петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Данас: За три године национални стадион, омиљени пројекат председника Србије, поскупео три пута
Хроника

Данас: За три године национални стадион, омиљени пројекат председника Србије, поскупео три пута

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 27. новембар 2021.

Ко каже да нема инфлације. За национални стадион који је пре 3,5 године требало да кошта 150 милиона евра, до 2025. године ће бити исплаћено скоро 420 милиона евра.

И ово је само план и то забележен у Закону о буџету за 2022. годину у делу у коме су пописани планови капиталних инвестиција у наредне три године, како је први пут објавио Око магазин РТС-а.

У наредној години за стадион ће бити потрошено 60 милиона евра, у 2023. 194 милиона евра, а у 2024. још 160 милиона – укупно 418 милиона евра.

У наредној години за стадион ће бити потрошено 60 милиона евра, у 2023. 194 милиона евра, а у 2024. још 160 милиона – укупно 418 милиона евра.

Ово је троструко поскупљење, а да ни ашов није забоден у сурчинске оранице, а колика ће бити стварна цена немогуће је претпоставити, мада ако узмемо у обзир искуства сличних пројеката у земљама у ширем окружењу, реализација може бити и двоструко скупља од плана.

Донедавно, колико у октобру када је представљен изглед будућег националног стадиона, речено је да ће коштати 257 милиона евра.

Према процени утицаја просторног плана подручја посебне намене националног стадиона која је током октобра представљена у Министарству грађевине, саобраћаја и инфраструктуре, цео комплекс планиран је на 114 хектара у Сурчину код обилазнице око Београда, између петље Сурчин-југ и петље Остружница.

Према овом плану, на 31,8 хектара нићи ће Национални стадион, а на 14,8 хектара пратећи спортски објекти.

На 3,8 хектара биће инфраструктурни објекти и око 7,5 хектара се односи на водну површину, односно канал Галовица који ће бити искориштен за скупљање вода.

Ту су и комерцијални садржаји: пословни и канцеларијски простор, конгресни простор, продавнице сувенира и спортске опреме, тржни центар, салони забаве, ресторани, кафетерије…

У плану је продужетак градске железнице до овог комплекса, повезивање путем са аеродромом „Никола Тесла“, као и изградња остале комуналне инфарструктуре, међутим није најјасније шта све прецизно улази у ову суму и да ли је она уопште и коначна.

Јуче нисмо добили одговор на ова питања од Министарства саобраћаја, грађевине и инфраструктуре које се води као инвеститор овог пројекта.

Петровић: У буџету за следећу годину предвиђено је задуживање за национални стадион од 250 милиона евра

Међутим, основно питање је да ли је национални стадион и све око њега вредно скоро пола милијарде евра приоритет за српско друштво и економију.

Павле Петровић, председник Фискалног савета, истиче да је у буџету за следећу годину предвиђено задуживање за национални стадион од 250 милиона евра, што се поклапа и са изјавама у медијима.

„Овај износ од 418 милиона евра вероватно укључује и целу инфраструктуру и саобраћајнице. Оно што је важно, не само код овог пројекта је да треба дати јавности на увид анализу пројекта, колико би коштало, каква је економска исплативост, које су користи за друштво. По закону је влада обавезна да за пројекте преко пет милиона евра ради процене. Велике суме су одвојене за инвестиције и те анализе су потребне и да се могу пројекти упоредити и утврдити зашто нешто има приоритет, а не нешто друго. Без те анализе, овако на први поглед делује да би комунална инфраструктура и заштита животне средине требало да имају већи приоритет од националног стадиона“, оцењује Петровић додајући да се наредне године планира 3,6 милијарди евра у инвестиције, не рачунајући сектор безбедности и да треба пажљиво бирати пројекте.

Према Петровићевим речима, рађена су истраживања и емпиријске студије у земљама у развоју које су показале да велике инвестиције не значе нужно и велики ефекат на привредни раст.

„Показало се да је потребно испунити и неке услове. Пре свега важан је добар избор пројеката, као и ефикасност извођења тих пројеката и њихова цена. Тамо где институционални оквир у ком се бирају пројекти са највећим ефектом није тако јак, доводи се у питање у којој мери велике инвестиције доводе и подстицања привредног раста. Осим тога често су ти пројекти и скупљи него што би требало“, напомиње Петровић.

Гајић: Код оваквог пројекта извесно неће бити исплативости нити је економски мотив пресудан код њега

Према мишљењу економисте Либека Михаила Гајића код оваквог пројекта извесно неће бити исплативости нити је економски мотив пресудан код њега.

„Код железнице, гасовода, пута покреће се економска активност, за предузећа се смањују трошкови транспорта, повећава се продуктивност, шири се производња. Ово нема никакав економски утицај на остатак привреде и делује ми као дизање споменика за живота“, каже Гајић.

Изградњу националног стадиона предложио је пре неколико година председник Србије Александар Вучић, не одустајући од тог пројекта упркос свим критикама на које је наишао у економском делу јавности.

Како подсећа Гајић, неке земље које су имале бум спортске инфраструктуре, углавном су биле домаћини Олимпијских игара и по правилу су у великим минусима.

„Грчка је још увек дужна за своје ОИ. Поред тога тешко да ће привући велика такмичења европског нивоа, евентуално неку утакмицу. Пољска и Украјина када су правили европско првенство једва су успели да га исфинансирају. Са пословног становишта ти комплекси имају високе трошкове одржавања и појешће те приходе од туризма и спортских такмичења“, оцењује Гајић додајући да такви пројекти у великим земљама као што су Пољска или Русија и могу да се разумеју, али за малу земљу која демографски изумире тешко.

За њега је упитно и прављење инфраструктуре као што је градски воз због „три велике утакмице годишње“.

И Горан Родић из Грађевинске коморе поставља питање да ли је то приоритет у овом тренутку.

„Велики знак питања је да ли то нама треба сада уопште, да ли има важнијих ствари. Да ли нам треба стадион поред Партизана и Црвене звезде, поред толико пропалих стадиона по држави или су нам потребни канализација, водовод, пут… По мени ово је задња рупа на свирали, али се прави само да се покаже да можемо. Можемо, само је питање ко ће да ради и колико ће да кошта“, сматра Родић.

(Данас) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер