Aleksandar Srećković Kubura: Ovo je borba da mi Srbi i Srbija ne postanemo samo retko sećanje nekog pisca, ili istoričara o nekom narodu koji je nekada negde postojao

Poštovani građani Beograda. Poštovani građani iz ostalih delova naše zemlje koji ste uprkos otkazanim vozovima i autobusima uspeli da stignete u Beograd. Prepoštovani studenti Srbije. Ja sam Aleksandar Srećković glumac ovdašnji.

Osećam veliku čast i zahvalnost što sam pozvan da vam se obratim.

Mi glumci najčešće, na sceni, govorimo tudje reči, no danas vam ja iz svoje pameti, iz svog srca i duše, u ime mnogih svojih kolega umetnika i kulturnih radnika izgovaram jedno veliko BRAVO.

Bravo za hrabrost, za odlučnost, za neustrašivost, istrajnost, za jedinstvo, pamet, taktičnost, strpljenje, za odlučnost. Bravo jer niste samo, u ovo mračno doba naše istorije, podigli svoj glas, već ste podigli i svako slobodno srce ove zemlje, svaku slobodnu glavu.

Podigli ste prošlost našu iz pepela u koji su je ove štetočine u ljudskom obliku bacile. Podižete i našu budućnost, budućnost ne samo svakog rođenog i nerođenog deteta ove nacije, već i budućnost svakog drveta, svake travke, potoka, svakog kamena ove naše lepe zemlje.

Jer sve su to napali, sve je to ova ogromna zmija ova hidra korupcije, pohlepe, samoživosti, prostakluka, neznanja, nekulture zinula da proguta i zauvek uništi. Borba koju ste vi, prepoštovani studentu, započeli i svakog čoveka koji se čovekom može nazvati, poveli za sobom, nije politička borba, nije borba za promenu vlasti već je borba za opstanak, borba protiv potpunog, biološkog, istrebljenja i uništenja.

Ne samo nas ljudi, već i našeg jezika, tradicije, kolektivnog sećanja, naših šuma, polja, reka. Ovo je borba da, kao Hazari, i mi srbi i Srbija ne postanemo samo retko sećanje nekog pisca ili istoričara o nekom narodu koji je nekada negde postojao. I zato što hoće da izbrišu sećanje zato, ovi nekulturni, žele da izbrišu i kulturu. Iz iskustva rijalitija hoće da određuju pozorište. Bez ijedne pročitane knjige hoće da uređuju biblioteke.

Prosti, neobrazovani, alavi popuju o kulturi i vaspitanju. Ali uspeti neće. To ne poručujete samo vi svi već i Andrić, Kostić, Rakić, Nušić, Tesla, Pupin. Da citiram poručnika Tasića ’’u ovom ratu branimo otadžbinu-zemlju otaca naših, i borimo se za sinovinu-zemlju sinova naših. Između otadžbine i sinovine nas nema’’

Živeli i nek nam je Bog na pomoći.

(Danas)