Данас: Како Закон о трговачким праксама планира да заштити слабије играче од јачих на тржишту и које су замерке?

 Србија је на прагу да добије први Закон о спречавању непоштених трговачких пракси, пропис који већ годинама постоји у Европској унији, а чији је циљ да спречи злоупотребу тржишне моћи и уцене у односима између великих и малих учесника на тржишту.

Закон је првенствено усмерен на заштиту снабдевача од непоштених пракси купаца са снажнијом преговарачком позицијом, какви су велики трговински ланци.

Идеја Закона је да се успоставе равноправнији и транспарентнији пословни односи између купаца и снабдевача, јер се непоштене праксе снажнијих тржишних актера често на крају преливају на потрошаче, кроз више цене и сужену понуду у продавницама.

Због оваквих поремећаја у односима на тржишту, држава је у претходном периоду више пута била приморана да реагује.

Најпре су покретане акције за снижење цена, а потом је донета и уредба о ограничењу цена за поједине намирнице, која је и даље на снази, а истиче крајем фебруара.

Нацрт закона је представљен  23. јануара у Привредној комори Србије (ПКС), уз поруку да би требало да донесе системско решење за проблеме који су се до сада решавали привременим мерама.

Јавна расправа завршена је 28. јануара. План је да се предлог закона нађе пред посланицима током пролећног заседања Скупштине Србије.

Шта је циљ закона и које су главне новине?

Циљ закона је спречавање непоштених трговачких пракси које произилазе из неравноправне преговарачке моћи учесника на тржишту, односно купца (трговинског ланца) и снабдевача.

Закон треба да заштити слабију страну у пословном односу, било да је реч о малим произвођачима, добављачима или дистрибутерима, од притисака, условљавања и једностраних одлука великих купаца.

Непоштене трговачке праксе подељене су у две групе: такозвану „црну листу“, која обухвата праксе које су увек забрањене, и „сиву листу“, која обухвата праксе које су дозвољене само под строго одређеним условима.

Једна од најважнијих новина односи се на рокове плаћања. Према Нацрту, сви кварљиви пољопривредни и прехрамбени производи мораће да буду плаћени у року од највише 30 дана од испоруке, док ће за остале пољопривредне и прехрамбене производе максимални рок плаћања бити 60 дана. Дужи рокови биће забрањени без изузетка.

Посебно је истакнута и забрана комерцијалне одмазде – праксе у којој велики купци кажњавају добављаче, на пример, уклањањем њихових производа из понуде или смањењем поруџбина.

Још једна новина је увођење института узбуњивача, који би требало да подстакне откривање непоштених пракси.

Надзор над применом закона имаће Тржишна инспекција, док ће поступке за утврђивање непоштених трговачких пракси водити Комисија за заштиту конкуренције.

Када је реч о казнама, мера заштите може износити до 0,1 одсто укупног годишњег прихода учесника на тржишту. На представљању закона речено је да би у пракси ти износи прелазили и милион евра.

Црна листа – увек забрањене праксе

На „црној листи“ налазе се праксе које су забрањене без обзира на околности.

Међу њима су: плаћање кварљивих производа после 30 дана и осталих производа после 60 дана, отказивање наручених кварљивих производа у кратком року, једностране измене уговора, пребацивање одговорности за пропаст робе на снабдевача када за то није крив, одбијање да се уговорени услови потврде у писаној форми, као и наплаћивање разних трошкова који немају реално оправдање – од рекламација до додатних контрола квалитета које су показале да је роба исправна.

Забрањено је и да купци од снабдевача траже да финансирају ширење или преуређење њихове продајне мреже, као и да снабдевач даје инструменте обезбеђења, док купац нема обавезу да обезбеди плаћање за већ преузету робу.

Сива листа – дозвољено само под условима

„Сива листа“ обухвата праксе које могу бити дозвољене само ако су унапред јасно договорене, засноване на објективним и разумним критеријумима и ако их снабдевач изричито прихвати.

То се односи, између осталог, на враћање непродате робе, наплату складиштења и излагања производа, промотивне активности, продајне подстицаје, као и достављање података о продаји.

Закон посебно уређује и смањење наруџбина: значајно смањење биће забрањено без претходне писане најаве од најмање 30 дана, осим ако купац докаже да за производ више не постоји тражња.

Забрана комерцијалне одмазде

Једна од најважнијих одредби је забрана комерцијалне одмазде.

Купцима ће бити забрањено да кажњавају снабдеваче који користе своја права, било кроз излиставање производа, смањење поруџбина, ускраћивање маркетиншких и промотивних услуга или на друге начине.

Оваква одмазда сматра се посебно тешком непоштеном трговачком праксом.

Узбуњивачи и награда

Закон уводи и институт узбуњивача – физичког лица које Комисији за заштиту конкуренције достави одлучујуће доказе о непоштеној трговачкој пракси.

Узбуњивач има право на награду у висини од 10 одсто изречене мере заштите, као и на заштиту идентитета током поступка.

Право на награду нема лице које је учествовало у извршењу или подстицању непоштене праксе, нити они који подносе лажне пријаве или манипулишу доказима.

Шта замера Транспарентност Србија?

Организација Транспарентност Србија упутила је низ коментара и предлога на Нацрт закона, упозоравајући на неколико спорних и недовољно разјашњених решења.

Једна од кључних замерки односи се на искључење појединих субјеката јавног сектора из примене закона.

Нацртом је предвиђено да се закон не примењује на плаћања јавних установа у области здравства, образовања, социјалне заштите, као и у казнено-поправним и васпитно-поправним установама.

Како наводи Транспарентност Србија, овакво решење отвара низ дилема. Пре свега, закон изузима само један сегмент пословног односа, плаћања, док се други видови односа између јавних наручилаца и добављача и даље формално налазе у домету закона.

Уз то, додају, изузетак се односи само на поједине врсте јавних установа, док остали наручиоци из јавног сектора, попут министарстава, локалних самоуправа или државних предузећа, нису обухваћени, што норму чини недоследном, сматрају из ове организације.

Посебно је нејасно због чега је овакав изузетак уопште уведен. Транспарентност Србија указује да непоштено поступање органа власти према добављачима може имати чак и веће друштвене последице него када то чине велики купци из приватног сектора.

Организација подсећа и да ЕУ директива на којој се закон заснива не предвиђа овакво ограничење, већ напротив оставља могућност да се заштита прошири и на односе са јавним наручиоцима.

Друга важна замерка односи се на нејасну формулацију забране комерцијалне одмазде.

У члану 8, након набрајања конкретних облика одмазде, закон уводи и формулацију „други облици одмазде“, која је, према оцени Транспарентности Србија, непрецизна и правно проблематична, јер не даје никакво додатно појашњење шта се под тим подразумева.

Посебну пажњу организација посвећује и институту узбуњивача, који начелно поздравља, јер подстиче откривање непоштених трговачких пракси и доноси додатне приходе у буџет кроз изречене казне. Међутим, упозорава се да су поједине одредбе нејасне и потенцијално штетне.

Пре свега, није прецизирано коме се „одлучујући докази“ достављају, нити је јасно зашто се узбуњивачем сматра само лице које доказе достави директно Комисији за заштиту конкуренције, док се искључује могућност да то буде и лице које информације учини јавно доступним, што је допуштено општим Законом о заштити узбуњивача.

Транспарентност Србија указује и на проблематично ограничење према којем право на награду има само физичко лице које је у пословном односу са учесником у непоштеној трговачкој пракси.

Према њиховом ставу, кључни критеријум требало би да буде допринос откривању незаконите праксе, а не формални пословни однос, јер се тиме неоправдано сужава круг потенцијалних узбуњивача.

Додатно, Нацрт не разјашњава како би се поступало у ситуацијама када више лица достави различите доказе који заједно доводе до утврђивања повреде закона, нити како би се у том случају расподелила новчана награда.

Транспарентност Србија предлаже да се одредбе о узбуњивачима додатно прецизирају, као и да се детаљи о заштити идентитета и додели награда прецизније уреде посебним подзаконским актом, како би се избегле правне празнине и злоупотребе.

(Данас)