Danica Grujičić: Kušner nije ni tražio Generalštab, to je bila Grenelova ideja - on se dogovorio s Malim

Specijalista neurohirurgije, prof. dr Danica Grujičić kaže da je kao bivša ministarka zdravlja upoznala specijalnog izaslanika Ričarda Grenela, te da je ideja o preuzimanju Generalštaba bila njegova, jer ni Donald Tramp, i DŽered Kušner nisu za tu lokaciju ni znali. Navodi da je Grenelu predlagala da uzme hotel Slavija, jer će Generalštab biti prst u oko srpskom narodu, ali da se "on dogovorio sa Sinišom Malim".

Danica Grujičić, specijalista neurohirurgije, kaže da je zaljubljenik u svoj posao i da mu je bila odana do odlaska u penziju. Ušla je u politiku, došla do pozicije ministra zdravlja, a po izlasku iz Vlade rekla da baš i nije ponosna što je bila na čelu Ministarstva zdravlja.

Osporavana je zbog rada u Vladi za vreme predsednikovanja Aleksandra Vučića.

Na društvenim mrežama je nedavno pozvala pojedine poslanike vladajuće koalicije da se "odvoje od sektaškog dela SNS-a i osnuju svoju poslaničku grupu".

"Dobila sam reakciju nekoliko njih. Nisam očekivala da će oni imati snage da formiraju svoju poslaničku grupu. Ali da su to uradili, pokazali bi da imaju kičmu i da neće dozvoliti da nešto što je simbol našeg otpora pređe u ruke onih koji su indirektno rušili Generalštab", navela je ona u emisiji 360 stepeni.

Danica Grujičić kaže da zet Donalda Trampa, DŽered Kušner, nije tu zgradu ni tražio.

"To je ideja Ričarda Grenela, ja sam se upoznala s njim. On jeste prosrpski orijentisan, koliko Amerikanac može da bude, ali on se dogovorio sa Sinišom Malim. Za Generalštab ni Tramp, ni Kušner u tom trenu nisu ni čuli. Grenelu se dopala lokacija. Rekla sam mu tada da to nije dobro, da bi to bio prst u oku srpskom narodu. Rekla sam mu da uzme Slaviju, ona tada još nije bila prodata. Pitala sam zašto morate administrativni centar države Srbije da uzmete? To ne treba da ostane ruina, ali mi ćemo tu da napravimo ono što mi hoćemo", tvrdi ona.

Dodaje da su radovi već počeli iz Resavske i da je videla velike kamione.

"Podržala bih studente apsolutno, ali..."

Na pitanje da li bi se vratila u politiku i da li bi pomogla studentima kada bi od nje tražili pomoć, odgovara potvrdno, ali...

"Savetovala bih im da dobro razmisle da li bih im ja, koja sam bila prva na listi SNS-a, više škodim ili donosim glasove. To moraju oni da procene. Apsolutno bih im pomogla. Čak i ako hoću da se vratim u politiku, interesuje me samo Ministarstvo zdravlja. Došao je trenutak kada svi mi, koji želimo da pomognemo studentima - ne moramo biti ministri - treba da naše iskustvo prosledimo toj deci, pa neka oni rade s tim šta hoće", rekla je.

Stariji i iskusni, prema njenom mišljenju, treba da se zapitaju gde svom narodu i državi mogu da pomognu.

"Ja mogu u zdravstvu i nešto u visokom obrazovanju, nauci, životnoj sredini. Ali u finansijama sigurno ne mogu, mada kako naše ministarstvo finansija funkcioniše, tako može svako - maksimalno zaduživanje, rasprodaja onoga što nije tvoje, i da ne govorim o ugrađivanju", rekla je ona.

O zdravstvu

Kaže da njen posao nije težak, ako ga volite.

"Neurohirurgija je od mene napravila boljeg čoveka. Gledajući sudbine mojih pacijenata, naučila sam se da ljudima ne sudim, ja sam tu da im pomognem. Ono što ne volim je kada ljudi koji nisu prošli pored Medicinskog fakulteta daju sebi za pravo da pričaju o medicinskim stvarima", rekla je, nabrajajući "histeriju protiv svih vrsta vakcina" ili "nekakve prirodne lekove".

Potreban nam je, smatra, drugačiji zdravstveni sistem, koji će biti zaosnovan na lekarima opšte prakse, koji će imati dovoljno znanja i aparature, moći da postave diferencijalnu dijagnozu, imati odličnu komunikaciju sa specijalistim.

Doktorima koji rade u malim mestima, smatra, treba pružiti mogućnost da mogu da urade i ultrazvuk, rendgen, EKG...

Istakla je važnost toga da naši zdravstveni podaci budu prikupljeni, ali i privatni - da tim podacima imaju pristup inženjeri koji će raditi za Ministarstvo zdravlja, a ne privatne firme.

Šta se desilo 1999. godine?

Danica Grujičić je kazala da je Srbija po oboljevanju od malignih bolesti uglavnom u sredini, ali po smrtnosti smo na prvom mestu - sa Mađarskom, Hrvatskom, Crnom Gorom.

"Nešto se, znači, desilo na Balkanu. Vetrovi su tako duvali", rekla je.

Kazala je da nije poenta tužba, jer je to stvar političara, već da se napravi analiza šta se desilo 1999. godine.

"Treba da se napravi nacionalni projekat i da se kaže koji ljudi moraju da se kontrolišu svake godine, koji svake druge - a to možete samo ako imate dobru opštu praksu", rekla je.

"Vojvodina ne treba da ima paralelne institucije"

Bez obzira kakvo je državno zdravstvo, ona kaže da stotine hiljada ljudi ipak iz njega izađu izlečeni, jer većina lekara odgovorno radi svoj posao.

Smatra da je centralizovani sistem bolje rešenje i da treba ukinuti Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.

"Vama je Vojvodina druga država. Pokrajinski sekreterijat je zadužen za zdravstvene ustanove. Meni je kao ministru bilo zabranjeno da uđem u ijednu bolnicu", tvrdi ona.

Na pitanje šta pod tim misli, rekla je da je autonomna pokrajina "pripremljena za odvajanje" i da ne treba da ima paralelne institucije.

Kada joj je voditelj ukazao da od 1,9 miliona ljudi u Vojvodini 1,2 su srpske nacionalnosti, te da je to narativ koji se čuje samo na prorežimskim televizijama, insistirala je da je u pitanju "realna opasnost za koju je takođe odgovorna ova vlast".

"Ta je sistematizacija mogla da bude rešena hiljadu puta, ali sada postoji za potkusurivanje", rekla je ona.

"Oko predsednika ljudi kojima slepo veruje, a koji mogu da mu pričaju i laži"

Smatra da nam je potrebno 10 godina da izgradimo zdravstveni sistem, ali da on mora da bude centralizovan.

"Kada postavite ljude od struke i ugleda, naravno da treba da radite na decentralizaciji, ali u sistemu koji je ovako napravljen - srpska hobotnica - to ne može odmah", rekla je.

Za to je, kaže, odgovoran predsednik, "koji je hteo da se pita za sve, ali koji sada ne može da isprati ništa".

"On ima grupu ljudi kojima slepo veruje i koji njemu mogu da plasiraju najbezočnije laži, on će im bespogovorno verovati. A pritom svi oni imaju samo isključivo svoj interes", navela je.

"Kad nisam htela da potpišem postavljenje, zaobišli bi me"

Pad nadstrešnice i sve što se desilo poslednjih godinu dana, prema njenom mišljenju, jeste drastična manifestacija onog što je ona videla tokom svog mandata u Vladi.

"Ministrima dolaze tzv. koordinatori stranke, oni su strah i trepet. Dolaze da vam na fin način predoče ko treba i gde da bude načelnik, direktor. To ide po partijskoj liniji, sa čim nemam problem ako se radi o ljudima koji imaju stručni autoritet. Pokušala sam da im objasnim da u medicini možete da postavite bilo koga da bude direktor - ali ako on nema stručni autoritet, kolege će ga 'oduvati'. Nisu to shvatali. Bilo je situacija u kojima nisam htela da potpišem postavljenja, pa bi me zaobišli i ta bi odluka otišla na Vladu. Onda bi tog nekog postavili ili Ana (Brnabić) ili Novak Nedić", kazala je.

"Profesori su, ipak, nepotkupljivi"

Na pitanje da li može da zamisli privatni Medicinski fakultet, Grujičić kaže da i među profesorima ima različitih ljudi, ali Univerzitet ima svoju autonomiju, tradiciju i jako veliki broj ljudi kojima je struka na prvom mestu i koji nisu potkupljivi.

"Treba napraviti zakon po kome univerziteti treba da budu kontrolori države. Jer iako među nama ima raznih ljudi, ipak ne možete da kupite profesore. Ponekog, ali ne možete sve", rekla je ona.

Samostalnost i stručnost je ono što vlasti smeta, pa je profesore ucenila platama, dodaje.

Ponovila je da lekari koji rade u državnoj službi ne treba da rade u privatnoj - ali ne sa ovim platama.

"Plate moraju da budu bar tri puta veće, jer i među nama imate ljude koji u 11 sati nisu na poslu. A sve se to zna. Ljudi koji su u inostranstvu se vode da su na radnom mestu", rekla je ona.

"Nisam sigurna da treba da postoji samo jedna lista"

Govoreći o potencijalnim vanrednim izborima, Danica Grujičić smatra da ih Aleksandar Vučić ne raspisuje, jer se "verovatno plaši podrške koju studenti imaju".

"Sada je pitanje da li će studenti zaista sami moći da imaju više od 50 odsto, što bi za ovu zemlju bilo najbolje. Možda će morati da bude još jedna (lista), ali bi bilo dobro da svi izađu zajedno. Poučena iskustvom DOS-a, nisam sigurna da treba da postoji samo jedna lista, jer postoje stranke koje ne mogu jedna s drugom. Možda da postoje još dve liste, ali samo pod uslovom da posle izbora sarađuju samo sa studentskom listom", rekla je.

Upitana da li veruje da su izbori neizbežni, odgovara potvrdno.

"Da li će to biti 100.000 ljudi na ulici tri ili četiri dana, da se smenjujemo noći i danju... Ili će jednostavno prevladati pamet... Najgore što bi moglo da se desi je sukob. Mi smo toliko bolesni, toliko smo stari", rekla je ona.

Revoltirano je kazala da joj nisu jasni penzioneri.

"Ovi mladi ljudi nose srpske zastave, zalažu se za srpsku državu, žele da ostanu ovde. Pa čekajte, ja sam svoje završila, ja sam u penziji - ova deca hoće da ostanu ovde, pa mi u njima treba da uživamo! A pojedinci ih gledaju kao neprijatelje", rekla je ona.

(N1)