Ал Џазира: "Барјактар" - турски дрон који је променио ток рата у Украјини

 До почетка руске агресије на Украјину, у светској јавности се готово није ни чуло за војни дрон нове генерације, који је производ турске компаније Баyкар.

Назван “Баyрактар ТБ-2”, ова летелица је у значајној мери утицала на успех украјинских снага безбедности да неутралишу и зауставе копнену инвазију, коју је Русија већ почела из више праваца.

“Баyрактар ТБ-2” спада у у групу војних летелица без људске посаде (УЦАВ). Иако се у широј јавности све беспилотне летелице уопштено називају дроновима, између њих постоје значајне разлике, како у погледу начина и дужине трајања лета, преко врсте наоружања које могу да носе, све до маневарских и других специјалних могућности.

ТБ-2 је и део посебне класе беспилотних летелица названих МАЛЕ (медиум алтитуде лонг ендуранце). То у пракси значи да може летети до оперативне висине од 5.500 метара и на максималној висини од 7.600 метара, у свим временским условима. Максимални домет је око 400 километара, али се у пракси летелица шаље на много ближе мисије. Брзина лета ТБ-2 је 130 километара на час, уз јуришну брзину у кратком интервалу од 220 километара на час. У режиму спорог летења (цруисинг) и неким искљученим електронским склоповима, ТБ-2 у ваздуху може да непрекидно проведе чак и до 27 сати.

Највећи непријатељ тенкова

Последњих месеци на интернету, и у готово свим медијима широм света, могу се видети снимци уништења руских тенкова, оклопних возила, теренаца као и снајперских положаја. Заједничко свим овим снимцима је да су направљени инфрацрвеним камерама са ТБ-2, пре него што су ти циљеви и уништени.

Турска компанија Баyкар је прве летелице овог типа Украјини испоручила још 2019. године, а оне су коришћене и у сукобима на Нагорно-Карабаху, у Сирији и у Ираку. Турска војска је извела неколико напада на положаје Курда на северу Ирака и у Сирији користећи управо ТБ-2, а јавност је први пут сазнала за њихово постојање када је у августу 2020. убијено више вођа Радничке партије Курдистана (ПКК) у области Ербил на северу Ирака.

До сада је, према званичним подацима, произведено и испоручено више од 300 јединица “Баyрактар ТБ-2”. Највећи део њих је остао у домовини – користе их снаге турског ваздухопловства, а Украјини је до сада испоручено више од 35 примерака. Главно оружје ТБ-2 су ласерски навођене бомбе МАМ, такође турског произвођача Рокетсан. Авиобомбе МАМ су специјално дизајниране за коришћење на беспилотним летелицама и дроновима, а једном испаљене, могу самостално да прате и фиксне, и циљеве у покрету. У зависности од верзије (МАМ/Ц, Л или Т), имају домет од осам, па све до више од 50 километара. Напредне верзије имају бојеву главу ТЕАР (тандем еффецтиве ацтиве армоур), којима је могуће уништити и тенкове најновије генерације са тзв. реактивним оклопом, попут руског Т-72Б3. Могуће је монтирати и термобаричне бојеве главе са сензором близине, које се користе за уништавање бункера и утврђених зграда.

Оно што се показало нарочито ефикасним оружјем на бојишту у Украјини су и ракете УМТАС, познате и под називом “Мизрак”. Ове ракете ваздух-земља су дизајниране првенствено за напад на тенкове и оклопна возила, и имају сопствено “паметно” навођење уз систем ФФ (фире анд форгет, “испали и заборави”). Коришћењем неколико врста сензора, ракете “Мизрак” могу да се користе и дању и ноћу, до удаљености од осам километара од тенка или оклопног возила. Унапређена верзија ове ракете има и систем селективног избора мете – “изабери мету пре или након лансирања” (Л-УМТАС). Иако још нису коришћени у Украјини, “Баyрактар ТБ-2” може да носи и “паметни пројектил” ЦИРИТ. Овај пројектил најновије “пете генерације” има аутономни ласерски систем за навођење (САЛС), те може бити коришћен против живе силе, утврђених положаја, возила, па чак и других летелица.

Русија је до сада у Украјини изгубила најмање 530 тенкова и више од 2.000 других врста оклопних возила. Процењује се да је бар трећина њих уништена из ваздуха, махом коришћењем ТБ-2.

Турска војна технологија међу водећим у свијету

Оно што војни стручњаци широм света истичу је и брзина развоја разних борбених система од стране турских компанија из сектора одбране.

Сама летелица “Баyрактар” је свој развој започела релативно скоро – 2012. године, а први лет је имала већ 2014. Једно време је развој био практично заустављен, због прописа из времена председника Барацка Обаме, када је био забрањен извоз делова и компоненти за војну индустрију из Сједињених Америчких Држава у Турску.

Иако “Баyрактар” користи моторе “Ротаx 912”, произведене у Аустрији, сама компанија је део већег канадско-америчког концерна Бомбардиер. “Баyрактар” такође користи и веома напредне камере и сензоре помоћу којих “види у мраку” (ФЛиР) које Баyкар купује од канадске компаније Wесцам или немачке компаније Хенсолдт АГ. Сем ових компоненти, све остало је плод турске памети и знања.

Сам дизајн Баyрактара није коришћен у већој мери од стране других сличних компанија, јер се сматрао застарелим. Ипак, турски стручњаци су успели да унапреде БWБ (блендед wингс wитх аирцрафт бодy) дизајн, који се још назива и “изврнуто В”. Иако овакав дизајн не дозвољава велике брзине лета, он пружа одличну стабилност при мањим брзинама, што је од кључне важности када се користе ласерски навођени пројектили или се нападају мете које се крећу релативно малом брзином, попут тенкова. Такође, “Баyрактар” је тренутно једина летелица са ТР3 системом троструке независности – у случају да се прекине веза са контролом на земљи, ТБ-2 може потпуно самостално да слети или да настави унапред задату мисију, те да се након ње сам врати на полетно-слетну писту. Уз ово, “Баyрактар” има и АДР систем (аирборне дата рецордер) за снимање и анализу лета, те “инерциони навигацијски систем” који му омогућава да остане у ваздуху чак иако му буде онеспособљена сателитска ГПС навигација.

“Баyрактар ТБ-2” је тренутно у употреби у Турској (најмање 110 летелица), Азербејџану, Етиопији, Киргистану, Мароку, Катару (шест летелица), Туркменистану и у Украјини. У јуну ове године Пољска очекује испоруку својих 24 примерака ТБ-2. Албанија је у јулу прошле године потписала писмо о намерама за куповину најмање три летелице, а за скоро увођење “Баyрактара” у своје ваздухопловство су заинтересоване и Мађарска, Бугарска, Летонија, Словачка и Казахстан.

Иван Трајковић

(balkans.aljazeera.neт)