Цвијетин Миливојевић: Власт се равна према дешавањима на улици. Зашто и Милош Вучевић није понудио оставку? Док је пажња грађана усмерена на дешавања у вези са трагедијом у Новом Саду, у потаји се провлаче издавања решења за „Рио Тинто“

Политиколог Цвијетин Миливојевић рекао је у емисији „Маркер“ на Инсајдер телевизији да се може приметити да се власт, на неки начин, равна према ономе што се дешава на улици. Он сматра да је оставку требало да поднесе и премијер Милош Вучевић, јер је у време радова на Железничкој станици у Новом Саду био градоначелник. Истиче и да се последњих дана, док је пажња грађана усмерена на дешавања у вези са трагедијом у Новом Саду, провлаче неке друге важне ствари, попут издавања решења за „Рио тинто“.

„Уколико је притисак (с улице) већи и интензивнији, као што је био последњих неколико дана - поготово испред зграде суда у Новом Саду - толико се власт фактички потруди да сугерише трећој грани власти, судској власти. Није баш примерено, а није ни уобичајено да се једна грана власти меша у рад друге, али код нас је то, нажалост, када говоримо у симболичком смислу, обједињено чак у једној институцији, па чак, ако хоћете, и у једној личности. Дакле, зна се ко је, на неки начин, неко ко је главни човек у све три гране власти, што не бисмо смели да имамо“, рекао је Миливојевић.

Он сматра да председник Србије никако није смео да изјави да је готово са оставкама.

„Не можете ви рећи да је готово са оставкама, јер ви сте само један фрагмент унутар извршне власти. Значајнији део извршне власти чини Влада. Она је много важнија, према нашем Уставу и Закону о председнику Републике, од самог председника. Дакле, ако неко пожели да поднесе оставку, било зато што осећа кривичну одговорност - дакле директну одговорност - или можда моралну или политичку, дозволите да има право да понесе оставку на неку своју функцију. А неко је рекао - нема више оставки. Мислим, такође, да су три недеље предугачак рок да бисмо изашли са неким првим осумњиченим, а тек онда оптуженим кад би то било и ако их буде итд“, додао је.

Селективност у привођењима након несреће

Према његовом мишљењу, постоји „некакав избор“ и када је реч о људима који су привредени ових дана.

„Ту видимо неку врсту селекције. Министар Весић је човек који је био актуелни министар, али он није био министар у време кад је вршен највећи део радова на реконструкцији Железничке станице. Ресорни министар је била прво госпођа Михајловић, па у највећем делу када су текли ти радови господин Момировић, али видимо да је оставку заправо поднео само господин Весић, а Момировић тек након што му је поручено из врха СНС да треба да понесе оставку. Када говоримо о привођењу, осим тих неких политичара или неких људи који су били очигледно ангажовани углавном као хонорарни сарадници на тим пројектима, ми не видимо засад имена неких кључних људи из, на пример, редова главног извођача - то је нека кинеска компанија – из редова главног подизвођача, а то је једна овдашња фирма блиска власти, па из редова главних надзора, а то је једна мађарска и једна француска компанија“, навео је гост „Маркера“.

Миливојевић пита зашто и премијер Милош Вучевић није понудио оставку.

„Главни политичар који је све време био на власти, као градоначеник у Новом Саду, јесте господин Вучевић. Он сад јесте кратко време премијер, али он је био градоначелник Новог Сада. Ако се тражи нека врста моралне или политичке одговорности, зашто макар шале ради није поднео оставку на садашњу функцију, јер је у то време био градоначеник Новог Сада. Има ту много нелогичности, реч је о једној партијској, политичкој калкулацији унутар чак не бих рекао ни владајуће коалиције, него унутар најјаче странке владајуће коалиције“, казао је он.

Оцењује да акције опозиције дају неке резултате, али наводи да истовремено, с друге стране, власт чини неке ствари у потаји.

„Приметили смо да је из Министарства екологије потписано неко одобрење за решење које се тиче пројекта ’Рио Тинто’ на експлоатацији у поземном налазишту ’Јадар’. Дакле, то се ради у потаји, док су истовремено грађани деконцентрисани, односно се фактички највећи део протеста односи на тражење одговорности за страшну трагедију у којој је погинуло 15 људи на Железничкој станици, испод реконструисане надстрешнице“, наводи Миливојевић.

Нигде се не руши мост док се не изгради нови

Истиче и случај рушења Савског моста у Београду. Како каже, нечувено је да се један мост руши, а да нови није претходно изграђен.

„То је мост којим су ишле најфреквентније трамвајске линије и најближа је веза Новог Београда са Савским венцем и Старим градом. Океј, ако је тај мост застарео и ружан у естетском смислу, има могућности да се размишља о његовом рушењу, али тек онда кад направите нови. Али, не, они ће прво срушити овај који је функционалан, па ће на том месту направити, што би се некад рекло у току оних ратова, ’старији и љепши’, који ће личити, ако сам добро видео онај кроки пројекат, на некакав мост у Абу Дабију“, каже он.

Додаје да је мост, зато што се неким који су купили станове у Београду на води не свиђа и много буке стварају трамваји, намерно запостављен и није одржаван, што је, како каже, озбиљна одговорност градских власти у Београду.

„Они су намерно довели до тога да мост има те рупе у асфалту и тако даље. И онда, као скандал над скандалима, председник синоћ показује некакве фотографије на РТС тврдећи, ако сам ја добро разумео, да су стубови тог моста дрвени, па још и трули. Извините, ја сам прошао хиљадама пута тим мостом, никада нисам видео да су то дрвени стубови, ја сам видео да су то неки челични стубови. Додуше, они јесу још из времена Другог светског рата и јесте грађен од нациста, али направите нови мост прво. И сад видите ту једну врсту отпора, а људи су мало заборавили да је свему томе претходио наводни „референдум“ путем интернета, на ком је гласало хиљаду напредних Београђана у име два милиона Београђана и одлучили да треба срушити мост. Нађите ми један пример у свету, у Европи, у уређеном делу свету да је неко срушио мост, који функционише, а да није направио нови“, истакао је Миливојевић.

Он је навео и случај тронедељног штрајка највећег дела просветара, који иде по школским управама.

„Паралелно се баца некаква претња шта се може десити просветарима тако што се предлаже закон којим се дозвољава тек тако неким страним универзитетима - за које не знамо да ли су са А листе или неке Ц листе - да могу без акредитација, чак уз државне субвенције, да почну да раде у овој земљи. Дакле, имате много тих отворених поља и све су то неполитичка поља, то је врло важна ствар, све су ово грађанске теме, теме за све грађане“, казао је он.

Опозиција да поднесе кривичну пријаву против Брнабић

Говорећи о томе што председница скупштине Ана Брнабић не пристаје - због два спорна потписа - да на захтев опозиције закаже седницу о неповерењу Влади, Миливојевић је рекао да га чуди што опозиција због таквих ствари не напише кривичну пријаву против ње.

„Она се хвали тиме да неће испоштовати закон или Устав. Пазите, имате потписе једне трећине народних посланика, нема ту шта да расправља хоће ли или неће... Такође стоји већ више од два месеца и иницијатива за сазивање седнице о Косову, ту су исто потписи трећине народних посланика. Она је већ трећи председник Народне скупштине у низу, после Дачића и Орлића, који неће да се изјасни да ли је украла или случајно изгубила 38.000 потписа грађана, који, према Закону о референдуму и народној иницијативи, траже нешто. А траже да се забрани ископавање литијума и бора. Њена је обавеза да то мора ставити на дневни ред“, рекао је он.

Међутим, како каже, од Ане Брнабић ништа не очекује.

„Очекујем од Александра Вучића да каже да ли она сме да закаже или не сме да закаже седницу. Као што и ону седницу о литијуму, коју је захтевала опозиција, није заказала Ана Брнабић. Заказана је онда кад је то рекао Александар Вучић. Улазимо поново у зачарани круг. Вучић по Уставу има осам церемонијалних надлежности и није никакав цапо ди цапо законодавне власти, нити извршне, а камоли судске. А понаша се као да јесте. Дакле, ми сад све чекамо да ли ће се он умилостивити, па рећи - ево, можемо дати опозицији то. Или ће бити нешто друго. На све то иде Закон о буџету за наредну годину, који је, колико знам, већ од понедељка у пленуму. И сад ћемо имати једну невероватну ствар - уместо да се расправља о најважнијем закону у једној земљи у једној години, ми ћемо расправљати о свим овим темама које су морале да се решавају на други начин. Имаћемо сад вероватно комбинацију институционалне и уличне борбе за испуњавање неких грађанских циљева. Све што је опозиција ставила за ових 21 дан на дневни ред је апсолутно, са становишта грађана, оправдано“, закључио је Цвијетин Миливојевић.

(Инсајдер)