четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > 60. рођендан Европске уније – у никад тежим околностима
Хроника

60. рођендан Европске уније – у никад тежим околностима

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 25. март 2017.

Европска унија обележава 60 година од потписивања Римског уговора којим су ударени темљи данашње Уније.

Очекује се да 27 држава чланица потврде јединство, солидарност и заједничку будућности у Унији која остаје отворена и за друге европске земље.

Лидери 27 земаља чланица ЕУ ће сутра у Риму, заједно са челницима ЕУ институција, присуствовати церемонији поводом 60. година од успостављања Европске економске заједнице која ће касније прерасти у Европску унију.

Европски лидери овом приликом осврнуће се на достигнућа заједничког пута у последњих 60 година, потврдити данашње јединство, заједничке интересе и вредности и указати на изазове и приоритете Уније од 27 држава чланица.

Све то требало би да садржи Декларација коју ће лидери ЕУ потписати у Риму.

Иако се сама Декларација не односи на конкретна решања функционисања ЕУ земље чланице су до последњег тренутка имале пуне руке посла око усаглашавања текста.

У поседњем нацрту Деларације, и то на самом почетку, убачен је део који се односи на проширење и Западни Балкан.

”Желимо Унију која ће остати отворена за оне европске земље које поштују наше вредности и одлучне су у њиховом промовисању”, каже се у уводном делу текста Римске декларације.

Деларација директно не помиње ни исход дебате која која се унутра ЕУ води око пет могућих сценарија за функционисање Уније у наредних 10 година, али део текста указује на могућност стварања односно наставка рада по ситему ”Европа у више брзина”.

”Деловаћемо заједно када год је то могуће, на различитим брзинама и интензитетима када је неопходно, као што смо то чинили и раније у оквиру Уговора, остављајући отворена врата за све који желе да нам се касније прикључе”, стоји у нацрту Декларације.

Управо је ово део текста око кога су земље чланице ЕУ из Централне и Источне Европе, на челу са Пољском, имале највише замерки упозоравајући да ће оне у тим условима изостати из ”главне групе” земаља и постати земље ”другог разреда” у односу на ”први разред” који би чиниле развијеније земље Западне Европе.

Европски аналитичари напомињу да је мало могуће да се направи оштра разлика између појединих група земаља унутар ЕУ.

Додаје се да ”Европа у више група” већ постоји и да су примери за то Еврозона и Шенгенски простор.

У бриселском седишту Немачког маршаловог фонда за САД оцењују да би функционална ”Европа у више брзина” могла да пружити и нове могућности земљама које претендују на чланство у ЕУ.

”То може да омогући појединим земљама да буду део воза иако то није воз са луксузним него обичним вагонима. Дакле могућност је да се те земље прикључе ширем кругу европских држава које деле неке политике, вредности и процесе, али не све. И то може бити лакши пут за неке од земаља које желе чланство. Друге земље Балкана опет могу бити забринуте због тога што никада неће стићи у кључну групу”, објашањава аналитичарака за европску политику Роза Балфур у разговору за Тањуг.

Још једна тачка око које се преговорало, овога пута са Атином, односи на део Декларације којим се лидери ЕУ обевезују да ће радити у циљу ”Европе базиране на одрживом привредном развоју, која промовише економски и социјални напредак”, где је на захтев Грчке убачена реченица о ”Унији која се бори против незапоследности”.

Даље у тексту Декларације 27 земаља чланица се обавезују да ће радити у циљу безбедне и сигурне Европе и Европе која је јака на међународној сцени. Крај Римске декларације истоветан је последњој реченици Берлинске декларације потписане 2007. године приликом обележавања 50. годишњие Римског уговора.

”Ујединили смо се због бољитка. Европа је наша заједничка будућност”, закључује се тексту који би свих 27 лидера земља чланица требало да потпишу у суботу на свечаности у Риму.

(Танјуг) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер