Берлински портал: Југоисточна Европа све важнији саобраћајни коридор за НАТО и ЕУ. У случају конфликта НАТО и Русије, посебно значајан 1.500 километара паневропски коридор који повезује Јадран и Црно море

 Геополитичка криза је Југоисточну Европу учинила веома значајном за НАТО и Европску унију, због чега грађевинским и логистичким пројектима раде на унапређењу саобраћајних коридора, а посебно војне мобилности у региону, пише портал табле.медиа.

Берлински портал пише да би у случају конфликта између НАТО и Русије, за транспорт јединица и војне опреме посебно значајан био 1.500 километара дугачак саобраћајни паневропски коридор осам који повезује Јадран и Црно море.

Коридор би за НАТО почињао у јужноиталијанским лукама Бари и Бриндизи. Сам паневропски коридор осам води од Драча и Валоне и Тиране у Албанији, преко Скопља и Битоља у Северној Македонији, до Софије и црноморских лука Варне и Бургаса.

НАТО је 2026. године коридор осам и званично прогласио критичном инфраструктуром, а као део коридора је планирана и брза пруга између грчког Александруполиса, на крајњем северу Егејског мора, и црноморског Бургаса, показује мапа коју је објавио портал.

Табле.медиа пише да је за ЕУ паневропски друмски и железнички коридор осам кључни елемент у плановима да до 2027. године успостави "војни шенгенски простор".

Једна од препоставки за што бржи транспорт војске и опреме је и повезивање железничких мрежа Северне Македоније и Бугарске.

Кључни појекат, а уједно и уско грло на железничком коридору је тунел Деве Баир (Камиље брдо) код Криве Паланке, чију је изградњу 1941. године почела немачка окупаторска војска, али је две године касније обустављена

Кључни појекат, а уједно и уско грло на железничком коридору је тунел Деве Баир (Камиље брдо) код Криве Паланке, чију је изградњу 1941. године почела немачка окупаторска војска, али је две године касније обустављена.

НАТО од почетка руске агресије на Украјину интензивно проверава колико је цивилна инфраструктура у Југоисточној Европи употребљива и у војне сврхе, пише портал.

У оквиру пројеката у Југоисточној Европи, како се наводи на мапи коју је објавио портал, НАТО планира и јачање капацитета ваздухопловне базе Михал Когалничану код Констанце у Румунији, која би требало да постане највећа база у алијансе у Европи са и до 10.000 војника.

Истовремено, предлог чланице НАТО Турске је изградња директног војног нафтовода из Турске преко Грчке и Бугарске до те највеће базе НАТО у региону.

(Бета)