уторак, 16. јул 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > БИРН: Држава би требало да је изашла из медија, а заправо никада раније није било тако велико њено власничко учешће у медијима и утицај на њих
Хроника

БИРН: Држава би требало да је изашла из медија, а заправо никада раније није било тако велико њено власничко учешће у медијима и утицај на њих

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 10. јул 2019.

Наводно је држава Србија изашла из медија, али је чињеница да никада раније није било тако велико њено власничко учешће у медијима и утицај на њих, речено је приликом представљаја резултата истраживања о власништву над најутицајнијим медијима у Србији.

У протекле две године телевизије с националном фреквенцијом су у потпуности стављене под контролу власти или људи повезаних са њом, показали су ажурирани и допуњени резултати истраживања БИРН-а и немачког огранка Репортера без граница о власништву над најутицајнијим медијима у Србији.

Владимир Костић из БИРН-а казао је да је у последње две године дошло до веће повезаности власти и самих емитера.

"Поред Пинка и Хепија који су провладини медији, имали смо продају ТВ Прва и О2 коју је купио Срђан Миловановић, брат повереника Српске напредне странке (СНС) за Ниш Звездана Миловановића", рекао је Костић на представљању резултата.

Костић је навео и да се у последњих годину дана "води рат" између СББ-а и Телекома и оценио да држава преко Телекома жели да утиче на смањење утицаја "једине слободне и критички оријентисане тв станице у Србији".

"Приметно је и смањење слободе медија што су показали и резилтати Европске комисије и Фридом хауса. У наредном периоду неће сигурно бити превелике промене у смислу већег отварања медија за критику и објективно новинарство", казао је Костић.

Костић је оценио и да је контрола државе још више изражена код четири телевизије са националном фреквенцијом.

"Не зна се ко ће добити пету националну фреквенцију, али сигурно неће доћи до отварања простора за објективно новинарство, јер су све заинтересоване ТВ блиске властима", изјавио је Костић.

Координаторка пројекта Тања Максић казала је да је у последње две године дошло до неколико важних промена у структури медијског власништва.

"Компанија Борба је постала власник Новости, Тањуг је и даље у власништву државе, а телевизије О2, Прва и радио Плаy имају новог власника", рекла је Максић.

Она је навала да према доступним подацима држава даје најмање шест и по милијарди за медијски сектор, од тога четири милијарде јавном сервису, а остатак за јавне конкурсе и набавке.

"Оно што није познато су сва друга давања која иду кроз разне форме државног оглашавања", рекла је Максић.

Констатовано је да се већина локалних медија бави пропагандом и живи од средстава из локалног буџета и да би, када би се то прекинуло, мало који од тих медија преживео.

Максић каже да је један од суштинских проблема политичка контрола медија, јер су, што се тиче финансија, ослоњени на државу.

Она је навела податак да тржиште оглашавања у Србији вреди 198 милиона евра.

(Бета, Фонет)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се фудбалска репрезентација Србије квалификовати на ЕУРО 2020?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер