уторак, 23. април 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Централне банке широм света током 2018. купиле 651 тону злата, што је повећање куповине у односу на 2017. за 74 одсто, највише купиле Русија и Турска
Хроника

Централне банке широм света током 2018. купиле 651 тону злата, што је повећање куповине у односу на 2017. за 74 одсто, највише купиле Русија и Турска

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 09. фебруар 2019.

 Лондон -- Потражња централних банака за златом порасла је у прошлој години на највиши ниво од 1971. године, објавио је портал Светског веће злата.

Централне банке током 2018. купиле су 651 тону злата, што је повећање куповине у односу на 2017. за 74 одсто.

На тај начин центалне банке су осигурале око 34 хиљаде тона тренутних резерви злата, што представља највиши ниво осигурања у последњих 48 година, пише Новац.хр. 

"Куповина злата помоћи ће банкама да диверзифицирају своју девизну имовину у време политичке нестабилности и сигнализирају растуће поверење у вредност злата" наводи се у анализи Блоомберг. 

,Политичким ризицима неки аналитичари, разматрајући разлоге повећане потражње за златом, додају и страх од избијања нове светске привредне и финансијске кризе. 

Светско веће злата наводи да су исказане потребе централних банака за златом у 2018. биле 4.345 тона, уз повећање од 186 тона у односу на претпрошлу годину. Највећи део светских резерви злата држе америчке Федералне резерве. 

Најактивније на тржишту прошле године биле су руска и турска централна банка које су купиле 273 тоне, односно 51 тону злата. Понашање руске централне банке повезује се с планом те институције да додатно смањи изложеност према долару како би се амортизовале санкције које су САД и европски савезници увели Москви. 

Цена злата на светском тржишту порасла је у посљедња три месеца девет одсто на тренутних 1.321 долара за унцу. Процењује се да су средишње банке прошле године за повећање резерви злата потрошиле 22 милијарде и 700 милиона долара.

(Б92)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да је пожар у катедрали Нотр Дам у Паризу избио случајно или је подметнут?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер