Данас: Увоз струје нова нормалност за Србију - да ли је такав систем одржив и како би могао да се одрази на цене?

 Увоз електричне енергије постао је за Србију нова нормалност.

Подаци портала Енергy Флуx показују да је увоз струје у Србију у октобру у односу на септембар драстично порастао, а да извоза готово није ни било.

У појединим тренуцима током дана увоз струје достизао је чак 1.600 мегавата, што је чинило око 40 одсто укупне потрошње у том тренутку.

Енергетски консултант Ненад Јовановић објавио је прошле недеље на свом X налогу податак да је увоз електричне енергије за 15 дана у октобру износио 26 милиона евра, позивајући се на податке ЕНТСО-Е.

Додао је да је само за три дана прошле недеље на увоз струје потрошено 10 милиона евра.

Очигледно је да домаћи производни капацитети (термоелектране, хидроелектране и обновљиви извори енергије) не успевају да задовоље потражњу за струјом у Србији.

Електропривреда Србије (ЕПС) за лошу производњу електричне енергије криви сушу, због чега се недавно огласила саопштењем, на неки начин припремајући терен и за могуће лоше финансијске резултате.

„Због изразито неповољних хидролошких прилика у другој сушној години заредом, производња електричне енергије у хидроелектранама ове године биће најнижа у историји производње ЕПС-а. Узрок лоше хидролошке ситуације су изузетно мале количине падавина у сливовима Дрине и Дунава у последњих 18 месеци“, саопштио је недавно ЕПС.

Јасно је да је и хладно време са почетка октобра уз хладне радијаторе приморало грађане широм Србије да своје домове угреју укључивањем клима-уређаја, ТА пећи и других грејалица на струју, што је додатно повећало потражњу и увоз.

Саговорници Данаса сагласни су да суша угрожава производњу електричне енергије, међутим указују да је ипак кључни разлог великог увоза струје дугогодишње неулагање у производне капацитете.

26.000.000 € iznosi uvoz električne energije za 15 dana u oktobru (pokazuje obrada podataka ENTSO-E).
Samo za tri dana ove nedelje preko 10 milliona €.

Slika sa energy flux-a ilustruje današnji trenutak u 12:00 (15/10/2025) kada je uvezeno oko 38% potrebne potrošnje. pic.twitter.com/evMgz5SBjO

— Nenad Jovanovic (@shone_bate) October 15, 2025

Србија, осим термо-блока Б3 у Костолцу, у последњих више од 30 година није изградила ниједно ново постројење, док је допринос обновљивих извора енергије у енегетском миксу још увек минималан. За то време потрошња струје далеко је виша.

Стручњаци кажу да Србија може да настави да функционише по овом систему, увозећи струју, али упозоравају да би у том случају цена и за грађане и за привреду могла драстично да се повећа.

„Суша тренутно главни разлог увоза струје“

Енергетски консултант Дејан Стојадиновић сагласан је да је увоз електричне енергије постао нова реалност у Србији, првенствено због, како каже, драстично смањене производње у хидроелектранама услед дуготрајне суше.

„И ЕПС је недавно издао саопштење да су хидроелектране ове године у катастрофалном стању. Не верујем да постоји неки други разлог осим очигледног, просто нема воде. Суша траје читаве године и то је главни разлог увоза струје“, наводи Стојадиновић за Данас.

Он истиче да Србија значајно зависи од хидроелектрана, које чине трећину у укупној производњи електричне енергије.

„Када ту дође до поремећаја, то жестоко уздрма читав енергетски систем“, каже наш саговорник.

Посебно је занимљив податак са Енергy Флуx-а да је највећи увоз електричне енергије током октобра забележен у периоду између 10 и 15 часова, а како Стојадиновић објашњава, поклапа се с временом индустријске потрошње.

„Пикови потрошње су иначе ујутру око осам и увече од 18 до 20 сати, али у том радном интервалу сви раде, индустрија, канцеларије, и могуће је да је било и додатне потрошње због грејања, с обзиром на то да је у том периоду било хладно, а даљинско грејање још није било почело“, указује Стојадиновић.

Такви увози су, према његовим речима, „интервентни“ и јављају се у тренуцима када потрошња надмаши тренутне могућности домаће производње.

На питање да ли је дугорочно одрживо да се ослањамо на увоз струје, Стојадиновић одговара да то технички јесте могуће, али да је кључно питање колико ће то коштати.

„То ћемо видети тек следеће године. Не знамо тренутно какве су финансије ЕПС-а, али постоји могућност да се ситуација током године избалансира. На пример, ако се напуне хидроакумулације и кренемо да производимо више, па увозимо кад је струја јефтина“, објашњава он.

„Проблем је дугогодишње неулагање“

Стручњак за енергетику Миодраг Капор сматра да је проблем ипак суштински структуралне природе.

Како истиче, у протекле три и по деценије у земљи није изграђено ниједно велико енергетско постројење, изузимајући термо-блок Костолац Б3, која је реализована кинеским кредитом и технологијом која се ослања на угаљ.

„Европа је отишла далеко у енергетској транзицији, а ми смо остали тамо где смо били пре више од 35 година“, каже Капор.

У међувремену, додаје наш саговорник, ситуацију додатно отежавају убрзане климатске промене које директно утичу на смањење водостаја река.

„То је посебно забрињавајуће, јер се значајан део домаће производње електричне енергије и даље ослања на хидроелектране, иначе инфраструктуру која је већином изграђена још у време бивше Југославије“, истиче Капор.

Додатни проблем представља и то што су термоелектране у Србији дотрајале, често подложне ремонтима, а квалитет угља који се користи је лошији.

„Угаљ који увозимо је скупљи, а долазе и ЦБАМ таксе које ће додатно повећати цену производње“, упозорава Капор, мислећи на механизам ЕУ који опорезује увоз производа с високом емисијом угљен-диоксида.

Тренутна ситуација на тржишту, међутим, донекле иде у корист домаћег система, каже Капор.

„Цена електричне енергије је релативно повољна, па смо успели да увозимо у тренуцима када је то било исплативо“, објашњава Капор и додаје да је једна од ретких предности у овом тренутку реверзибилна хидроелектрана Бајина Башта, која омогућава складиштење енергије и њено коришћење у периодима високе потрошње и цена.

Ипак, указује, енергетски микс Србије и даље не прати савремене трендове, додајући да соларних постројења готово да нема, а енергија из ветра је, иако присутна, недовољно развијена.

„Потребне су велике инвестиције у области енергетике, али постоји бојазан да ће држава те инвестиције реализовати кроз нетранспарентне уговоре са Кином или Русијом, уместо кроз сарадњу са ЕУ, која нуди већу транспарентност и квалитетнију експертизу“, истиче Капор.

На питање да ли Електропривреда Србије (ЕПС) може овако да функционише на дуже стазе, Капор одговара да може, али ће трпети цела привреда.

Додаје да ће у том случају због више цене струје привреда бити мање конкурентна, а већу цену струје и пореза плаћаће и грађани.

Шта каже ЕПС?

ЕПС је недавно саопштио да ће због изразито неповољних хидролошких прилика у другој сушној години заредом, производња електричне енергије у хидроелектранама ове године бити најнижа у историји производње ЕПС-а.

Узрок лоше хидролошке ситуације, како наводе, јесу изузетно мале количине падавина у сливовима Дрине и Дунава у последњих 18 месеци.

Додају да су од почетка године хидро капацитети произвели око 6,5 милијарди киловат-сати електричне енергије, а од тога да ли ће се и колико поправити хидролошка ситуација наредних месеци зависиће и коначни резултат.

Извесно је, како кажу, да ће хидро производња у 2025. години бити мања за око 25 одсто од прошлогодишње, а за чак 40 одсто нижа него 2023. године када су хидроелектране произвеле 12,66 милијарди кWх електричне енергије.

Очекивања су да ће производња хидроелектрана бити око осам милијарди кWх, што је мање и од до сада најмање годишње од 8,3 милијарде кWх која је забележена пре 36 година.