Данас: Болница у Батајници нема грађевинску дозволу

У евиденцији Агенције за привредне регистре нема писаног трага да је Министарство одбране, као инвеститор ковид болнице у Батајници тражило и добило грађевинску и употребну дозволу за тај објекат.

Од Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, које је надлежни орган за издавање грађевинске дозволе ако је у питању болница са више од 500 лежајева, јуче нисмо добили бројеве под којима се евентуално воде ти документи, иако смо их затражили још пре два дана.

Оно што у регистру грађевинских дозвола на АПР-у постоји, то су подаци да је ЕПС за изградњу трафостанице од 10 кW, неопходне за рад болнице, тражио локацијске услове још 14. децембра прошле године, али је захтев одбачен као непотпун, док је нови у коме су исправљени недостаци, поднет 25. јануара, али је решавање још увек у поступку. Ни Србијагас није добио дозволу за изградњу прикључног гасовода и мерно регулационе станице МРС „Ковид болница Батајница“, јер између осталог, није имао сагласност Министарства одбране. Нови захтев за одобрење радова још није поднет.

Такође, на сајту Републичког геодетског завода, две парцеле у власништву Републике Србије, односно Министарства одбране – 104/1 и 106/1, на којима је болница саграђена, још увек се воде као њиве друге класе, без забележбе да је за те локације издата грађевинска дозвола. Слично је и за суседне парцеле такође у власништву Министарства одбране 103/2 и 103/1 на којима се и даље воде само зграде које су ту одавно постојале, док од болнице нема ни трага.

Све ово значи да сви јавно доступни подаци указују на то да болница, изграђена у рекордном року, за свега пет месеци, која је прве пацијенте почела да прима док су радници још били у другом крилу зграде – нема грађевинску дозволу. То би, према Закону о градњи, значило да инвеститору, Министарству одбране, односно одговорном лицу у том органу, прети кривична пријава за коју је запрећена казна и до осам година затвора, а објекат би морао бити срушен јер легализација бесправно изграђених зграда насталих после усвајања закона о озакоњењу – није могућа.

Такође, из доступних података несумњиво је да не постоји дозвола за изградњу трафо станице и гасне мерно регулационе станице, па је непознато како болница користи струју и гас за грејање, односно да ли су ти објекти ипак изграђени, само и они без дозволе.

Подсетимо, Данас је још 4. децембра, када је отворена болница, према Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја, затражио од Министарства одбране, између осталог, и бројеве под којима се воде грађевинске дозволе за ковид болнице у Батајници и у Крушевцу.

Разлог је био то што су у изјавама представника државног врха фигурирали различити подаци о величини тих објеката и цени, а није се много говорило ни о евентуалним подизвођачима и о вредности њихових радова.

Из јавно доступних докумената ни сада се не зна колика је квадратура болнице у Крушевцу, док је за Батајницу тај податак напоменут приликом допуне уговора којим је увећана површина, цена и за месец дана продужен рок изградње.

Министарство одбране је на наш захтев за приступ подацима најпре најавило да ће их доставити у продуженом року од 40 дана, а онда је после више од два месеца и након ургенције, стигао одговор да је на порталу Управе за јавне набавке објављено обавештење о склопљеном уговору. У том документу, међутим, нису се налазили одговори које смо тражили, али како су нам у усменом разговору рекли, „то је све што се од Министарства у овом тренутку може добити“.

Игра бројева

У више наврата су председник Србије Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић помињали да је болница у Батајници изграђена на 18.000 квадрата а да је за њу плаћено око четири милијарде динара или премо 30 милиона евра, односно да је квадрат коштао 1.170 евра. Како је ту рачуницу било немогуће сложити а да се не добије знатно скупљи квадрат, покушали смо да из грађевинске дозволе сазнамо праве податке. Али, те дозволе или нема, или постоји разлог за њено скривање. Тек из допуњеног уговора за изградњу у Батајници могли смо да дођемо до неких одговора, према којима је цена за квадрат нешто већа од 1.400 евра.

(Данас)