Андреј Пленковић: Хрватска je годинама подржавала европски пут Црне Горе, али Подгорица мора да испуни још неке критеријуме у Поглављу 31

Хрватски премијер Андреј Пленковић поручио је да је Хрватска годинама подржавала европски пут Црне Горе, али да Подгорица, када је ријеч о Поглављу 31 које се односи на вањску и безбједносну политику и добросусједске односе, мора да испуни још неке критеријуме.

"Наши министри вањских послова задужени су да разговарају о тој теми и када, односно ако ти критеријуми буду испуњени, тада ћемо одлучивати о даљим корацима", рекао је Пленковић у интервјуу порталу 360° из Сјеверне Македоније.

Казао је да су министри вањских послова двије државе задужени да разговарају о отвореним питањима, након чега ће Загреб одлучивати о даљим корацима.

"Што се тиче Хрватске, ми смо генерално за проширење", поручио је Пленковић.

Билатерални разговори (консултације) између двају министарстава о рјешавању отворених питања, почели су крајем јануара 2025. године, након што је Загреб блокирао Подгорици затварање Поглавља 31 (спољна, безбједносна и одбрамбена политика) у преговорима са ЕУ, крајем 2024. До сада су одржана два састанка, оба у Загребу. Хрватски званичници су у фебруару ове године казали да у преговорима о рјешавању отворених питања с Црном Гором постоји напредак “у милиметрима”. Загреб од Подгорице очекује рјешавање отворених питања, међу којима се статус (власништво) школског брода „Јадран“, одштета заточеницима у логору Морињ и промјена имена базена у Котору.

Односи Црне Горе и Хрватске затегнути су дуже од двије године, а кулминација се десила пошто је црногорски парламент усвојио Резолуцију о геноциду у Јасеновцу и логорима Дахау и Маутхаузен у љето 2024. Након тога је Загреб прогласио непожељнима шефа парламента Андрију Мандића, потпредсједника Владе Алексу Бечића и посланика Милана Кнежевића.

Пленковић је казао да је Хрватска годинама помагала Црној Гори да спроведе реформе, преносила знање, превели цјелокупни "аки" - односно заједничко европско право, правну тековину ЕУ - на чему су радили, преводили, инвестирали, "што их је на крају и коштало".

"Бесплатно смо га уступили свим земљама Југоисточне Европе, јер је то ипак огромна количина европског законодавства које се стварало деценијама, како би им било лакше да преводе аки на свој језик и да тај правни језик и редактура буду што бољи и ефикаснији. Постоје, међутим, одређена отворена питања и неки потези који су били веома лоши и изненађујући прије око двије године, а који су се догодили у Скупштини Црне Горе, супротно ономе што се очекивало, што је обећано и што је договорено", навео је Пленковић.

На питање мисли ли да ће постојати могућност ратификације Приступног уговора само за Црну Гору у свим државама чланицама Европске уније или ће ипак морати да се формира већа група, кластер држава, одговорио је да не види како би могло доћи до једног великог пакета.

"Толико је различита да, осим ако се концепт потпуно не промијени, односно ако се не измисли нека нова алтернативна форма ближег статуса или ближег чланства која би онда важила за све, ако се настави с тим да већина земаља, посебно из Југоисточне Европе, иде ка пуноправном чланству, онда не видим како би могло доћи до једног великог пакета, јер су у институционалној и преговарачкој динамици разлике у времену и реалности у овом тренутку превелике", казао је Пленковић.

(Вијести)