Данас: Зашто је дељење 100 евра лоше по нашу економију?

 Ако имаш проблем, решаваш га парама, а ако имаш велики проблем, попут рецимо Рио Тинта пред изборе, решаваш га великим парама. Тако би се могла описати мера државе пропраћена јаком медијском кампањом да се младима од 16 до 29 година подели по 100 евра почетком фебруара.

А да се ради о политичкој, а не економској одлуци сасвим експлицитно говори изјава председника Србије да ће добити још 100 евра ако остане на власти после избора. Рекло би се да је куповина гласова овим добила једну нову димензију.

Још ако се дода и изјава председника Србије од 29. децембра када је први пут најавио дељење пара младима да „држава не мисли да ће решити неки проблем тиме што ће младима уплатити 100 евра, али да је то знак пажње према њима“ може се докучити шта стоји иза ове идеје.

Поред ових 100 и потенцијално још 100 евра после избора млађима од 30 година, у јануару је најављено давање по 10.000 динара здравственим радницима, а у фебруару једнократна помоћ од 20.000 динара пензионерима уз редовно повећање пензије од 5,9 одсто.

Са економске стране, и ако су се могле разумети мере помоћи грађанима током претходне две године у пандемији, иако неселективне оне су подигле тражњу и вероватно допринеле привредном опоравку у прошлој години. Међутим, сада, са привредним растом од 7,5 одсто у 2020. и инфлацијом на граници осам одсто (другом по висини у Европи) поставља се питање да ли је потребно још подстицати тражњу.

За Даницу Поповић, професорку на Економском факултету у Београду, нема сумње да се ради о политичком, а не економском потезу.

„Очигледно је да Вучић пред изборе поткупљује једну по једну групу. Схватио је да је непокривена та група људи од 15 до 30 година, која је иначе склонија да изађе на улицу и дао им је нешто што им нико не даје. Указао им је поштовање. То је ужасно паметан и лукав потез. С друге стране, нема никаквог економског смисла давати тако паре, јер ће вероватно већина отићи на увоз“, напомиње Поповић додајући да треба признати да се све владе у години пред изборе слично понашају.

Троше колико треба да остану на власти и са идејом „економија то сам ја, ако нема мене нема ни економије“.

И Милорад Филиповић, професор на Економском факултету у Београду, против је таквог разбацивања пара.

„Сва та давања, свима по 100 евра, па младима, па пензионерима… све је то допринело да толико скоче јавни расходи у претходне две године. Тражња која се овим давањем подстиче није тражња за егзистенцијалним производима. То ће великим делом отићи на робу или услуге из увоза и пре ће развијати италијанску или немачку привреду него нашу. Осим тога вероватно је да ће имати и ефекте на инфлацију. Цео свет има проблем са инфлацијом, у ЕУ је највиша у последњих 20 година. Делом је то због поскупљења енергије, али делом и због експанзивних фискалних и монетарних политика и огромног упумпавања пара уз релативно скроман опоравак производње. Рецимо једна од последица толиких давања је и бум на тржишту некретнина. Не само у Београду него у целој Србији поскупљују некретнине, иако нас има све мање и иако млади одлазе, јер грађани и предузећа имају неке паре на рачунима“, објашњава он.

Филиповић истиче да је ово несумњиво предизборни потез, али да је непотребно бачено 100 милиона евра јер велики део те популације не излази на изборе.

На 600 милиона евра потрошених за дељење по 100 евра претпрошлог пролећа, пред јунске изборе, држава је прошле године дала око 400 милиона за по 80 евра свим пунолетним (у три рате). Када се на то дода још око 100 милиона евра младима од 16 до 29 година који могу да се пријаве за то до 30. јануара и још око 280 милиона евра за помоћ пензионерима од 20.000 динара која ће бити исплаћена у фебруару, то је око 1,4 милијарде евра тзв. хеликоптерског новца последње две године.

Нема проблема код пријављивања

На Инстаграм страни министра финансија међу коментарима грађана било је неколико који су се жалили да иако испуњавају све услове не могу да се пријаве за ову помоћ. Из Министарства финансија добили смо појашњење да је „провером појединачних случајева, који су тврдили да их је систем одбио, утврђено да су то примаоци новчане социјалне помоћи, који су већ били аутоматски пријављени, те није ни требало да се пријављују“. Иначе до јуче се пријавило 958.409 младих, а укупно на то право има нешто више од милион грађана.

Пријаве трају до 30. јануара и могуће су на линку идп.трезор.гов.рс.

(Данас)