петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Александар Чотрић: Русофили би се разочарали Русијом - улице назване по Марксу, споменици Лењину и друштвени производ мањи него Њујорк
Хроника

Александар Чотрић: Русофили би се разочарали Русијом - улице назване по Марксу, споменици Лењину и друштвени производ мањи него Њујорк

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 22. април 2018.

 Један италијански индустријалац имао је педесетих година прошлог века велике проблеме с неколицином синдикалних лидера који су подбуњивали раднике и залагали се за комунистичке идеје по узору на тадашњи Совјетски Савез.

А онда је довитљиви предузетник дошао на оригиналну идеју да најзагриженијим синдикалним активистима обезбеди бесплатан петнаестодневни боравак у земљи „радника и сељака“. Пошто су „црвени“ борци за радничка права на лицу места својим очима могли да виде заосталост совјетске привреде, обесправљеност радника, скромна примања која нису зависила од стварног рада, дугачке редове за јефтине кобасице, непостојање кућних апарата у домаћинствима, станове у „комуналкама“ од десетак квадратних метара, са заједничким купатилом и кухињом, чекање по петнаест година за куповину аутомобила и многе друге „благодети“ реалног социјализма, враћали су се у Италију мирни као бубице. И више им никада није падало на памет да помену ни „к“ од комунизма!

Сматрам да би слична огледна путовања у Русију требало организовати и данас за неке такозване српске патриоте и русофиле, национал-комунисте, антизападњаке, православне фанатике и противнике европских интеграција, који се залажу за то да Србија одустане од европских стандарда и прикључења Европској унији, те да постане руска губернија, да уђе у Евроазијски савез, приступи источној војној организацији и изнутра се реформише по узору на руско друштво. Пошто ни већина њих никада није била у Русији, нити знају право стање у овој држави, не сумњам да би последице едукативне екскурзије биле исте, као и у случају италијанских синдикалаца.

Не рачунајући Москву, за коју и сами Руси кажу да није права Русија, већ на четрдесетак километара од Црвеног трга видели би депримирајућу неразвијеност села и градова, непостојање нових објеката још од распада Совјетског Савеза пре 27 година, урушене и напуштене куће од дрвета, запуштене стамбене блокове са ољуштеним фасадама, полице супермаркета у којима је мало руских производа (чак су и вотке и чајеви из увоза), катастрофално лоше коловозе, препуне дубоких рупа, без хоризонталних ознака, „аутопутеве“ без заштитне ограде, прастаре бензинске пумпе са запуштеним или затвореним тоалетима. Видели би посвуда споменике вођи Октобарске револуције – Владимиру Иљичу Лењину, а понегде и Јосифу Висарионовичу Стаљину. И табле с називима улица по Марксу, Енгелсу, Кирову, Октобарској револуцији, Коминтерни и Комсомолу, посведочиле би да се мало тога и споро мења у односу на прошло време. Увидели би наши посетиоци у Русији и све контрасте, због вапијуће разлике у стандарду богатих и сиромашних. На недавној Конференцији Фонда јединства православних народа којој сам присуствовао у граду Калуга саопштени су подаци до којих је дошао руски научник Дмитриј Фомин, да су у периоду од 1991. до 2015. године, то јест, у периоду нових привредних и друштвених односа у Русији, основни материјални губици земље упоредиви са губицима из периода Другог светског рата 1941-1945. године. „Та гигантска сума губитака захтева неодложне мере за хитну обнову изгубљеног потенцијала, због чега је неопходна прерасподела националних богатстава која су данас усредсређена у рукама веома уске групе богатих држављана Русије. У супротном ће се земља суочити са поделама, диспропорцијама и дисбалансима у свим областима живота“, упозорава Фомин. Свакако би наши антиевропејци и антизападњаци сазнали да огромна Русија, са 150 милиона становника, има мањи годишњи друштвени производ од државе Њујорк, једне од 50 савезних држава САД, да је руски извоз мањи од експорта малене Белгије, да исто тако територијално мала Холандија има неупоредиво већу пољопривредну производњу од највеће земље света и да компанија „Епл“ више заради од продаје апликација него комплетна руска енергетика од продаје нафте и гаса.

А кад домаћи русофили помињу политички или војни савез са Русијом, ракетни систем „С 300“ које ће бранити Србију, долазак „мигова“ за два сата на Косово – само их треба подсетити на неулагање вета Русије у Савету безбедности 1992. године кад су Србији и Црној Гори уведене санкције, руско ћутање и игнорисање 1999. године, кад је тадашњи савезни парламент донео одлуку о прикључењу Југославије Савезу Русије и Белорусије, повлачење руског војног контигента са Косова 2003. године или немогућност прелета авиона територије држава које су у НАТО-у, а налазе се између Србије и Русије. Поучна је у том смислу и порука с највишег места у Русији нашем шефу дипломатије да Србија не може да буде примљена у Евроазијски савез, јер се не граничимо и да смо удаљени хиљадама километара.

Цео Варшавски пакт и Совјетски Савез у оквиру њега, нису издржали политичко и економско надметање са Западом, посебно не трку у наоружању, па је илузорно мислити да ће то бити у стању Русија, поприлично економски изнурена и изолована, макар јој у томе помагала и Србија.

Зато је за Русију благотворно да прекине конфронтације и да се врати договорима и сарадњи са Западом, а за Србију да настави пут ка Европској унији и НАТО, и да јој Русија на том путу не смета, јер је и у њеном интересу да у овим организацијама добије поузданог пријатеља и партнера.

Аутор је заменик председника Српског покрета обнове

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер