Данас: Има ли евра у мењачницама и зашто су грађани похрлили да их купују?

 Иако су се последњих дана панично шириле тврдње да у мењачницама нема евра, Данас је ово проверио и ситуација је „шарена“. Док једни имају довољно девиза, други привремено остају без готовине због појачане потражње грађана. Међутим, стручњаци тврде да је проблем само привремен и да разлога за бригу нема.

Претходних дана појавиле су се информације у појединим медијима и на друштвеним мрежама да мењачнице оскудевају са еврима.

Наиме, проширила се вест да мењачнице немају евре и да се та валута у њима не може купити.

Портал Данаса покушао је да провери ове тврдње и тим поводом контактирали смо неколицину мењачница у центру Београда и у приградским општинама.

Као резултат разговора са радницима у мењачницама добили смо различите одговоре. Неке мењачнице кажу да имају потребну количину евра и да послују уобичајено, док друге кажу да немају евре.

„Имамо евра колико треба, према пропису Народне банке, толико ми имамо. Ситуација је потпуно нормална. Радим у континуитету већ 10 дана и нисам приметила ништа неуобичајено“, каже за Данас једна радница у мењачници.

Она додаје да није било повећане тражње.

„Купују по 50 или 100 евра углавном или продају, али нешто на већи износ, тога није било“, објашњава.

Према њеним речима и курс је остао стабилан.

„Продајни курс је на 118 динара данас, то је мање-више исто“, закључује она.

Радник друге мењачнице, такође, за Данас потврђује да има евра, али да тражња јесте повећана.

„Међутим, то је очекивано повећана потражња, као и пред сваку Нову годину“, објашњава наш саговорник.

То је, додаје, довело и до раста курса.

„Продајни курс, као и откупни, су порасли због повећане потражње“, наводи за Данас.

Међутим, у неким мењачницама заиста немају евре.

„Немамо тренутно евре ни ми. Да ли је разлог ова ситуација око НИС-а, да ли људи мисле да ће евро да буде 200 динара, ја стварно не знам“, наводи још један наш саговорник.

И он за Данас потврђује да је забележена значајна тражња у последње време.

„Људи купују евре много више него што продају, што је довело до овакве ситуације“, објашњава.

Тим поводом данас се огласила и Народна банка Србије (НБС), која потврђује да је током последње две недеље дошло до раста тражње за страном валутом на домаћем девизном тржишту, а што је у значајнијој мери резултат повећане тражње за страном валутом од стране грађана, након објаве информација у вези са компанијом НИС.

„У појединачним мењачницама дошло је до, искључиво тренутног, недостатка евра услед појачане тражње грађана за овом валутом на тим мењачким местима, што никако не значи да постоји било какав проблем у погледу снабдевености евром и другим страним валутама на српском девизном тржишту“, објашњавају.

Међутим, из НБС тврде да стране готовине има довољно и у банкарском сектору и код Народне банке Србије и да канал снабдевања банака страном готовином функционише несметано.

„Чињеница да код појединих мењача нема довољно стране готовине резултат је изостанка њиховог снабдевања страном готовином код банака. Искуство из претходних сличних периода показало је да овлашћени мењачи тај канал снабдевања од банака слабије користе, односно да настоје да се снабдевају међусобно и да када је појачана тражња грађана, мењачнице чувају ефективу за своје клијенте и подижу цену, односно продајни курс, на мењачком тржишту“, појашњавају.

НБС поручује да курс динара према евру није нити ће бити угрожен.

„Централна банка у режиму руковођено пливајућег девизног курса користи право да интервенише, како куповином, тако и продајом девиза како би сачувала релативну стабилност девизног курса“, закључују.

Зашто је скочила тражња за еврима у мењачницама?

Банкарски саветник Владимир Васић за Данас каже да је тачно да се претходних дана у делу мењачница појавио тренутни мањак евра.

„Ипак, важно је нагласити да то није последица несташице девиза у земљи, већ искључиво појачане потражње грађана у кратком временском периоду. Мењачнице располажу ограниченим дневним количинама, па када потражња нагло порасте, као што је сада био случај, дешава се да поједина продајна места привремено остану без готовине у еврима“, појашњава он.

Како напомиње, има неколико разлога за појачану потражњу.

„Као прво, информације у јавности о ситуацији са НИС-ом подстакле су део грађана да се додатно обезбеде девизама, иако за тим објективно није било потребе. Други разлог је психолошки ефекат медијских објава и друштвених мрежа — када се појави вест о ‘могућој несташици’, потражња се сама мултиплицира. И као трећа ствар, ту је сезонски фактор – пред крај године традиционално расте потреба за девизама због путовања и плаћања у иностранству“, објашњава Васић.

Наш саговорник наглашава да је девизна ликвидност банкарског система стабилна.

„НБС има јасне механизме да у сваком тренутку ублажи краткорочне притиске и спречи осцилације курса, као што је чинила и у периодима знатно већих глобалних шокова. Због тога не очекујем никакве шире последице“, каже он.

Ово је, према његовим речима, више краткотрајни логистички ефекат појачане потражње, а не показатељ било каквог фундаменталног ризика.

„Курс динара према евру остаје стабилан и није реално очекивати поремећаје у снабдевености девизама. Укратко, ситуација је привремена, под контролом и далеко од било каквог системског ризика“, закључује Васић.

И економиста Александар Стевановић наводи да мењачнице нису требовале довољно готовине од банака и да је ово техничко питање.

„Динарска новчана маса је вишеструко мања од девизних резерви, тако да ће НБС без проблема покрити сваку тражњу за девизама и одлив капитала који је реалност барем још две године. Безготовински немате проблеме да купите евре“, објашњава он.

Према његовом мишљењу, ово није последица страха становништва.

„Грађани који се не сећају пљачке становништва Србије од стране државе данас чине већину, они нису нервозни, јер немају искуство. Они који се сећају очигледно не сматрају да је проблем велик“, каже Стевановић.

Што се тиче курса, како каже, готовинске девизне трансакције су миноран део укупних девизних трансакција, па не могу значајно погурати курс.

„Фиксни курс какав је у Србији, иако га тако не зове НБС, може бити у проблему само ако се емитује новац без покрића. У супротном прилагођавање је аутоматско, али не моментално, кад се дешава прилив капитала цене расту, кад се капитал одлива цене падају“, закључује Стевановић.

Дејан Гавриловић из Удружења за заштиту потрошача Ефектива за Данас каже да је благо порастао и средњи курс.

„Међутим, непропорцијално у односу на раст тог средњег курса порастао је и продајни курс у мењачницама. Последњих дана је отишао и на 118,5 динара“, указује он.

Како каже, и Ефективи су се јављали грађани који тврде да поједине, углавном мање, мењачнице немају евре за продају.

„Појавила се одређена количина динара, што је узроковала да неко уз помоћ њих купује евре. То се, занимљиво, погодило са оним периодом када се у оптицају појавила велика количина новчаница од 2.000, које су биле свеже одштампане“, наводи Гавриловић.

Како додаје, да се појавио вишак динара у оптицају и да грађани купују евро му је потврђено и од мењача.

„Па је и логично да када је тражња већа, а понуда се смањи, цена расте“, појашњава наш саговорник.

Што се тиче страха због ситуације око НИС-а, Гавриловић наводи да није сигуран колико је то повезано.

„Ситуација у вези са НИС-ом траје месецима, а ово са евром од прошле недеље“, каже он.

(Данас)