Александар Вучић у Бриселу: Србија би била испред Украјине, Црне Горе и других када би признала једнострано проглашену независност Косова и увела санкције Русији. У Србији и даље постоји већина људи који би желели да се придруже ЕУ

Председник Србије Александар Вучић рекао је у Бриселу да је Самит о проширењу ЕУ, на којем учествује, одлична прилика за Србију да поново изложи ставове о политици проширења ЕУ.

"Грађани Србије и даље верују да је европски пут најбољи, ипак смо у чекаоници"

Председник Вучић изјавио је данас у Бриселу, на Самиту о проширењу ЕУ, да грађани Србије и даље верују да је еворпски пут најбољи пут за будућност и истакао да је Србија упркос томе у "европској чекаоници" у последње три и по године.

Постоји већина која би желела да се Србија придружи Европској унији, рекао је Вучић на сесији на самиту "Европски разговори" и додао да је и он проевропски оријентисан.

На питање како то грађани Србије воле Доналда Трампа, а такође су веома наклоњени и Владимиру Путину и да ли постоји такво узбуђење у вези са Европом или европским лидерима и зашто се никада на протестима не виде европске заставе, Вучић је рекао:

"Нисам вођа протеста, барем не ја, али постоји врло рационално објашњење за то. Пре свега, Срби су одувек били про-републикански оријентисани, када је реч о америчким изборима, јер верујемо да смо много претрпели од администрације демократа 1999. године, чак и касније. Зато су људи са великим одушевљењем дочекали победу председника Трампа и очигледно је да он има веома висок степен популарности у мојој земљи", рекао је Вучић.

Како је рекао, истовремено, Русија је традиционални савезник Србије, не само деценијама него вековима, и то је још један разлог. "Говорећи о европским лидерима, људи су и даље веома рационални и мисле да је пут ка ЕУ најбољи пут и најбољи пут за Србију у будућности. Говорећи о лидерима, верујем да људи у мојој земљи поштују председника Кошту и Урсулу фон дер Лајен као лидерку, посебно због њеног другачијег понашања у односу на све остале, јер је два или чак три пута посећивала не само Београд већ и друге области, јужни део Србије, што је веома редак случај", рекао је Вучић.

Истакао је да је то оно што наши људи заиста поштују. "Не могу да правим поређење по популарности, али ако питате људе, и даље постоји већина људи који би желели да се придруже Европској унији", рекао је Вучић.

На питање да ли се плаши да ће Србија постати још једна Турска која ће заувек боравити у европској чекаоници, Вучић је рекао да јесмо у чекаоници у последње три године, пошто Србија није отворила ниједно поглавље нити кластер у последње три и по године.

Председник је подсетио да Србија у последње три и по године није отворила ниједно поглавље и ниједан кластер, што се у великој мери поклопило са чињеницом да је тада почео рат у Украјини, а да иако је Србија увек поштовала територијални интегритет Украјине и осудила инвазију и све оно што се дешавало на територији Украјине, како је рекао, није било довољно, јер није увела санкције Русији.

"То је постало, према речима неких од ваших претходних саговорника, некаква геополитичка игра, а не процес заслугом", рекао је Вучић у сесији на самиту "Европски разговори".

Према његовим речима, Србија истовремено мора да узме у обзир све напомене од стране Европске уније и да промени степен ентузијазма и енергије како бисмо схватили где смо грешили и како бисмо ишли много брже.

"Када се каже Србија у поређењу са Западним Балканом, то је готово 55 одсто извоза са Западног Балкана у Европску унију, Србија је на том плану већа од свих осталих заједно. Што се тиче привлачења директних страних инвестиција, у последње три године Србија је привукла више од 60 одсто укупних директних страних инвестиција од свих осталих на Западном Балкану", нагласио је Вучић.

Како је рекао, познато му је да постоје сумње међу државама чланицама ЕУ због односа Београда са Пекингом и са Москвом, али да он неће због тога да се правда. Истакао је да је прихватио критике комесарке за проширење Марте Кос и да "признаје да је крив", али да му је било чудно што се по питању његовог пута у Москву нису узели у обзир разлози посете.

"Не ради се само о томе да сам ја ишао у Москву. Имао сам разне разлоге да одем тамо. Било је то везано за гасни аранжман, требало је да разговарамо о проблематици НИС-а, коме су САД увеле санкције, а Руси су власници НИС-а. Значи, било је ту више питања на столу", рекао је Вучић и упитао шта је била алтернатива томе.

"Проучићемо извештај ЕК и реаговати, препоручује се отварање Кластера 3"

Председник Вучић изјавио да ће пажљиво проучити данас представљени годишњи извештај Европске комисије о напретку и реаговати, као и да је важно што се после три и године препоручује отварање Кластера 3 и да ће се о томе вероватно одлучивати 17. децембра.

Вучић је за Јуроњуз на Самиту о проширењу ЕУ, на питање да прокоментарише нови извештај ЕК када је реч о Србији и на коментар да се чини да опет нашу земљу кочи неусаглашавање са спољном политиком ЕУ, рекао да је то једна од ствари и додао да се ту наводе и друге ствари.

"Кажу и друге ствари, да се погоршала медијска ситуација, не знам како. И још неке друге ствари. Има и добрих ствари. Све око економије нам је добро, око финансијске стабилности нам је добро. Проучићемо извештај, реаговаћемо на то. Требало би и (шеф делегације ЕУ у Србији Андреас фон) Бекерат да ми га уручи званично за дан, када се вратимо у Београд. Имаћемо времена да га озбиљно проучимо. Оно што је мени важно то је да пише у извештају, да се препоручује отварање Кластера 3, да каже да смо испунили услове за Кластер 3", навео је Вучић.

Додао је да ће се о томе одлучивати за неких месец и по дана.

"Мислим, 17. децембра, ако се не варам. Тако да има мање добрих ствари. У сваком случају смо спремни да то проучимо и да реагујемо. Али је свакако тачна чињеница да три и по године, када је почео сукоб у Украјини, ми нисмо отворили ни једно поглавље, ни један кластер. Ваљда је људима јасно да причамо пре свега о геополитичким стварима", рекао је Вучић.

На питање да ли мисли да је могуће да Србија постигне напредак док се потпуно не усагласи са тим садашњим политиком ЕУ односно док не уведе санкције Русији, Вучић је рекао да ће испред нас бити Украјина, Црна Гора и многи други, а да би Србија била испред када би признала једнострано проглашену независност Косова и увела санкције Русији.

"Нисмо се за то одлучили. Бирате у политици и не можете увек да добијете све позитивно и све лепо. Чувате своју земљу, чувате свој устав, свој територијални интегритет, бирате политику", рекао је Вучић.

Истакао је да је политика Србије таква и да "немамо шта да кукамо ни да плачемо".

"А ако мислите да бисмо били бржи, било би много лакше да признамо независност Косова или не знам шта, да се одрекнемо свог народа на Косову. Не мислим чак у метафоричном, онда неки други, када дођу на власт, они нека промене ту политику, онда ћемо веома брзо да напредујемо", рекао је Вучић.

Поручио је да ће Србија дати све од себе да уради друге ствари које може у оквиру различитих врста реформи, како је навео, посебно у оквиру поглавља 23 и 24 владавине права.

"Верујем да можемо да направимо напредак свакако", рекао је Вучић.

Председник Вучић са Антониом Костом

Председник Александар Вучић састао се са председником Европског савета Антониом Костом, на маргинама Самита о проширењу ЕУ у Бриселу.

"Одличан састанак са Антониом Коштом о кључним аспектима односа Србије и ЕУ, поготово у области економске сарадње, улози наше земље у региону Западног Балкана и Европе, као и о наставку процеса реформи којима Србија остаје искрено посвећена", навео је Вучић на Инстаграму.

Подсетио је да је позиција Србије у погледу приступања доследна и чврста и поручио да је за то потребна снажна подршка Уније. "Управо зато сам посебно захвалан Кошти на личном ангажовању, разумевању, искрености и могућности да отворено разговарамо о свим потешкоћама са којима се сусрећемо, као и на залагању да се европска перспектива нашег региона што пре преточи у реалност којој тежимо", навео је Вучић.

Вучић ће учествовати на сесији "Европски разговори", у форми интервјуа, а присуствоваће и вечери, коју у част шефова држава и влада учесника Самита организује комесарка ЕУ за проширење Марта Кос. Планирано је да се током боравка у Бриселу, председник Вучић састане и са специјалним представником ЕУ за дијалог Београда и Приштине Петером Соренсеном.

У Бриселу је почео Самит о проширењу ЕУ у организацији Јуроњуза, на којем учествује и председник Србије Александар Вучић.

Председник Вучић рекао је да је Самит о проширењу ЕУ, на којем учествује, одлична прилика за Србију да поново изложи ставове о политици проширења ЕУ.

"Уверен сам да ће се наш глас чути, иако су времена тешка и неизвесна не само за регион Западног Балкана већ и за целу Европу", навео је Вучић на Инстаграм профилу.

Додао је да је захвалан телевизији Јуроњуз на оригиналној идеји, гостопримству и посебно на, како је навео, прилици да се отворено разговара о свим изазовима са којима се суочавају земље региона на европском путу.

Иначе, Вучић ће касније учествовати на сесији "Европски разговори", у форми интервјуа, а предвиђен је и састанак са председником Европског савета Антониом Костом и вечери коју у част шефова држава и влада учесника Самита, организује комесарка ЕУ за проширење Марта Кос.

Коста: Најважнији дан у вези са проширењем

Председник Европског савета Антонио Коста изјавио је да актуелни геополитички контекст чини проширење ЕУ веома хитним процесом, који ће Унију учинити јачом и безбеднијом, као и да је то најбоља инвестиција у будућност.

Коста је на почетку Самита о проширењу ЕУ рекао да је ово први мандат ЕК где је проширење реална могућност.

Према његовим речима, данас је најважнији дан у вези са проширењем, јер се објављују извештаји, и оценио је да је 2025. година била година конкретног напретка за партнере ЕУ у проширењу.

"Видели смо врло напоран рад који је донео врло стваран напредак. Црна Гора је остварила највећи напредак и имају амбицију да заврше преговоре до краја 2026. године. Данашњи дан изгледа кредибилно ако наставе с истом преданошћу и интензивним радом на потребним реформама. Верујем да Црна Гора може бити 28. (чланица) од 2028. године. Молдавија и Украјина су оствариле импресиван напредак. Украјина, земља у рату, и Молдавија која се суочава с поновљеним нападима на своју демократију и суверенитет, током ове године су завршиле скрининг правних реформи рекордном брзином. Албанија је такође уложила огроман труд и знатно убрзала напредак на путу приступања. И верујем да и даље можемо да видимо напредак од Србије, Босне и Херцеговине и Северне Македоније до краја ове 2025. године", рекао је Коста.

Према његовим речима, ово може да буде важна година за земље кандидате, као и за ЕУ.

(РТС)