петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Чедомир Бацковић: Нисам сигуран да је Хашки трибунал испунио своју мисију
Хроника

Чедомир Бацковић: Нисам сигуран да је Хашки трибунал испунио своју мисију

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 18. октобар 2017.

Савет безбедности одржао је последњу седницу посвећену Међународном кривичном суду за бившу Југославију који свој 24-годишњи рад окончава у децембру.

У обраћању чланицама СБ, изасланик Србије и помоћник министра правде Чедомир Бацковић рекао је да није сигуран да ли је Трибунал у Хагу испунио своју мисију, иако је завршио свој мандат.

Истовремено је указао да је Србија успешно испунила обавезе сарадње са Трибуналом, као и да је остварила значајне резултате унутар националног правосудног система када је у питању процесуирање ратних злочина.

Осрвћући се на критике из извештаја представника Трибунала да је неизручење Вјерице Радете и Петра Јојића недостатак политичке воље, Бацковић је указао да су у српском демократском друштву сви грађани обавезни да у потпуности поштују одлуке суда, који је у том случају закључио да нису испуњени услови за њихово изручење.

Политику условљавања коју врши Хашки трибунал према Србији да не поштује одлуке свог суда, Бацковић је оценио као груби пример непоштовања основног начела владавине права.

Он је истакао да су у Србији сви, без изузетака, дужни да поштују одлуке судова те да судови у Србији доносе одлуке вођени законом.

"Судови у Србији користе добро познати механизам: примена закона према чињеничном стању. Стара, добра, независна и непристрасна примена закона", нагласио је Бацковић.

Он је подсетио да је, изузев случаја Радета и Јојић, иначе у Хагу оптужених за дела која нису прописана ни Статутом трибунала који је прописао Савет безбености, нити српским Законом о сарадњи са Хашким трибуналом, Србија у протекле 24 године предала 45 оптужених.

Србија је изручила Трибуналу 45 од укупно 46 окривљених чија се предаја тражила, јер је један оптужени извршио самоубиство пре него што је могао бити предат трибуналу, подсетио је помоћник министра.

Такође је указао да су скоро сви оптужени били високо рангирани званичници што у војсци, што у извршној власти.

"То је јасан сигнал да је Србија сараđивала са Хашким трибуналом без икаквих компромиса. Нисам сигуран да се исто може рећи и за било коју другу државу", нагласио је Бацковић и додао да је поред тога, Србија је омогућила хашком тужилашву слободан приступ важним доказима који се налазе у нашој земљи, као што су документи, архиви и сведоци.

Када је у питању обавеза сарадње са Хашким трибуналом, Србија га је испунила и у погледу законодавства, али и кроз имплементацију, навео је помоћник мистра.

"Наше кривично законодавство је у потпуности усклађено са релевантним стандардима и омогућило је сарадњу са Хашким трибуналом без изузетка у вези са свим актима које је Савет Безбедности предвидео Статутом тог суда као озбиљне међународне злочине. На основу ових закона, Србија је доказала своју посвећеност која се јасно одражава у броју и чину окривљених који су предати МКСЈ", нагласио је Бацковић.

На крају обраћања члановима СБ, помоћник министра правде Србије је још једном да нагласио неоспорну потребу заједничког рада на промовисању основних вредности и заједничке сарадње и помирења у региону.

"Верујем да се прекретница будуће регионалне стабилности треба пронаћи у напорима појединих земаља у региону, као и у њиховом активном, отвореном, конструктивном дијалогу и сарадњи", закључио је Бацковић.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер