако доказати. Управо зато је ЕУ поставила те стандарде за борбу против високе корупције и организованог криминала, којима и Србија мора да се прилагоди, јер је то део Поглавља 24. Представници власти кажу да су нешто урадили, али не могу да изађу са пресудама да то поткрепе.

Да ли се Србија тим стандардима „прилагодила“ и тако што се 85 одсто некретнина купује за кеш?

Све сте сами рекли. Превише је кеша у тим трансакцијама и то је један од класичних начина како да се појединци ослободе вишка готовине. Невоља за њих је, међутим, у томе што су токови новца доказиви. Све, наиме, може да се докаже у сарадњи са партнерским службама из других земаља. Сви токови новца негде остају записани. Чак и ако су у нашој Управи за спречавање прања новца избрисани неки подаци, јер не знам на шта су све спремни, трагови остају. Само морате знати како да гледате податке. Неко ко то не зна не може ништа ни да види.

Али су знали да детаљно проверавају рачуне неких активиста, невладиних организација и других критичара режима због сумњи у наводно прање пара и финансирање тероризма?

Питајте директора Радовановића за то. Можете да га питате и да ли је поступао у складу са законом када је партнерским службама слао да се провере рачуни, на пример, Драгана Ђиласа и његових правних лица, а у том чину није учествовао нико из аналитике већ он лично.

Да ли је ико за такве злоупотребе Управе одговарао?

Не знам, али знам да тужилаштво није реаговало. А било би лепо да видимо зашто је он то самоиницијативно слао, јер ја као његов помоћник никад нисам видела тај допис. Када сам га питала шта се то дешава и зашто нас медијски провлаче, директор ме је вређао најпримитивнијим речником. А да бисте нешто тако тражили од партнерских служби, морате претходно да имате оправдану сумњу. Јер све остало је фишинг експедишн. Зато су и одговори били, што би деца рекла – седи, један, па се видимо у августу.

(Нова.рс)