Алекса Бечић: Забрањен ми је улазак у Хрватску, а никада нисам дао никакву изјаву нити направио било какав гест против Хрватске

 Алекса Бечић, предсједник Демократа и потпредсједник Владе Црне Горе, недавно је проглашен персоном нон грата у Хрватској, а хрватске власти су му забраниле улазак у земљу због дјеловања против интереса Републике Хрватске. Ова одлука додатно је заоштрила већ напете односе између Хрватске и Црне Горе и изазвала широку међународну пажњу, стављајући у фокус политичку сложеност и осјетљивост регионалних питања.

Бечић је задужен за безбједност, одбрану, борбу против криминала и унутрашњу политику, те је један од најистакнутијих младих лидера црногорске политике. Његов ангажман обухвата реформске процесе и јачање институција, као и убрзање европског пута Црне Горе. Препознат је по одлучности у борби против организованог криминала и корупције, али и по иницијативама за јачање регионалне сарадње и међународне координације.

Односи између Хрватске и Црне Горе додатно су се закомпликовали након што је црногорски парламент усвојио Резолуцију о геноциду у Јасеновцу, Јадовну и Старој Градишки, што је изазвало оштре реакције хрватских власти и предсједника Зорана Милановића.

У разговору за "Вечерњи лист", потпредсједник Владе Црне Горе Алекса Бечић говорио је о одлуци хрватске владе да му забрани улазак у земљу, о изазовима у сектору безбједности, приоритетима Владе, реформама правосуђа, као и о својој визији Црне Горе као стабилне, безбједне и европски интегрисане државе која чврсто стоји уз своје сусједе и међународне партнере.

Хрватске су Вас власти прогласиле персоном нон грата и забраниле улазак у земљу због дјеловања против интереса Републике Хрватске. Како коментаришете такву одлуку?

Увијек радим у интересу своје земље. Вјерујем да интерес Црне Горе никада није, нити може бити, супротан интересима било које државе чланице или кандидаткиње за чланство у Европској унији. Црна Гора је моја обавеза, а европске вриједности мој компас. Одлука о забрани уласка, донијета у јулу прошле године, услиједила је одмах након што је Скупштина Црне Горе усвојила поменуту Резолуцију о геноциду у Јасеновцу, Дахау и Маутхаузену. Никада, ни прије ни послије, нијесам дао ниједну изјаву против Републике Хрватске. Нико није изнио ниједан доказ, реченицу, ни гест који би то потврдио. Као и много пута до сада, препустио сам да вријеме буде мајсторско решето да покаже колико такве одлуке имају везе са принципима, а колико са политиком. Слично је било и 2021. године, када је Скупштина Црне Горе на чијем челу сам био донијела Резолуцију о геноциду у Сребреници, након чега сам заједно са својим колегама двије године био под посебним режимом приликом преласка државне границе са Републиком Србијом. Моја политика је јасна и досљедна: не дијелим жртве, не приписујем колективну кривицу, не мијешам се у унутрашња питања других држава. Поштујем све, али браним достојанство своје земље. Грађански сам, европски и западно оријентисан, а увијек сам добродошао и у Бриселу и у Вашингтону, као што се то могло видјети и претходних мјесеци. Зашто су појединци у Хрватској донијели такву одлуку, а нијесу никада на примјер према бившим црногорским функционерима који су учествовали у ратовима деведесетих, питање је за њих. За мене, то је само доказ колико су апсурд и политика често јачи од истине, али никада јачи од принципа.

Након што је црногорски парламент усвојио Резолуцију о геноциду у Јасеновцу, Јадовном и Старој Градишки, односи између Хрватске и Црне Горе додатно су се заоштрили. Хрватска влада и предсједник Зоран Милановић оцијенили су тај потез политичком инструментализацијом трагедије те поручили да Црна Гора ‘нема право доцирати Хрватској о повијести’. Како ви видите те реакције и њихов утицај на међусобне односе?

У критичким освртима у претходном периоду на поменуту Резолуцију, нијесам разумио да је споран сами текст, већ тајминг и потреба усвајања, али оно што желим истаћи јесте да је Скупштина Црне Горе у периоду након историјских политичких промјена 2020. године усвојила Резолуцију о геноциду у Сребреници, Резолуцију о геноциду у Пиви и Велици, као и Резолуцију о геноциду у Јасеновцу, Дахау и Маутхаузену. Готово једина партија која је гласала за све три резолуције јесу управо Демократе, чиме смо показали да нити дијелимо жртве, нити приписујемо било ком народу колективну одговорност. Трудили смо се да будемо принципијелни када обавеза изјашњења стоји пред вама, а сагласан да сви треба да се окренемо ка темама које јесу приоритет и од којих зависи будућност наше земље.

Питање границе на Превлаци већ деценијама оптерећује односе двије државе. Може ли се то питање ријешити политичким договором или ће, по вашем мишљењу, на крају завршити пред међународним судом?

То што на одређена питања гледамо различито, не значи да се не можемо уважавати, поштовати и његовати позитивну атмосферу. Да је то питање једноставно вјероватно би било ријешено до сада. Тешко је давати прогнозе у вези тако комплексних питања. У сваком случају, договор је увијек најбоље рјешење, а када билатерала исцрпи све могућности, као што показују примјери многих других земаља међународна арбитража увијек стоји као опција.

И даље је отворено питање школског брода “Јадран”, који Хрватска сматра дијелом своје сукцесијске имовине. Постоји ли реална могућност договора или ће то остати симболично питање које стално подсјећа на разлике из прошлости?

Став надлежних у Црној Гори у односу на поменуто питање је истовјетан ставу који су надлежни у Црној Гори имали и прије политичких промјена 2020. године. Само је разлика што то питање поједини званичници Хрватске актуелизују за вријеме мандата ове Владе, што раније није био случај.

Хрватска је крајем прошле године блокирала затварање једног поглавља у преговорима Црне Горе с Европском унијом, позивајући се на “неријешена добросусједска питања”. Колико је то успорило црногорски европски пут и може ли се ситуација поправити?

Црна Гора је и поред наведене чињенице оцијењена у годишњем извјештаји веома позитивно, односно најпозитивније од свих земаља кандидата. Наше једино очекивање јесте да нам се напредак мјери сагласно заслугама и испуњењу дефинисаних мјерила, јер су то демократске и европске вриједности. С тим у вези, кључни европски и евроаталнски партнери су више пута јасно истицали, а у различитим документима и формализовали, да билатерална питања односно условљавања не треба да утичу на динамику процеса европских интегација. И Хрватска је постала чланица ЕУ и поред граничног спора са Словенијом, а оно што већ сада могу истаћи јесте да Црна Гора као прва наредна чланица ЕУ апсолутно неће користити евентуална отворена билатерална питања са земљама кандидатима у процесу динамизирања њиховог европског пута. Хрватска је у свим претходним годинама била велики подржавалац европског и евроатланског пута Црне Горе. Пружена је велика политичка, техничка и експертска помоћ на чему смо захвални. Након поменуте етапе трзавица, последњих мјесеци свједочимо стабилизацији и интезивирању дијалога што је негдје констатовано и у Извјештају ЕК, тако да очекујем искрену подршку, јер успјех Црне Горе на европском путу је успјех и свих наших сусједа. У коначном, Црна Гора само очекује да напредује на европском путу сагласно резултатима и испуњености мјерила у преговарачким поглављима.

Како оцјењујете политичку стабилност Црне Горе данас, је ли земља коначно изашла из вишегодишње кризе власти и институционалних блокада?

Црна Гора је за двије године мандата 44. Владе стање блокаде европског пута, дисфункционалности институција и политичке нестабилности које смо затекли крајем октобра 2023. године, претворила у процес не само деблокираног, већ изузетно динамизираног европског пута, функционалних институција, бројних реформских успјеха и изузетне политичке стабилности имајући у виду да актуелна Влада има историјску, 2/3 подршку црногорских посланика.

Многи аналитичари тврде да је садашња влада баланс између различитих интереса и идеологија. Како у таквом систему одржавате функционалност и континуитет реформи?

Садашња Влада је збир црногорских различитости које су наша снага и предност, јер по први пут, поред носећих стубова Владе које чине двије јаке грађанске партије, какве су ПЕС коју предводи премијер Спајић и Демократе на чијем челу се налази моја маленкост, у Влади имате заједно представнике српских, бошњачких и албанских националних партија. Континуитет, реформе и стабилност одржавамо тако што смо усмјерени ка будућности, а не прошлости, што је фокус Владе на економији, инфраструктури, владавини права и убрзању европскг пута, односно оним питањима која обједињавају све људе и од којих зависи будућност црногорских грађана како год се они национално, вјерски или на други начин осјећали.

Након честих смјена и несугласица, има ли Црна Гора данас довољно политичке зрелости за дуги мандат једне стабилне власти?

Чињеница да смо поред бројних реформи, успјели након деценију, да обезбиједимо крајем јула у Скупштини изгласавање и изборне реформе, која предвиђа да у Црној Гори неће бити изборних процеса прије половине 2027. године, као и да свједочимо као што рекох стабилности парламентарне већине и усмјерености свих капацитета ка успјешном завршетку европског пута, увјерен сам да постоји довољно политичке зрелости да уважавамо једни други, да се издигнемо изнад дневне политике, очувамо политичку стабилност, одрадимо мандат до краја и успјешно завршимо преговарачки процес са ЕУ.

Који су по Вама кључни приоритети у раду Владе - економски раст, реформа правосуђа, или јачање безбједносни сектора?

У претходне двије године смо дјелима доказали да се истовремено дјелује на више кључних реформских поља. Историјска борба против свих видова криминала, одлучан процес ветинга у сектору безбједности са циљем чишћења од утицаја криминала и компромитованих кадрова, велико повећање плата и пензија, нарочито минималних, сјајни успјеси на европском путу, стварање предуслова и затварање финансијке конструкције за изградњу друге дионице ауто пута, као и низ других значајних путних праваца, само су неки од кључних искорака. Чињеница да сте само у последњих мјесец дана могли свједочити да је Црна Гора постала дио СЕПА система плаћања, да је договорено отварање базе Wизз аир у Подгорици, да је предсједница Европске комисије саопштила да се од следеће године укида роминг Црне Горе са ЕУ, да је Никшић изабран у Бриселу за Европску пријестоницу културе 2030. године, говори у прилог свакодневним лијепим европским вијестима и спроведеним реформама. Свакако, ветинг сматрам најважним процесом за оздрављење црногорског друштва и изградњу јаких институција. Исти није довољно да буде спроведен у сектору безбједности, већ у цјелокупном систему, зато обрабрују и последње најаве министра правде о реформама у правосуђу имајући у виду да је неефиканост судских процеса један од највећих изазова са којима се Црна Гора суочава на пољу владавине права.

Црна Гора се често дефинише као грађанска држава, али идентитетске и вјерске подјеле и даље су јаке. Како их превладати и изградити друштво које се темељи на заједничким вриједностима, а не разликама?

Црна Гора је грађанска држава и то је потврдио и успјешно спроведен попис становништва, домаћинстава и станова, који је такође као “врућ” кромпир дочекао ову Владу на почетку мандата, а који је реализован након 13 година на истински европски начин уз признање истог од свих домаћих и међународних актера. Црногорске различитости видим као велико богатство, а не недостатак Црне Горе, и кључ за политику побједа, а не подјела, је усмјеравање ка будућности, а не враћање и таворење у прошлости. Усмјеравање ка оном шта нас спаја. Зато са јачањем животног стандарда, односно економске независности грађана, демократских слобода, институција, смањује се простор за злоупотребе националних и вјерских осјећања, односно својевресне идеолошке утакмице или игранке, у којима су увијек добијали они који су их играли са које год стране били, а губили они који си гледали, односо обичан народ за кога год да је навијао.

Европске интеграције биле су главни спољнополитички циљ Црне Горе. Но, процес стагнира. Што треба учинити да земља поновно постане водећи кандидат за чланство у ЕУ?

Црна Гора је и по последњем извјештају Европке комисије који је управо представљен, као и порукама европских челника, које смо имали прилике да чујемо ових дана, убједљиво најнапреднији кандидат за чланство у ЕУ која је остварила велики прогрес у протекле двије године. Једина смо земља канидат која је отворила сва преговарача поглавља, затворила седам поглавља, добила ИБАР у поглављима 23 и 24, припремила за затварање више поглавља до краја године, тако да нема дилеме да грабимо крупним корацима и да ћемо искористити историјску и генерацијску шансу да 2028. године постанемо 28 чланица ЕУ.

Како гледате на иницијативу "Отворени Балкан" – је ли то корак према регионалној сарадњи или покушај Београда да обнови политички утицај на сусједне земље?

О поменутој иницијативи сам изнио ставове прије неколико година када је то питање било актуелно. Међутим, дио поменуте иницијативе су биле само поједине,а не све земље Западног Балкана, а у последње вријеме нијесам примијетио активности чак ни у том формату. Са друге стране, регионална иницијатива ЕУ Берлински процес је изузетно интезивирана, свједочимо и последњих недјеља бројним активностима и догађајима, дио поменуте иницијативе која је ауторство канцеларке Меркел јос 2014. године су све земље Западног Балкана, компатибилна је са процесом ЕУ и сматрам је адекватним, јасним и пожељним оквиром за унапредјење сарадње.

Какву политику према Русији Црна Гора треба водити – треба ли се ојачати постојећа дистанца или задржати прагматичне односе?

Црна Гора и Русија дијеле дугу историју и културне везе, а бројни држављани Руске Федерације који живе или бораве у Црној Гори доприносе нашој туристичкој и друштвеној динамици. Ипак, као земља кандидат за чланство у Европској унији и поуздана чланица Сјеверноатлантског савеза, Црна Гора своју спољну и безбједносну политику води у потпуном складу са заједничком политиком Европске уније. Наша је обавеза и стратешко опредјељење да будемо досљедни том курсу. У том контексту, природно је да даљи развој односа између Црне Горе и Русије зависи од ширег европског и међународног оквира, укључујући и исход рата у Украјини, који ће у великој мјери дефинисати будућу динамику односа између ЕУ и Руске Федерације.

Геополитичка сцена се брзо мијења – рат у Украјини, израелско-палестински сукоб, америчко-кинеске тензије. Гдје је Црна Гора у свему томе? Како одржати неутралност, а остати дио западног савезништва?

Мир је највећа вриједност. У миру сви добијају, у рату сви губе. Зато Црна Гора подржава све напоре међународне заједнице усмјерене ка окончању оружаних сукоба и афирмише дијалог, дипломатију и поштовање међународног права као једини пут ка трајном миру. Сваки мир који се постигне било у Украјини, на Блиском истоку или другдје доприноси глобалној стабилности од које зависе и мале земље попут наше. Црна Гора је јасно трасирала свој европски и евроатлантски пут. Ми смо тамо гдје су наши европски и евроатлантски партнери у заједници држава које дијеле исте вриједности мира, слободе, демократије и међународне солидарности. Свјесни смо своје величине, али и своје одговорности да доприносимо миру и стабилности, у складу са политиком савезника којима припадамо.

Ви често истичете да “нико није изнад закона у Црној Гори”. Колико је то у пракси остварено – има ли још недодирљивих?

Недодирљивих нема, само могуће оних до којих правда још увијек није стигла јер много је посла пред надлежним институцијама. Данас у Црној Гори захваљујући спроведеним реформама, чистим и храбрим професионалцима на челу кључних надлежних институција свједочимо историјској, никад јачој и одлучнијој борби против свих видова криминала. Данас не постоји тај ко се огријешио о закону или огрезао у криминалу ко може рећи да мирно спава, да је заштићен и да правда неће закуцати на његова врата. Данас се лишавају слободе и приводе правди они који су се годинама сматрали недодирљивима из различитих сфера, различитих криминалних група, они који су у прошлости глумили локалне, региналне или националне “шерифе”, они којима се некада вјероватно није смио написати ни саобраћајни прекршајни налог. Данас су многи у затвори, на оптуженичким клупама, један дио у статусу бјегунаца од правде али у све мањем броју, а један дио чека да правда закуца и на њихова врата свјесни да од државе више нико никада неће бити јачи.

Како оцјењујете учинак државних институција у борби против организираног криминала – јесмо ли свједоци стварног напретка или симболичних акција?

Апсолутно се ради о истинском напретку, одлучној борби против свих видова криминала што потврђују, и резултати, али и бројне похвале међународних партнера. У претходне непуне двије године захваљујући преданом раду надлежних свједочили смо историјским акцијама и процесуирањима кључних “играча” у разбијању нарко и дуванске мафије, импресивним резултатима на пољу борбе против економског и еколошког криминалитета, око 2.500 процесуирања према члановима ОКГ и оперативно интересантним лицима, око 42.000 разних врста контрола према истима, око 6.000 контрола угоститељских објеката у којима бораве или који су повезани са њима. По међународним потјерницама лишено је слободе око 250 лица, а само у првих шест мјесеци ове године од стране СДТ блокирано је 1,6 милиона квадрата непокретности и заплијењено око 63 милиона еура. Ово су само неки од резултата који потврђују јасну ријешеност државе да раскрсти са криминалном једном за увијек.

Како оцјењујете односе Црне Горе са Србијом – има ли искрене воље за међусобно уважавање или се и даље води политички надметање под кринком “братских односа”?

Пријатељске и породичне везе грађана Црне Горе и Србије су јаке, нераскидиве, и увијек су биле и биће изнад политичких односа званичника, који су варирали у претходним годинама. Што се тиче актуелне Владе, ко год жели да гради здраве односе на принципима равноправности, међусобног уважавања и поштовања има увијек испружену руку. Генерално сматрам да све земље Западног Балкана имају једноставан избор. Од сарадње, економске, политичке, помоћи у интеграционим процесима, кретања људи, роба, капитала, сви имају користи. Од конфротације, несарадње, тензија, сви имају штету. Тако да је избор врло једноставан ако имате искрене намјере и гледате у будућност.

Односи с Косовом и даље су осјетљиви. Може ли Црна Гора задржати принципијелну позицију признања Косова, а истовремено одржати стабилне односе у региону?

У Извјештају ЕК је наведено да су односи Црна Гора и Косова у претходној години остали добри. Рекао сам и у одговору на ранија питања, да генерално сматрам да за све нас на Западном Балкану пут сарадње и међусобне помоћи нема алтернативу, а свима желимо оно што је већ годинама Хрватска, а што се смијеши Црној Гори, а то је чланство у ЕУ, јер интеграција цјелокупног Западног Балкана у ЕУ мислим да је кључ за стабилност, развој и сигурну будућност.

Која би, по вашем мишљењу, требала бити улога Црне Горе у рјешавању криза у регији, на примјер између Косова и Србије или у Босни и Херцеговини?

Црна Гора као мала земља, која има коректне односе са сусједима, и која ће бити прва наредна чланица ЕУ, може само помоћи поменутим сусједима, увијек инсистирајући на дијалогу, јер нема бољег рјешења од договора, нема горег избора од конфликта, а нема сигурније опције за све земље Западно Балкана од заједничке европске будућности.

Европска унија поручује да је Црна Гора најближа чланству од свих земаља Западног Балкана. Што по вама највише кочи процес приступања?

Чињеница да свједочимо ових дана презентацији најпозитивнијег годишњег Извјештаја ЕК о напретку и веома оптимистичним порукама челника Европске комисије да се приближава тренутак припреме писања Уговора о приступању Црне Горе, јасно указује да је Црна Гора на корак од циља. Јасно је и из предметног извјештаја да је кључно питање за финализацију процеса ефикасност судских процеса и доношење правоснажних пресуда посебно у области организованог криминала и корупције.

Има ли криминално подземље и даље утицај на политичке структуре и правосуђе?

Као што сам рекао у неком од ранијих питања, процес ветинга, процес чишћења система од утицаја криминала, корупције и свих недозвољених утицаја односно компромитованих кадрова, је најважнији процес за оздрављење црногорског друштва. Црна Гора и актуелна власт се суочила са тешким наслеђем имајући у види да данас свједочимо потврђеним оптужницама, а у неким случајевима и већ донешеним пресудама, за тешка кривична дјела, против бивших челника кључних институција, бивше деценијске предсједнице Врховног суда, предсједника других судова, главног специјалног тужиоца и других тужилаца, два бивша директора Управе полиције, неколико помоћника директора УП, директора Агенције за националну безбједност, на десетине истакнутих функционера и службеника сектора безбједности, бивших министара, челника државних институција и многих других у државном апарату. Једном ријечју, мафија, картели, криминал и корупција су по ријечима и оптужницама надлежних били окупирали државу, и процес оздрављења тако обољелог система који се урушавао деценијама свакако није једноставан, али процес увелико тече и трајаће док год се Црна Гора и њене институције у потпуности не очисте од криминала. Набољи лијек за то су чисти, стручни и храбри појединци на челним позицијама професионалних институција.

Колико је важна међународна сарадња, нарочито с Еурополом и партнерским службама ЕУ, у разоткривању балканских криминалних мрежа?

Међународна сарадња је изузетно важна и Црна Гора је веома задовољан што је повратила повјерење и унутар међународне обавјештјно безбједносне зајднице. Имамо одличну сарадњу са Еурополом, Интерполом, америчким, британским и другим међународним партнерима. Захваљујући тој сарадњи спроведена је и историјска акција “Генерал” на пољу разбијања нарко картела и процесуирања кључних актера, али и бројне друге акције, процесуирања и лишења слободе. Одлична сарадња је потврђјена и на бројним састанцима који смо имали са челницима институција, а приликом последњег сусрета, мог и министра унутрашњих послова са директорицом Еуропола, јасно је истакнуто унапредјење сарадње које се базира на обострано потврђеном повјерењу и повећању обима размјене података и инфорамција.

На крају, како видите Црну Гору за десет година – као земљу без страха, с јаким институцијама и правдом за све, или још увијек у борби с насљеђем прошлости?

Црна Гора никада више се не смије вратити у вријеме демократских, економских и политичких неслобода, мафијашке окупације земље и урушавања институција, јер да није дошло до друштвено-политичких промјена 2020. године опстанак Црне Горе би био упитан. Зато Црна Гора треба да настави са реформама кључно фокусираним на економију, владавину права и јачање грађанског друштва. Да искористи велику историјску и генерацијску шансу и постане дио ЕУ. Тако да Црну Гору за десет година видим и као чланицу ЕУ, као земљу јаких и отпорних институција, економски додатно оснажених грађана, нових ауто путева и модерних путева, туристичких, енергетских, пољопривредних и других подухвата, јер све те развојне политике најбоље побјеђују апсурдне идентитетске и сличне подјеле, а изграђују снажну државу која има стабилност, сигурност и предвидивост.

(Вијести)