Андреј Јермак: Док је Зеленски председник, нико не би требало да рачуна на то да ћемо се одрећи територије. Устав то забрањује

Володимир Зеленски намерава да у следећој фази преговора о окончању рата у Украјини постави ултиматум у вези са питањем које је најспорније на преговарачком столу: руским захтевом за украјинском сувереном територијом. Док год је он председник државе, Зеленски неће пристати да се одрекне територије у замену за мир, рекао је данас главни украјински преговарач Андриј Јермак у ексклузивном интервјуу за амерички магазин Атлантик.

„Ни једна једина разумна особа данас не би потписала документ којим се одриче територије“, рекао је Јермак, који све време рата са Русијом служи као шеф кабинета, главни преговарач и најближи сарадник Зеленског.

„Док је Зеленски председник, нико не би требало да рачуна на то да ћемо се одрећи територије. Он неће потписати предају територије’, рекао је Јермак за Атлантик и додао: „Устав то забрањује. Нико то не може да уради, осим ако жели да иде против украјинског устава и украјинског народа.“

По питању територије, Украјина је спремна да разговара само о томе где би линија требало да буде повучена како би се разграничило шта која зараћена страна контролише.

„Све о чему реално можемо да разговарамо сада јесте дефинисање линије контакта. И то је оно што морамо да урадимо.“, рекао је Јермак. ‘’

Украјинска позиција за следећу рунду преговора, коју је Јермак први пут изложио, доста ће сузити простор за постизање мировног споразума. Русија није показала никакву спремност да одустане од свог захтева за украјинском територијом, укључујући и делове земље које руске снаге уопште не контролишу. Иако су преговарачи последњих дана остварили известан напредак ка договору, и даље су веома удаљени по кључном питању територије, где се руски и украјински ставови чине тешким, ако не и немогућим, за усаглашавање.

Русија је први пут заузела делове Украјине 2014. године, када је анектирала Крим у брзој операцији у којој практично није било проливања крви. У септембру 2022, током прве године инвазије других украјинских територија, руски председник Владимир Путин тврдио је да ће четири додатне области на југу и истоку Украјине — Доњецк, Луганск, Запорожје и Херсон, које чине око 15 процената територије земље — „заувек“ бити део Русије. Кремљ је затим организовао референдум како би потврдио анексију ових области и дефинисао их као руску територију према руском уставу, што је Путиновим властима политички отежало да повуку своје територијалне захтеве.

Проблем за Путина је то што Украјина и даље контролише велике делове Доњецка, Херсона и Запорожја. Руска војска се готово четири године бори да силом заузме све те области, а најинтензивније борбе воде се око Доњецка, дела индустријског срца Украјине. Украјинске снаге су се укопале како би одбраниле делове Доњецка које још држе, градећи фортификације и користећи оружје које је успело да задржи нападаче. Путин је покушао да преузме ту територију преговорима, нудећи да заустави руски напад ако је Украјина преда без борбе.

Јермак је данас одговарао на питања новинара Атлантика током предаха за празнике, након интензивне недеље преговора. Изасланици САД и Украјине окупили су се у Женеви у недељу како би прерадили амерички мировни предлог који је био врло наклоњен Русији. План је укључивао захтев да се Украјина одрекне територије у Доњецку, где руска војска последњих месеци споро и тешко напредује уз огромне губитке.

На крају преговора у Женеви, где су Сједињене Америчке Државе представљали државни секретар Марко Рубио, уз Џареда Кушнера, зета председника Доналда Трампа, и његовог специјалног изасланика Стива Виткофа, преговарачи су избацили најтеже руске захтеве према Украјини.

На плану су наставили да раде у уторак у Абу Дабију, што је резултирало предлогом који „не противречи нашим интересима и узима у обзир наше црвене линије“, рекао је Јермак. Само неколико питања остављено је председницима Украјине и САД да одлуче, додао је, укључујући све тачке које се односе на украјинску територију.

Тим Зеленског затражио је састанак са Трампом овог викенда како би разговарали о предлогу. Али председник је одлучио да најпре пошаље Виткофа у Москву да са Кремљом разговара о ревидираним условима мировног споразума. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров наговестио је на конференцији за медије у уторак да ће Москва чврсто остати при својим кључним захтевима, који дуго укључују њене територијалне претензије на Доњецк и друге регионе источне и јужне Украјине.

Трамп је разговарао о условима Кремља за мир у августу током самита на Аљасци са Путином. Руски и амерички лидери планирали су да се поново састану у октобру у Будимпешти у нади да ће напредовати у мировном процесу. Али Трамп је отказао те планове након што је Лавров заузео непопустљив став током припремног разговора са Рубијом, који је потом саветовао Белу кућу да не наставља са још једним председничким самитом.

Мировни преговори су озбиљно обновљени тек овог месеца, баш док је огромни корупциони скандал ослабио положај Зеленског међу народом Украјине и његовим савезницима на Западу. Истрага која је трајала 15 месеци, а коју је Национални антикорупцијски биро Украјине представио 10. новембра, оптужила је неколико високих државних званичника и једног од Зеленскијевих бивших пословних партнера за изнуђивање и прање око 100 милиона долара.

Истражиоци нису директно повезали Зеленског или Јермака са случајем. Али позиви за Јермакову оставку појачали су се услед скандала. „Зеленски мора да почисти у свом окружењу. И треба да почне од Јермака“, рекао је раније овог месеца један високи европски дипломата.

Поводом овог случаја Јермак је рекао за Атлантик: „Притисак је огроман. Случај је прилично јаван и потребна је објективна и независна истрага без политичког утицаја.“

Тиме што га је поставио за вођу украјинског преговарачког тима упркос скандалу, Зеленски је јасно показао народу Украјине да Јермак и даље ужива његово поверење.

„Народ Украјине види да сам све ове године био уз председника током свих најтежих, најтрагичнијих и најопаснијих тренутака“, рекао је Јермак и додао: „Он ми је поверио ове преговоре који ће одлучити судбину наше земље. А ако народ подржава председника, то би требало да одговори на сва њихова питања.“

(Данас)