Данас: Агенција Фич оценила да студентски протести не утичу негативно на економску политику Србије, јер су усмерени на корупцију

 Агенција Фич (Fitch) оценила је да слабије глобалне економске перспективе и наставак домаће политичке неизвесности представљају преперке за привреду Србије, али и истакла да студентски протести не утичу негативно на економску политику, јер су фокусирани на перцепцију централизације моћи и корупцију.

Из агенције очекују континуитет у вођењу економске политике Србије, што би требало да очува побољшања у кредитном рејтингу земље, која су већ рефлектована у позитивним изгледима за рејтинг „ББ+“.

„Брза процена БДП-а Србије за први квартал 2025. године, која показује раст од два одсто у односу на претходну годину, указује на изражено успоравање привредног раста, које су раније најављивали показатељи високе фреквенције. Ови показатељи су указивали на успоравање индустријске производње, стабилизацију у малопродаји и слабљење економске климе, нарочито у сектору услуга током ове године“, наводи се у извештају Агенције Фич.

Истакли су да је нето трговина била један од фактора успореног раста у првом кварталу 2025. године, с обзиром на то да је извоз опао за 1,6 одсто изражено у америчким доларима, док је увоз порастао за 8,7 одсто.

Међутим, додали су, то вероватно не објашњава у потпуности слабију динамику раста.

„Детаљан приказ доприноса појединих компоненти БДП-у за први квартал, који се очекује почетком јуна, требало би да покаже у којој мери трендови које бележе показатељи високе фреквенције одражавају домаћа, а не само глобална дешавања“, навели су из Фича.

Подсетили су да је Фич већ у марту смањио прогнозу реалног раста БДП-а Србије за 2025. годину са 4,2 одсто (колико је било у јануарском прегледу рејтинга) на 3,8 одсто, због погоршаног спољног окружења.

Уколико се потврде подаци из прве процене БДП-а за први квартал, то би могло додатно угрозити ову прогнозу, посебно имајући у виду озбиљну ескалацију глобалног трговинског рата, који знатно слаби економске изгледе на глобалном и еврозонском нивоу.

Спољни финансијски ослонци Србије остају јаки, са девизним резервама на нивоу од 31,6 милијарди евра, додали су из Фича.

Ипак, како су додали, резерве су се смањиле за 894 милиона евра у првом кварталу 2025. године, а Народна банка Србије је нето продала 955 милиона евра услед повећане тражње за девизама, што је резултат комбинације домаће и спољне неизвесности, као и сезонских притисака на српски динар.

Нова влада, студентски протести и могући избори

Из Фича су у извештају навели да је Народна скупштина Србије 16. априла одобрила именовање Ђура Мацута за новог премијера. Његов претходник, Милош Вучевић, поднео је оставку у јануару, након протеста изазваних урушавањем надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду прошле године, када је погинуло 16 људи, навели су из Фича.

„Протести су трајали дуже и били су распрострањенији него што смо очекивали, као и у поређењу са претходним демонстрацијама против власти. Ипак, они су и даље углавном вођени од стране студената и фокусирани су на перцепцију централизације моћи и корупцију, а не на економску политику. Због тога тренутно сматрамо да је мало вероватно да ће довести до значајнијих промена“, истакли су из Фича.

Напоменули су и да су следећи редовни парламентарни и председнички избори планирани за 2027. годину, али се, како су додали, ванредни избори не могу искључити, поготово што је председник Александар Вучић недавно наговестио могућност да се избори одрже већ 2026.

„Мацут, лекар и академик без претходног политичког искуства, именован је од стране Вучића, а састав нове владе јасно указује на континуитет у вођењу макроекономске политике, будући да су неколико министара, укључујући и оне задужене за економску политику, поново именовани на своје претходне функције“, написали су у извештају.

Долазак нове владе је у складу са ставом агенције Фич из јануарског извештаја о кредитном рејтингу, према којем би утицај тренутне политичке ситуације на макроекономску политику требало да буде ограничен.

Досадашња политика укључује доследно вођење фискалне политике и подржава снажан привредни раст заснован на инвестицијама, раст међународних резерви и повећање БДП-а по глави становника у односу на медиан земаља са рејтингом „ББ“.

Кључне политике укључују план „Скок у будућност – Експо Србија 2027“, који има за циљ да подстакне инвестициони раст, и фискалну политику засновану на програму са ММФ-ом, који подржава додатно смањење јавног дуга на средњи рок, чак и уз повећање капиталних издатака. Стабилан раст је омогућио скоро 80 одсто повећање БДП-а по глави становника израженог у америчким доларима у периоду од 2018. до 2024. године.

(Данас)