Академик Слободан Вукосавић: Прича о литијуму само шећерна глазура на горкој пилули

 "Када је реч о рударењу свако има своје интересе, велике рударске компаније, режим у Србији али и Европска унија. Када је реч о великим рударским компанијама оне теже да експлоатацију минералних ресурса раде на што јефтинији начин да би увећале свој профит. Тај најјефтинији начин је најчешће такав да се праве рудници који имају депоније у које се одлажу непотребни и токсични материјали и то на површини земље. Оне су најчешће еколошке темпиране бомбе које пре или касније отрују сав терен наоколо. И све је то је дозвољено у земљама које немају одговарајући законски систем, као што је Србија. Чврсто верујем да је прича о литијуму само шећерна глазура на горкој пилули", рекао је за Н1 академик Слободан Вукосавић.

Великим компанијама потребни су критични минерали, објашњава Слободан Вукосавић и наводи да то потврђује и документ од 27. фебруара који носи печат Министарства рударства и енергетике.

„У том документу међу прва три критична минерала се не помиње литијум, већ антимон, кобалт и магнезијум. Литијум следи тек доцније. Ако говоримо о руднику Јадар, ту је могуће је добити велике количине бора. Бор су клијенти из Европе највише добијали из Туске, међутим расположење тих људи у Турској који га продају је променљиво па се то снабдевање не може сматрати поузданим“, објашњава академик Вукосавић у емисији Неwснигхт.

Он истиче да је потребно јасно сагледати интересе прво рударске компаније, затим интересе владајућег режима у Београду, као и интересе појединачних представника ЕУ.

Интерес рударске компаније

Када је реч о великим рударским компанијама, објашњава саговорник Н1, оне теже да експлоатацију минералних ресурса раде на што јефтинији начин, а како би увећале свој профит. Тај најјефтинији начин је тај да најчешће праве руднике који имају депоније у које непотребне и токсичне материјале остављају и то на површини земље.

„То су најчешће еколошке темпиране бомбе које пре или касније отрују сав терен наоколо. И све је то дозвољено у земљама које немају одговарајући законски систем. Чврсто верујем да је прича о литијуму шећерна глазура на горкој пилули“, наводи академик Слободан Вукосавић.

Када је реч о рударским компанијама Вукосавић каже да оне желе да дођу у Србију и објашњава зашто.

„Експлоатација бора је веома опасна и ако из тих депонија које постоје код рудника исцури хиљадити део бора који они намеравају да у њих стане може се уништити 10 хиљада хектара земље, а да не говорим о већем цурењу. У законима Србије већ је уклоњен хемијски елемент бор из табела са забрањиним токсичним материјама у земљишту. Значи, ми смо веч припремили терен да се може експлоатисати и некажњено загађивати земљиште бором. Исто тако, укилонили смо никл из листе материјала на основу којих се одређује статус воде. Значи, ми смо припремили наше законе да практично не можемо да истражујемо, не можемо да радимо примењена истраживања осим уз посебну одлуку владе, а која је никада није донела. Тако да примењена истраживања могу да раде само странци, а експлоатацију само они који су урадили примењена истраживања“, каже он.

Интереси режима у Београду

Саговорник Н1 сматра да је режим у Београду дошао у ситуацију која изгледа безизлазно.

„То су људи који имају амбицију да у историји остану уписани као позитивне личности, а по свему судећи ризикују да остану записани као људи који су осушили бунаре, затровали воду, земљиште, који су сарађивали на губљењу одређених територија. Подршка Европске уније за режим је веома значајна. Ако режим не буде могао да обезбеди да убрзо почне копање литијума у Срибији, према мојим проценама а можда грешим, имаће велике потешкоће да остане на власти. И то је интерес режима у Београду. Осим то, постоји и пуно бочних интереса у виду компанија које су извођачи радова или припремају инфраструктуру и они имају интерес да почне копање. Једини који немају интерес су грађани Србије“, каже академик Слободан Вукосавић.

Интерес Европске уније

Вукосавић подсећа да се, како каже, ЕУ пре 20-25 година мало залетела и кренула у развој технологија тзв обновљивих извора.

„Данас знамо да они заправо нису обновљиви јер нема довољно тих минерала и тешко је да их поново правимо. Али пошто у Европи имате 450 хиљада људи који су запослени у том пољу морате то да решите на политички прихваљтив начин јер ти људи не могу да остану без посла. Минерали који су потребни за обновљиве изворе тренутно се добијају из Кине, и то није прихватљиво јер Кина нема добре намере. Она ће уценити своје клијенте ако може и то ће урадити ако нађе неки интерес. И зато Европа покушава да дође до минерала“, наводи академик.

На питање како то Европа планира да дође до минерала, Вукосавић објашњава:

„Немци су прво разматрали да отворе рудник у Цинвалду, и тамо су водили ове наше политичаре као неки доказ да се тамо нешто копа. Али тај рудник нећете наћи на овој листи ЕУ од 47 пројеката. Државни секретар у Немачкој Франзиска Брантнер је рекла – у Немачкој се неће копати литијум. Исто тако, госпођа Клаудија Кемферт, директорка једног важног иснитута у Немчкој каже – ми би желели да копамо у Европи, међутим ако поштујемо наше норме заштите животне средине а морамо да их поштујемо онда ће нас то прескупо коштати. И они имају норме и законе о максималним количинама тосксичних материја, чак и оне које смо ми избацили из закона. И онда она закључује – најбоље је да нађемо неко место где не морамо да поштујемо те норме које поштујемо у Еворпи, па ћемо тамо копати. Да, Немци су веома често отворени и поштени“, сматра академик и додаје:

„Ако имате државу као Србија, где имате потпуно неслободне медије и потпуну доминацију режима, лако ћете убедити народ да је рударска јаловина веома добра и да је треба бацати на њиве па ће боље да расту усеви. Можете рећи, имамо мобилне па морамо да копамо литијум. Али сва та обећања, батерије и аутомобили, све су то Потемкинова села“.

Он наводи да Европа заправо жели да се ослободи зависности од Кине.

„А како то ради, тако што сама себи скаче у уста. Ако би поверила рудник Јадар компанији Рио Тинто, имајте у виду да је највећи појединачни акционар те компаније (Рио Тинто) кинески капитал, тако да је то чудан начин да се Еворпа ослободи зависности од Кинеза. Друго, Европа нас разочарава и то не слути на добро. Она подржава један аутократск режим који др, видели смо 15. марта, не устручава да насрне на сопствену омладину и то је срашно. А друго отоврено каже – ми хоћемо да дођемо код вас јер не морамо да поштујемо норме заштите животне средине. И онда се у народу јавља сумња у погледу намера ЕУ. И то је веома опасно и шта год мислили о Европи ми смо сами у Европи, у истом смо чамцу. А ако народ почне да губи поверење у ЕУ, онда се отвара простор за ван европске утицаје, шта год они били. Уколико је утицај ван европски то није у интересу ни Србије ни Европе. Све ме то јако забрињава, поготово пад квалитета европских политичара и функционалне демократије у Европи која полако клизи ка Србији“, закључио је академик Слободан Вукосавић.

(Н1)