Ана Брнабић на састанку са председницом парламента Азербејџана Сахибом Гафаровом: Србија захвална Азербејџану и председнику Алијеву на развоју и јачању енергетског партнерства

 Председница Скупштине Србије Ана Брнабић састала се данас са председницом парламента Азербејџана Сахибом Гафаровом и захвалила на томе што Азербејџан поштује територијални интегритет Србије и сматра да је Косово и Метохија саставни део наше државе.

„Ово је за нас веза коју негујемо изнад свега и знак је нашег континуираног пријатељства и захвалности”, поручила је Брнабићева.

Она је на конференцији за новинаре у Бакуу истакла да је циљ посете Азербејџану јачање политичких и парламентарних веза две земље и наставак дијалога о унапређењу економских веза.

Брнабићева је подсетила да је од новембра 2022. године, захваљујући иницијативи председника две земље, Александра Вучића и Илхама Алијева, сарадња подигнута на ниво стратешког партнерства, па да отуда не чуде посете једном годишње на највишем нивоу.

„Што се тиче нашег стратешког партнерства, наша је жеља да у наредним недељама одржимо први састанак Савета за стратешко партнерство у Београду”, рекла је Брнабићева.

Председница парламента указала је да се економска сарадња значајно интензивирала у последњих пет година, додајући да се размена робе између Србије и Азербејџана повећала чак 24 пута, али је оценила да је и даље далеко испод потенцијала који две земље могу заједнички да остваре.

Наводећи да је енергетика један од кључних ресурса који данас покреће свет, Брнабићева је истакла да је Србија захвална Азербејџану и председнику Алијеву на развоју и јачању енергетског партнерства.

„Изградња гасне интерконекције са Бугарском крајем 2023. године омогућила је Србији да почне са увозом гаса из Азербејџана”, подсетила је Брнабићева.

Додала је да је Србија заинтересована за даљи развој партнерства у том правцу и навела два кључна пројекта: изградњу термоелектране на гас у Нишу, што би представљало инвестицију до 600 милиона евра и подразумевало приближну годишњу потрошњу од 600 милиона кубних метара гаса; као и преговоре о споразуму о гасу, који се, како је навела, нада да ће бити финализовани у блиској будућности.

Указала је и на одличну сарадњу са компанијом „Азворт“, која учествује у неким од кључних инфраструктурних пројеката у Србији.

Брнабићева је нагласила да је парламентарна сарадња на високом нивоу, уз постојање посланичке групе пријатељства са Азербејџаном у Народној скупштини која броји 34 посланика.

Она је додала и да постоји сарадња у области образовања.

„Први пут имамо ваше студенте који студирају у Србији као примаоце наших стипендија и обрнуто”, рекла је Брнабићева.

У току дана планирани су и састанци са министрима финансија и економије, Сахилом Бабајевим и Микаилом Џабаровим.

Ана Брнабић положила венац на гроб Хејдера Алијева и на споменик „Вечни пламен“

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић започела је посету Азербејџану полагањем венаца на гробницу националног лидера Хајдера Алијева у Алеји заслужних грађана, као и на споменик "Вечни пламен" у Алеји мученика.

Алеја части је гробље и споменик у Бакуу, где се налазе укупно 242 гробнице познатих Азербејџанаца, укључујуц́и неколико председника, научника и уметника. Алеја мученика представља меморијални комплекс посвећен Азербејџанцима погинулим у сукобу са совјетским трупама приликом гушења демонстрација азербејџанског становништва у Бакуу 20. јануара 1990. године. Догађај је у историји Азербејџана познат као “Црни јануар”, а том приликом је страдало 147, а повређено 744 цивила.

У Алеји мученика сахрањен је и одређени број припадника азербејџанских оружаних снага погинулих током Првог карабашког рата, а реч је о сукобу између Азербејџана и Јерменије који је трајао од 1988. до 1994. године.
Меморијални комплекс се налази у непосредној близини Алеје великана, а на крају Алеје мученика налази се споменик “Вечни пламен”. Спомен-обележје "Вечни пламен" свечано је отворено 9. октобра 1998. године, у знак сец́ања на азербејџанске мученике.

(Политика)