Arnt Frajtag fon Loringhofen: Sa Rusijom moramo oštrije. Rusija sigurno neće stati na Ukrajini nego ide u osvajanje EU zemalja

 Arnt Frajtag (1956, Minhen) je bio visoko pozicionisan nemački diplomata i zamenik direktora nacionalne obaveštajne službe BND (Bundesnachrichtendienst). Odnedavno je u penziji, ali ostaje u oku javnosti, pre svega zbog impresivne karijere u kojoj se obaveštajno i diplomatsko bešavno prelivalo jedno u drugo. Austrijski dnevnik "Die Presse" objavio je intervju s njim, sa izjavama koje školski jasno pokazuju kako izgledaju nacionalne politike kad se prepuste obaveštajcima. Najveći strah Arnta Frajtaga je da Sjedinjene Države neće Evropljanima dati da ratuju s Rusijom, iako je takav poklon izgledao gotova stvar. Ali, ima još nade. Nada, kako je poznato, umire poslednja, posle zadnjeg Ukrajinca.

Za intervju je postojao i aktuelan povod. Frajtag je koautor knjige "Putinov napad na Nemačku: Dezinformacije, propaganda, sajber napadi. Fake news iz Moskve: Kako Rusija napada našu demokratiju" (2024). Naslov je dug, da bi autori mogli dva puta da kažu kako je Rusija već napala Nemačku, i tako spuste psihološke inhibicije za rat kod svojih čitalaca.

Frajtag, punim imenom Arndt Burchard Ludwig Freiherr Freytag von Loringhoven potomak je duge linije nemačke baltičke aristokratije.

Studirao je istoriju, filosofiju i hemiju u Nemačkoj i na Oksfordu, ali je diplomirao samo hemiju.

Od važnijih stanica u karijeri, treba spomenuti dva službovanja u nemačkoj ambasadi u Moskvi, prvi put kao politički referent (1992.-1994.), drugi put kao šef Političkog odeljenja (2002.-2005.). U vreme bombardovanja Srbije, bio je u Ministarstvu spoljnih poslova, u Ministarskom birou direktno kod Joške Fišera.

Od 2007. do 2010., upravo u vreme kad odnosi Nemačke i Rusije počinju da se pogoršavaju bez šansi za popravak, Frajtag je bio vice-šef nemačkog BND-a.

Između 2016.-2019. Frajtag je poslan u sedište NATO u Briselu, gde je držao funkciju kooptiranog Generalnog sekretara za obeveštajne službe i bezbednost.

Prvi ozbiljniji problem u karijeri pojavio se 2020. kada ga je Ministarstvo spoljnih dela imenovalo za ambasadora u Varšavi. Poljske vlasti su odbile da ga prihvate, zbog očeve biografije.

Otac Bernd Frajtag (1914-2007) je služio u Vermahtu, ali problem je bio veći od toga. Tada major Frajtag je odlikovan zbog junaštva pod Staljingradom. Zadnje mesece rata, do poslednjeg dana 22.4.1945. je proveo u Hitlerovom bunkeru u Berlinu, kao ađutant, pogrešno se kaže Hitlerov. Nije, ali nije ni daleko. Bio je ađutant šefa Hitlerovog Generalštaba Hansa Krebsa, koji je bio s Hitlerom u bunkeru do kraja.

Od Krebsa i Hitlera je major Frajtag dobio dozvolu da ne mora da se ubije (Krebs se ubio, prvog dana maja te godine).

Nakon toga je Frajtag stariji pobegao kod Amerikanaca, proveo dve godine u zatvoru, posle se aktivirao u vojsci demokratske Nemačke, gde je dogurao do generala i glavnog vojnog inspektora. Bio je prvi nemački oficir koga Berlin poslao da služi u sedištu NATO.

Što se sina tiče, Varšava je u septembru 2022., posle četiri meseca otpora, prihvatila Frajtaga mlađeg za nemačkog ambasadora, gde je ostao do penzionisanja 2022. godine.

Principijelno, nije u redu opterećivati pojedince porodičnim biografijama. U slučaju Nemačke ovog momenta međutim, počinju da se pojavljuju upadljive mustre kod glasnogovornika rata s Rusijom. Otac kancelara Fridriha Merca je bio u Vermahtu, deda je bio član Hitlerovog NSDAP-a. Deda Analene Berbok je odlikovani oficir Vermahta.

Frajtag: S Rusijom moramo oštrije

Pred čitaocima RTS-a je prevod intervjua koji je Arnt Frajtag dao bečkom dnevniku Die Presse.

Na ovom mestu, pre nego što se pređe na intervju, samo će se izdvojiti nekoliko alarmantnih teza odatle. To nije uputstvo kako da se čita ratni dnevnik bivšeg nemačkog obaveštajca Frajtaga. Možda će čitaoci primetiti nešto drugo što će im prirediti besane noći, ili im naprotiv pomoći da lakše zaspu.

Arnt Frajtag fon Loringhofen kaže:

- Da ne može da spava iz straha da će EU sklopiti mir sa Rusijom. Odnosno, ako Ukrajina sklopi mir sa Rusijom; no Zapad, EU i Ukrajina su za njega jedno isto, što se vidi kroz čitav intervju, a sasvim eksplicitno na kraju da Rusija "nastavlja da bombarduje Zapad". Novinaru ne pada na pamet da pita koju je to zapadnu zemlju Rusija aktuelno bombardovala.

- Da ne može da spava od zabrinutosti jer je sadašnja adminstracija u Vašingtonu izgleda odustala od direktnog vojnog obračuna s Rusijom, te da su sve manje šanse da preko Atlantika stigne naredba za NATO da pređe rusku granicu.

- Da Rusija definitivno i sigurno neće stati na Ukrajini nego ide u osvajanje EU zemalja, pa zapravo u Evropi niko ne bi smeo da spava.

- Da u odnosu na rusku pretnju Evropa nikad nije bila u tako jedinstvenoj istorijskoj situaciji kao sada, što je glatka manipulacija, jer je zaboravio vlastitu porodičnu istoriju.

- Da je Putin nepredvidljiv i da "niko ne može da uđe u njegovu glavu", što je mistifikacija jedne transparentne situacije. Od govora u Bundestagu 2001., a od Minhenske konferencije 2007. otvoreno, Putin govori šta će napraviti ako NATO nastavi da se širi ka ruskim granicama. Kad je američka strana 2008. uputila Ukrajini javni poziv (iako ne i službeni) da se priključi NATO-u, sve karte su već bile na stolu. Jedino pitanje je bilo, hoće li se Rusi usuditi da krenu.

- Da Rusija sprovodi sabotaže po Evropi, pri čemu ni Frajtag, ni novinar, ne spominju da je najveću i najspektakularniju sabotažu, realno merljivu, a to je uništenje nemačkog/EU gasovoda Nord Stream II, izvela ukrajinska strana, odnosno po Frajtagu, pošto je to isto, EU strana.

- Da se Berlin suzdržava u konfrontaciji s Rusijom, jer se boji da ne eskalira situaciju, ali takvo defanzivno ponašanje takođe deluje eskalirajuće, pa bi onda službena Nemačka svakako trebalo da bude mnogo oštrija s Moskvom, jer radila ne radila, to izaziva Ruse.

- Da su nemačkom BND-u vezane ruke zakonima i demokratskim uzusima, ali da se radi na tome da se to promeni.

Odavde na dalje, intervju iz Die Presse. Razgovor vodio novinar Jirgen Štrajhamer (Jürgen Streihammer), tekst je objavljen u nedeljnom izdanju poslednjeg dana novembra.

Ovaj mir je kao hibridni rat

P: Prošlog marta ste izjavili da vam situacija s Evropom krade san. Da li u međuvremenu spavate bolje?

O: Ne, nikako.

P: Šta je problem?

O: Tri su razloga: Najpre zbog agresivne Rusije, koja neće stati na Ukrajini. Drugi razlog je politika Sjedinjenih Država, kojoj mi danas kao Evropljani više ne možemo da verujemo. To nam drastično pokazuje ovaj teatar koji upravo posmatramo oko takozvanog Trampovog mirovnog plana. Treći razlog za nesanicu je zabrinutost hoće li Evropa, suočena sa istorijski jedinstvenom pretnjom, uspeti da postane zaista suverena i razvije snagu.

P: Zašto ste sigurni da se Rusija neće zaustaviti na Ukrajini?

O: Niko ne može da uđe u Putinovu glavu i vidi šta on misli. Ali mnogo indicija ide u tom smeru, da Rusija planira dalja osvajanja. Prema podacima BND-a, Rusija se masovno naoružava i razvija sposobnosti da od 2029. napadne NATO. Na to dolazi ruski imperijalizam od pre i izjave s njihovih visokih mesta, da se Rusija vraća tamo gde žive ruske manjine, ili gde je već jednom vladala. Situacija je vrlo opasna, preko granica Ukrajine.

P: Vaša glavna tema je "hibridni rat". To je široko tematsko polje. Uključuje širenje dezinformacija, sajber-napade i sabotaže. Koje aktivnosti vas trenutno najviše uznemiruju?

O: Pre svega manipulacija u medijima, koja je danas doživela tehnički napredak od kojeg zastaje dah. Algoritmi se u socijalnim medijima mogu tako postaviti, da se izvesni sadržaji šire u milionskim količinama, a drugi uopšte ne. To se onda koristi pred izbore, recimo da se podrži AfD, a Zeleni difamiraju. Ili da se napuni velika Chat GPT baza podataka sa ruskim medijskim tekstovima i tako proizvede asimetrični diskurs. Posebno me uznemiruju slabosti uočene kod kritične infrastrukture. Za njihovu zaštitu smo premalo pripremljeni. Osamdeset procenata infrastrukture u Nemačkoj nalazi se u privatnim rukama. Njihovu zaštitu dakle država ne može da pruži sama. Ali i na privatnoj strani se ne događa dovoljno, ni ona se ne trudi previše. Da je kritična sturktura u viziru, pokazuju višestruki sajber napadi i preleti dronova preko lokacija na kojima se nalaze kasarne Bundeswehra, terminali za tečni gas, ili bivše nuklearne elektrane.

P: Da li su takvi slučajevi hibridnih napada dugo bili bagatelizovani u Nemačkoj?

O: Sada je nešto bolje nego što je bilo. Ali, da: Suočeni sa temom kao što je hibridno vođenje rata, mi generalno reagujemo oprezno, oklevajuće i defanzivno. Retko spominjemo kokretne stvari i osobe zato što smo dugo potcenjivali opasnost. Uz to imamo strah od eskalacije, jer mislimo da bi Rusija kod jake reakcije s naše strane odgovorila još odlučnije.

P: Ali takva zabrinutost je opravdana.

O: U principu da. Ali to ima svoju cenu, to da se uvek bude defanzivan. Takvo ponašanje samo odašilje signale da smo spremni da progutamo stvari, ne da se branimo. To može da ima jednako eskalirajuće efekte kao i provokativno delovanje, zato što će Putin to razumeti kao pozivnicu da bude još oštriji u testiranju naših limita. Zbog toga moramo biti hrabriji, da kao deo hibridnog odvraćanja i sami krenemo u ofanzivu.

P: Kako se to može "ofanzivno" odvraćati, a da se ne eskalira?

O: Objasniću to na osnovu dve oblasti gde je taj metod moguć. Najpre u sajber-prostoru. Amerikanci su odsekli s interneta jednu rusku fabriku trolova, pre izbora 2018. (midterm): Ti više nisu mogli da šalju ništa. Isto tako su SAD službe izvele seriju sajber-napada na rusku kritičnu infrastrukturu, kako bi pokazali da i oni mogu da deluju obaveštajno i izvode sabotaže ako treba. To je klasično odvraćanje. Druga oblast su zapadne informativne kampanje u samoj Rusiji, onako kao pre sa Radio slobodba Evropa.

P: Zar se Rusija nije u međuvremenu dovoljno izolovala, da bi to imalo uspeha?

O: Rusija se nije toliko izolovala kao Kina. Itekako postoje mogućnosti za ulazak, preko VPN tunela (virtual private networks), ili satelitskih kanala. Naravno da svaki zapadni postupak mora udovoljiti demokratskim standardima.

P: Hibridne napade je teško dokazati. Postoje li uopšte dokazi da se takvi potezi vuku centralno od Kremlja?

O: Da, ima dovoljno procurelih informacija da Rusija organizuje hibridni rat. Poslednje "curenje" se tiče firme SDA (ruska pr-firma Social Design Agency), odakle je skinuto 30.000 dokumenata. Oni pokazuju da strateški ugovori dolaze direktno iz administracije Kremlja. Agencije kao SDA samo primenjuju takvu politiku, ne kreiraju je, kao recimo kampanja "Dvojnik" na društvenim mrežama. U dokumentima se čak nađu sasvim konkretno definisani ciljevi. Na primer, da 50 odto Nemaca treba da ima strah od budućnosti. Ili da 55 procenata Nemaca ne sme biti spremno da žrtvuje svoje blagostanje za Ukrajinu, i tako dalje. Nemačka i Francuska su glavni adresati takvih dokumenata.

P: A šta ako se tu radi o dezinformaciji? Da bi se raširili uzbunjujući sadržaji nije potrebna strana pomoć. Dosta od toga je domaće prirode.

O: Da, i to je takođe važan elemenat. Ali Rusija često preuzima takve situacije i pokušava da pojača njihove efekte.

P: Hibridni rat je pre svega zadatak tajnih službi. Nemački BND nije uvek bio vešt u tome. Tadašnji šef BND-a je 2022. za vreme posete Kijevu bio bukvalno iznenađen početkom rata. Šta tu treba da se promeni?

O: BND je pre svega obaveštajna agencija, ne tajna služba. Njen zadatak je da pribavlja informacije i da ih procenjuje. Ona ne sme, kao neke druge službe, da sprovodi aktivna dejstva. Osim toga smo mi u Nemačkoj limitirani zakonima, recimo kod pohranjivanja podataka, ili praćenja finansijskih transakcija, a te dve stvari su ključni elementi hibridnog rata. Kada se agenti za jednokratnu upotrebu (amateri koji se angažuju za poslove špijunaže ili sabotaže) regrutuju preko interneta, ili plaćaju kriptovalutom, naše službe su tu ekstremno ograničene u delovanju. Kad službe ne smeju da prate trag novca, ruke su im vezane. Ali u BND-u se upravo radi na reformi.

P: Kada su nedavno dronovi prodrli u vazdušni prostor Poljske, to je protumačeno kao ruski test za NATO. Da li je NATO položio ispit?

O: Nije. Istina da su neki dronovi srušeni, ali politički su naše rekacije u Evropi bile razjedinjene. Poljski ministar spoljnih poslova je odmah uperio prst u Rusiju, dok je Donald Trump govorio o "greški" i slučajnosti iz nepažnje. Možda je upravo to bio ruski cilj, da se Amerika i Evropa rastave u tumačenju jednog takvog pitanja.

P: To vodi do pravog pitanja: Da li bi SAD bile spremne da u takvom slučaju brane Evropu?

O: O automatskoj solidarnosti sve manje može da se govori. MAGA-USA razmišljaju transakcionalno, što će reći daju samo da dobiju, drugačije ne. Vens je evropskim NATO članicama pretio da će im uskratiti podršku, ako i dalje osujećuju Iks-platformu Elona Maska. SAD su danas snažno fiksirane na Kinu i htele bi da Evropljani sami garantuju svoju bezbednost. Ali ovog trenutka smo i dalje zavisni od američke podrške. To je razlog da Ursula fon der Lajen prihvatila onaj asimetrični carinski dogovor sa Sjedinjenim Državama.

P: Vi ste nedavno govorili o "takozvanom" mirovnom planu. Kako ste to mislili?

O: Ja u tom dokumentu ne vidim da je Rusija spremna na obustavu vatre i pravedan mir. Prvobitni, očito iz ruskih izvora predloženi mir u 28 tačaka skoro se može podvesti pod hibridna dejstva. Rusi samo simuliraju pregovore za koje uopšte nisu spremni, ali svejedno ih prihvataju, jer im se dopada da zbunjuju Zapad, da ga dele i razdvajaju i istovremeno bombarduju.

Vesna Knežević, dopisnica RTS-a iz Beča

(RTS)