Александар Вучић у ауторском тексту за Фокс њуз: Срби у Трампу виде миротворца. Годинама су елите блатиле Трампа, али је српски народ у њему препознао сродну душу. Наша врата су отворена

Александар Вучић је у ауторском тексту за Фокс њуз поручио америчком народу и Доналду Трампу да, док се други можда боје њихове снаге, Србија је поштује, као и да однос Србије и САД може да допринесе стабилности Европе. 

Америчком народу и Доналду Трампу моја порука је једноставна: Док се други можда подсмевају вашој визији, Србија је разуме. Наша врата су отворена, наша економија је спремна за истинско партнерство

Текст преносимо у целости:     

"Од Брисела до Берлина, увукао се забрињавајући налет презира. Велики део европског естаблишмента гледа на филозофију "Америка на првом месту" с мешавином збуњености и непријатељства. Приче које се појављују о "стратешкој аутономији" на континенту су учтив начин дистанцирања Европе од Вашингтона који захтева резултате, а не реторику.

Србија, која је дуго неговала дубоко укорењене сумње према Сједињеним Државама, кренула је у супротном смеру. То је једини кутак Европе где је афинитет према Сједињеним Државама порастао последњих година. Ово је изванредно јер Србија није била, инстинктивно или историјски, проамеричка земља. Потресно сећање на НАТО бомбардовање 1999. године, које су предводиле САД, и даље је извор агоније за милионе Срба. Било је то време огромне патње, разарања и националне трауме. С обзиром на ову болну прошлост, људима није лако да отворе своја срца Сједињеним Државама или њиховим лидерима.

Међутим, данас ћете ретко наћи примере рефлексивног антиамериканизма који се сада шири великим делом Европе. У ствари, током мојих вишеструких путовања по земљи, приметио сам нешто што је изузетно ретко на нашем континенту: искрени ентузијазам поводом вођства Доналда Трампа. 

Моје мишљење о Трампу формирано је током његовог првог мандата. Спремност Трампа и његових најближих сарадника да озбиљно и без предрасуда саслушају став Србије била је освежавајуће одступање од мојих искустава из прошлости. Сећам се састанака у Белој кући са његовим ужем кругом људи који су трајали сатима након тешких преговора, а ипак ни у једном тренутку нисам осетио да су моје забринутости одбачене или да ми је неко држао придике. Карикатура Трампа као агресивног насилника никада се није поклапала са мојим сопственим искуством. Био је директан, да, али је пажљиво слушао, искрено се ангажовао и односио се према Србији са поштовањем.

За лидера мале земље, то је важније него што становници великих сила понекад схватају. Пречесто у Бриселу, на пример, мање нације осећају да их неко задиркује, а не да се чује њихов глас. Био сам толико импресиониран Трамповим приступом да сам на јавним састанцима говорио о свом поштовању према њему и његовом ужем тиму.

Вучић у Белој кући 4. септембра 2020, током потписивања Вашингтонског споразума

Његова способност да придобије људе у земљи као што је Србија сведочи о огромној снази Трампове личности. Успео је да отклони старе сумње пројектујући другачију врсту америчког присуства. У региону, где су неки суседи одлучили да назову авеније по америчким председницима, који су донели рат и хаос на наша врата, Срби у Трампу виде нешто без преседана. Они виде миротворца.

Зато је недавни, језиви покушај атентата на председника Трампа на Вечери дописника Беле куће тако снажно доживљен широм Србије. Видети лидера који је мета због својих уверења је трагедија коју овде исувише добро разумемо. Неки су изнели површне осуде; док је српски народ зрачио истинском, суштинском солидарношћу.

Иако је Србија и даље посвећена обезбеђивању пуноправног чланства у Европској унији, то чинимо у уверењу да је отпорнија Европа могућа само са одлучним, сувереним партнерима. Верујемо у Европу која црпи снагу из својих историјских савеза. За нас, пут ка Бриселу не захтева скретање са Вашингтона. Ако ништа друго, верујемо да јединствени однос Србије са Сједињеним Државама може послужити као витална предност за стабилност и раст целог континента.

Елите преко Атлантика годинама су блатиле Трампа, али је српски народ препознао сродну душу. Видимо лидера који цени национални суверенитет у односу на безличну бирократију, који даје приоритет економској реалности у односу на идеолошку фантазију и који разуме да нацију дефинишу њена култура, вера, традиције и наслеђе.

Србија је земља која је кроз своју историју морала више пута да се бори за право да сама управља и очува своју слободу. Током Другог светског рата, били смо међу ретким народима у окупираној Европи који су покренули велики народни устанак против нацистичке окупације. Због те историје, Срби дубоко разумеју људску цену када се крши светост граница.

Растуће српско поштовање према председнику Трампу, које помаже у отклањању вишедеценијског неповерења у америчко вођство у овом региону, везано је за вредности. Ми смо мала, али поносна нација која је преживела векове ропства. Разумемо шта значи борити се за сопствене интересе када вам остатак света говори да ћутите. Када Доналд Трамп говори о заштити радника, одбрани културног наслеђа и захтевању поштовања на глобалној сцени, он говори језиком српског народа. 

Прошло је више од пола века откако је актуелни амерички председник посетио Београд. Била је то 1970. година, а Ричарда Никсона дочекала је гомила људи која се протезала колико је око могло да види. Од тада се мапа Европе дубоко променила, али је потенцијал за историјско партнерство само порастао.

Могу да кажем са апсолутном сигурношћу: Ако би Доналд Трамп посетио Београд, био би дочекан на начин какав није виђен у Европи још од Никсоновог времена. Видео би море америчких и српских застава које држе обични људи који искрено желе да Америка буде велика јер, за разлику од елита у старим европским центрима моћи, они знају да је јака Америка неопходна за стабилан свет.

Председник Трамп и амерички народ брзо би схватили да је данашња Србија сасвим другачије место. То је једна од најдинамичнијих економија Европе и међу њеним најатрактивнијим дестинацијама за озбиљна дугорочна улагања. Више нисмо само раскрсница између Истока и Запада, већ смо све више центар индустријског раста, развоја енергетике и технолошких иновација у овом делу Европе.

Размотрите чињенице. Србија се тренутно може похвалити једном од највиших стопа раста БДП-а у Европи, константно надмашујући еврозону. Од огромних центара података до наше кључне улоге у европском ланцу снабдевања електричним возилима, Србија је сада центар за технологију сутрашњице. Налазимо се на другом највећем налазишту литијума на континенту - ресурса који је виталан за независност западне индустрије - и тражимо партнере који цене ефикасност и резултате.

Могу да кажем са апсолутном сигурношћу: Ако би Доналд Трамп посетио Београд, био би дочекан на начин какав није виђен у Европи још од Никсоновог времена. Видео би море америчких и српских застава које држе обични људи који искрено желе да Америка буде велика

За Сједињене Државе стратешка логика је једноставна. Србија се налази на раскрсници критичних енергетских, транспортних и дигиталних коридора који повезују југоисточну Европу са ширим континентом. Брзо се ширимо у напредној производној и инфраструктури података и улажемо велика средства у вештачку интелигенцију, биотехнологију и диверзификацију енергије пред ЕКСПО 2027 у Београду. У време када Вашингтон тражи поуздане ланце снабдевања и поуздане регионалне партнере, Србија нуди стратешку дубину, политичку стабилност и владу усмерену на извршење, а не на идеологију.

Други могу тражити милостињу. Ми желимо договоре. Желимо дух "Уметности договора" који осигурава ланце снабдевања, убрзава енергетску независност, гради силуете града и ствара хиљаде радних места. Предуго је Вашингтон посматрао наш регион кроз призму 1990-их. Време је да се осврнемо на двехиљадедвадесете. Србија је највећа економија на Западном Балкану, сидро стабилности и нација која памти своје пријатеље.

Америчком народу и Доналду Трампу моја порука је једноставна: Док се други можда подсмевају вашој визији, Србија је разуме. Док се други можда плаше ваше снаге, Србија је поштује. Наша врата су отворена, наша економија је спремна и темељи за истинско партнерство су већ постављени. Будућност америчко-европске сарадње не мора да изникне из устајалих ходника прошлости - она чека да се обликује у срцу Балкана."

(Информер)