Александар Радић: У дубоко подељеној Србији није могуће увести обавезни војни рок – тек другачија, будућа Србија моћи ће да позове младе у касарне

Тек будућа и другачија Србија може да позове људе у касарне, а у овом тренутку немогуће је да се покрене процес обавезног служења војног рока јер имамо дубоко подељено друштво, каже за Н1 војни аналитичар Александар Радић. Потреба за обавезним роком постоји јер Србија нема довољан број војника у јединицама, али проблем је како мотивисати квалитетне младе људе да дођу и да носе униформу, наводи Радић.

Радић каже да служење војске овде никада неће бити као што је некада било у Југословенској народној армији (ЈНА), јер су данас други људи и друге емоције, те да садашња власт није предузела ништа да припреми јавност на обавезни војни рок.

„Не можете репродуковати систем ЈНА у садашњој земљи, тим више што је политички амбијент другачији. У то време људи су веровали у сврсисходност потеза које чине, а данас имате политику која води земљу како они желе – то је заправо почетни проблем. Од 2017. када је председник Вучић, тада премијер, први пут рекао да треба да се служи војни рок, кад је постало јасно да ће то да се деси, није од стране политике предузета ниједна озбиљна активност на припреми у јавном мњењу такве идеје“, наводи Радић за Н1 и додаје да су тада прављене само неке анкете.

Суштина проблема јесте како направити савремени модел, сматра војни аналитичар.

„Потреба постоји, Војска Србије зависи од попуне резервистима. Оно што Војска Србије има у миру је основа за развој ратне војске. Организацијско-формацијски састав који сада имамо је маргинално надограђени систем који је успостављен током реорганизације 2006-2007. који је водио генерал Понош“, каже Радић.

Проблем настаје јер је број професионалаца недовољан, а једино Србија сматра поверљивим податком колико имамо војника и то се крије од народа, истиче он.

„Ми не кријемо то од странаца. Србија кроз подрегионални споразум о контроли наоружања са земљама које су биле захваћене ратом деведесетих, затим кроз размену података преко Бечког документа с ОЕБС-ом даје податке које је бројно стање према странцима. И то је подложно контроли, али проблем је домаће јавно мњење. Проблем је неспремност политике да се суочи са критиком где је заправо проблем – због чега не постоји довољан број војника у јединицама“, каже Радић.

Аналитичар каже и да власт увек наступа арогантно говорећи „имамо ми све што треба, имамо ми довољно људи“, али да ми заправо немамо људи.

„Немамо људе, једно је наоружање и инфраструктура и све остало – људи су проблем, како мотивисати квалитетне младе људе да дођу и да носе униформу“, наводи Радић.

Истиче и да у Србији тренутно имамо дубоко подељено друштво и да није могуће успоставити систем обавезног служења војног рока у овој ситуацији, односно док год се она не промени.

„Тек будућа, другачија Србија може да позове људе у касарне. Један практичан проблем је како позвати некога ко је 2006. годиште ове године у униформу, а он је рецимо ученик блокадер у својој гимназији, и улази у јединице које су дубоко у служби режима, где сте рецимо ставили Вучићеве слике на зидове“, наводи Радић и додаје да имамо Војно-безбедносну агенцију која се окомила на све и свакога ко не воли систем.

„Имате високе официре који отворено нападају студенте, људе који су генерали и који на друштвеним мрежама пишу за студенте да раде за усташе. У таквој једној клими, како мислите да млади побуњеник дође у војску“, пита Радић.

"Vi imate ljude koji su generali, koji na društvenim mrežama pišu da studenti rade za ustaše. Kako mislite da u jednoj takvoj klimi dođe mladi pobunjenik u vojsku" - vojni analitičar Aleksandar Radić gostujući u Danu uživo kod @kuvanikukuruz pic.twitter.com/YbRakI11bK

— TV N1 Beograd (@n1srbija) December 8, 2025

Војни аналитичар каже да је у овом тренутку немогуће да се покрене процес обавезног служења војног рока управо због подељености друштва.

„Оног момента када тај механизам крене, онда ћемо видети шта ће се десити, јер је то кратак војни рок и неће довести до дубоких турбуленција. Он је чак са становишта оспособљавања људи за војску несврсисходно кратак, неких шест месеци је минимум и то је последица рационалне анализе – колико пута је потребно да поновите радњу да то остане заувек уписано“, објашњава Радић.

Немачки парламент Бундестаг изгласао је добровољни војни рок од 2026. године, уз обавезан упитник за све 18-годишњаке. Одлука је изазвала протесте ученика, док Влада планира јачање Бундесвера и могуће медицинске прегледе од 2027. Војни аналитичар Александар Радић каже да је ова одлука дошла због искуства са ратом у Украјини да је потребно масовно оспособљавање становништва за одбрану отаџбине.

„Иза нас су неколико декада у којима се веровало да после пада Источног блока посао војске из једне европске земље неће бити код куће, него у иностранству.. И онда сте у том периоду могли да професионализујете војску, одрекнете се обавезног служења на овај или онај начин, као код нас суспензијом, док је у неким земљама укинут тај модел потпуно. Времена су се променила и сада у европским земљама потпуно јасно да постоји опасност од конвенционалног оружаног сукоба и да је безбедност драстично нарушена на глобалном плану и да је један од одговора држава на то масовно оспособљавање становништва за евентуалну одбрану“, наводи Радић.

Аналитичар истиче да данас имамо генерације које су одрасле у другачијем окружењу и појединце са изразитим индивидуализмом, који не желе да прихвате колективну идеју.

„Сад са новим генерацијама, морате их убедити да то учине. Зато је заправо став у Немачкој да се уведе обавезно служење сад еволуирао у постепени механизам. Анкета је већ спроведена ове године и била је обавезна за младиће, али јасно је да то води ка успостављању обавезног служења војног рока у некој догледној будућности“, каже Радић.

(Н1)