Андреј Ивањи: Руска опасност као изговор за повећање војног буџета САД

НАТО ЈАЧА СВОЈЕ ТРУПЕ НА ГРАНИЦАМА СА РУСИЈОМ. АКЦИЈА ЈЕ У ВОЈНОМ ПОГЛЕДУ БЕСМИСЛЕНА. ДА ХОЋЕ, РУСКА ВОЈСКА БИ У РОКУ ОД ТРИ ДАНА ПРЕГАЗИЛА ЧИТАВУ ИСТОЧНУ ЕВРОПУ

Немачки недељник „Шпигл" пише да Немачка војска у оквиру операције јачања источног крила НАТО-а шаље у Литванију 20 тенкова типа „Мардер" и 6 тенкова типа „Леопард 2". Биће стацонарани стотинак километара од границе са Русијом.
Каже се да је то реакција на руску анекесију Крима која је изазвала велике тензије између Запада и Москве. По хиљаду војника НАТО шаље у Литванију, Естонију, Летонију и Пољску, што је највеће померање трупа од краја Хладног рата. Трупе чине војници из Немачке, Холандије, Белгије, Норвешке и Луксембурга. Батаљон би за неко време требало да располаже са неколико десетина тенкова. Све то зато, стоји у образложењу, што се Балтичке земље и Пољска „плаше" Русије.

Ово образложење је потпуно бесмислено. Неколико десетина, или неколико стотина тенкова, не могу Русију да одврате од било чега. Да Москва и има некаквих претензија према споменутим државама, а нема их, од неке војне интервенције одвратила би је једино сама чињеница да су оне чланице НАТО. Довољно би било да је у њима стациониран један једини НАТО-војник са или без личног наоружања. Читаво ово „највеће померање трупа од Хладног рата" је део ритуалног звецкања оружјем и некакве симболичке подршке „забринутим" чланицама НАТО. А и војска, као свака војска, мора нешто да ради.

До које мере је актуелно размештање трупа НАТО-а у војном погледу ирелевантно, показује извештај америчког Тхинктанк РАНД Цорпоратион, који иначе саветује америчку војску, а који је симулирао напад Русије на Балтичке државе.
Резултат је поражавајући: Русија би читаву Источну Рвропу прегазила за само три дана; 27 руских тешко наоружаних батаљона би почистило 12 лако наоружаних НАТО-батаљона, када би хтели да окупарија балтичке државе. Као један од главних разлога наводи се да НАТО-у мањкају тешки борбени тенкови.

Портал Глобал Фирепоwер, који прикупља јавно доступне војне податке у 126 држава, тврди да Русија располаже са више од 15.000 борбених тенкова, док Сједињене Америчке Државе имају само 8.800 таквих тенкова. Такође, Русија наводно има готово три пута више ракетних и артиљеријских система него САД.

Према овом порталу, САД су и даље највећа војна сила са војним персоналом од око 1,4 милиона људи, са преко 13.000 борбених авиона и хеликоптера. На другом месту је Русија.

САД из буџета за војску издваја 598 милијарди долара, док је Русија са 66 милијарди долара иза Кине и Европе на четвртом месту. Русија има битно мање носача авиона, хеликоптера и подморница од САД. Међутим, Москва и Пекинг последњих година повећавају војни буџет.

Америчка организација Армс Цонтрол тврди да Русија располаже са 7.700 нуклераних бојевих глава, наспрам америчких 7.100. Само један мали део тог нуклеарног арсенала је, додуше, спреман за употребу, док је остатак или складиштен или би требало да се демонтира.

Разноразне западне организације упозоравају да Русија војно хвата прикључак са Западом. Експерти Међународног института за стратешке студије (ИИСС) у Лондону тако упозоравају да „војна надмоћ Запада еродира", да је „глобална војна равнотежа" померена, да је свет „постао опаснији".

Закључак је: Русија показује ново самопоуздање, Путин се наоружава, у неким областима Русија је већ претекла САД.
Таква и слична упозорења су добар изговор администрацији Доналда Трампа да повећа војни буџет и да се поново крене у трку наоружавања не би ли Запад „поново успоставио војну премоћ". И не би ли војна индустрија масно, то јест још масније зарађивала.

Да, свет заиста постаје опаснији, поготово од када је Доналд Трамп ушао у Белу кућу. Ескалацију глобалних сукоба од завршетка Другог светског рата је спречавала одговорност и предведивост нуклеарних сила. А Трамп је, пре свега другог, непредвидив.

(Време)