Danas: Vlast rastura niški Filozofski fakultet, isti scenario moguć i u Beogradu

Osnivanje Fakulteta srpskih studija, izdvajanjem tri departmana iz sastava Filozofskog fakulteta u Nišu, jasan je signal da vlast ide ka tome da uruši ne samo filozofske fakultete, koji su tradicionalno simboli slobodnog mišljenja i uporišta kritičke misli, već i svaki kritički glas u društvu, objavio je "Danas".

Aleksandar Baucal: Pretpostavljam da je svrha svih ovih akcija usmerenih prema univerzitetu razbijanje ili nametanje uprave, koja bi potom disciplinovala fakultete i stavila ih pod kontrolu, a tamo gde se to ne može, namera je da se cepanjem fakulteta unosi razdor na univerzitet. Dakle, to su sve poznate tehnike koje ova vlasti koristi da sačuva svoje pozicije

"I to ne samo da ga uguši u nekoj konkretnoj situaciji, nego da spreči bilo kakvu mogućnost da se u perspektivi pojavi bilo kakav kritički glas u društvu. Pretpostavljam da je svrha svih ovih akcija usmerenih prema univerzitetu razbijanje ili nametanje uprave, koja bi potom disciplinovala fakultete i stavila ih pod kontrolu, a tamo gde se to ne može, namera je da se cepanjem fakulteta unosi razdor na univerzitet. Dakle, to su sve poznate tehnike koje ova vlasti koristi da sačuva svoje pozicije", rekao je za "Danas" Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

On ukazuje da se sve što se trenutno događa u visokom obrazovanju ne tiče samo univerziteta nego i svih običnih građana, jer, kako napominje, vlast koja ukine bilo kakvu mogućnost kritičkog preispitivanja njenih odluka postaje opasna po celo društvo.

"To je kao kada biste iz bojlera isključili onaj sigurnosni sistem koji sprečava bojler da eksplodira. Tako je i kritika, odnosno debata u društvu zapravo jedan sigurnosni ventil da onaj ko je na vlasti, opčinjen moći koju ima, ne donosi pogrešne odluke i, ako zamislimo da je društvo neki veliki brod, da nas ne zakuca u neku santu leda", smatra Baucal.

Da se osnivanje Fakulteta srpskih studija na način kako je to Vlada smislila krše postojeći zakoni ukazali su ne samo niški Filozofski fakultet i uprava Univerziteta u Nišu, već i veliki broj članova akademske zajednice koji su se prethodnih dana oglašavali.

Poslednji u nizu, članovi Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti, poručuju da se tim činom direktno urušava Ustavom zagarantovana autonomija univerziteta.

Kažu da je ideja o formiranju ovog fakulteta plasirana u jeku najveće krize visokog školstva, dok je sam proces osnivanja sproveden tajno, mimo znanja upravnih tela Univerziteta u Nišu i većine zaposlenih.

„Odluka da se departmani za istoriju, srbistiku i ruski jezik i književnost na ovaj način izdvoje nema ni naučno ni pravno utemeljenje već predstavlja isključivo izraz samovolje vlasti. Posebno ističemo da se novi fakultet osniva na adresi postojećeg Filozofskog fakulteta. Ovim aktom političkog nasilja najdirektnije se krši autonomija, jer se prostor za nastavu, akreditovani programi, zaposleni i studenti pomenutih departmana praktično otimaju i pripajaju ‘novoosnovanom fakultetu’, navode iz MASA.

Na pitanje da li strahuje da li će se Filozofskom fakultetu u Beogradu desiti ono što se dešava u Nišu, profesorka Katarina Popović veruje je to moguće.

„Ta odluka je nezakonita, neakademska, besmislena, potpuno se suprotstavlja autonomiji univerziteta. Država koja se bori protiv svog univerziteta je osuđena na propast, samo je pitanje trenutka. Para-demagoška, para-patriotska oblanda u koju to uvijaju (deliće diplome diplomiranim Srbima), sa stanovišta nauke i zdravog razuma je smešna. Ali od ovog režima me ni to ne bi začudilo“, rekla je Popović za N1.

To što vlast nije uvažila argumente akademske zajednice je još jedan aspekt na koji svi građani treba da obrate pažnju, smatra Aleksandar Baucal.

"U ovoj situaciji su svi akteri koji dobro poznaju tu materiju rekli da to nije dobra ideja. Dobra uprava, dobra vlada koja radi u korist opšteg interesa bi to uzela u obzir i zaključila da ono što se možda njima učinilo kao dobra ideja, zapravo nije. Ako ti svi kažu da nešto nije dobra ideja, možda onda stvarno treba da preispitaš svoje razloge. To je ono zbog čega na ova dešavanja treba da obrate pažnju i drugi građani", kaže Baucal.

Napominje da isti način postupanja vidimo i na primeru Generalštaba – uprkos mišljenju svih relevantnih tela, ne samo iz zemlje nego i iz inostranstva, da je odluka u vezi sa sudbinom zgrade Generalštaba katastrofalna, vlast ju je ipak donela.

Oni će sutra bez problema sesti u avion i otići negde da uživaju u bogatstvu koje su stekli ovde, a svi problemi koje su napravili i koje prave ovih dana će ostati u našoj kući i mi ćemo morati da snosimo posledice svih tih loših odluka

"Zato se opet vraćam na pomenutu metaforu sa velikim brodom. Treba imati na umu da cenu svih tih poteza neće plaćati oni koji su sada na vlasti, nego svi mi zajedno. Oni će sutra bez problema sesti u avion i otići negde da uživaju u bogatstvu koje su stekli ovde, a svi problemi koje su napravili i koje prave ovih dana će ostati u našoj kući i mi ćemo morati da snosimo posledice svih tih loših odluka. Zato ovo što se dešava ne treba tretirati kao specifično pitanje jedne zgrade u Beogradu ili jednog fakulteta već kao način upravljanja koji nikako ne može da donese dobre rezultate za sve građane Srbije", smatra Baucal.

Upitan da li mu se čini kao realan scenario da sutra nekom padne na pamet da izdvoji, recimo, Odeljenje za istoriju iz sastava Filozofskog fakulteta u Beogradu, o čemu je Vučić svojevremeno govorio, Baucal odgovara potvrdno.

"Imajući u vidu sve što znamo o ovoj vlasti, da ne pokazuje nikakve tendencije ni brigu o bilo čemu što je od opšteg interesa, meni je zamislivo ne da neko u budućnosti donese takvu odluku već da se i u ovom trenutku razmatraju različite opcije i da će ova vlast bez ikakve zadrške, ako bude mogla i ako bude u prilici, da rastura ne samo Filozofski fakultet, nego i svaki fakultet, bilo tako što će nametati upravu ili otpuštati profesore", kaže Baucal.

Uzdaju se u skoro totalnu kontrolu medija i da će oni to svojim glasačima predstaviti kao neku "neverovatnu mudrost našeg velikog vođe", a znamo u istoriji kako završavaju takva društva

On primećuje da se režim više ne trudi da pruži čak ni fiktivna objašnjenja zašto je nešto dobro za društvo.

"Uzdaju se u skoro totalnu kontrolu medija i da će oni to svojim glasačima predstaviti kao neku neverovatnu mudrost našeg velikog vođe, a znamo u istoriji kako završavaju takva društva. Na kraju, mi smo imali i 90-ih jednog vođu za kojeg je veliki broj građana mislio da je mudar, najpametniji, najveći u svetu, a na kraju smo mi kao društvo platili ogromnu cenu. Bojim se da nam se opet ne desi isto", zaključuje Baucal.

(Danas)