Ако постоји једна ствар за коју могу да кажем да је добро урађена задњих година, то би онда било постављање споменика цару Николају, заиста леп и достојан украс Београда. Једино би требало додати да је био и српски цар уједно.
Мене помисао на цара Николаја првенствено узнемирује. Какав човек! Православни цар, први човек православне империије - баш онакакав какав би православни цар требао бити! Сличан најсветијим владарима из лозе Немањића.
Човек са толико моралних врлина, утврђен у правди, достојанству и хршћанској скромности.
И да такав човек на олтар положи свој живот и живот своје породице за Србе, за нашу борбу за коју је знао да је једна јер сви православни народи имају своју мисију, а српски и руски народ посебну која додатно обавезује.
Наш свт. владика Николај је то лепо дефинисао - срби су варница и руси огањ.
Препоруке:
53
9
2
среда, 18 јул 2018 23:18
Бојан, Приштина
2
Ми нашег цара Николу, волимо више по инстинкту и на основу та два сазнања - да је ушао рат за нас и да је главни кривац што је запловила "лађа француска"
Али доста више или не знамо или погрешно знамо.
Прво, Русија није губила на фронту него би напротив - по свим прогнозама за непуну годину швабе биле згажене.
Русија у његово време је посебна тема. Култура, сликарство, књижевност уметност у узлету који се није поновио. Природни прираштај - никад већи и непоновљен. Индустрија барабар са Америчком с тим што је нпр руски Автобалтик - био оно што је мерцедес данас.
Социјални систем, Русија је прва земља која је за Немачком увела систем пензија.
Иткд... потребно би било 10 коментара за набрајање.
Ко га убио на ритуалан начин - исти они који и данас владају светом и сеју несреће и ратове, следбеници непомјаника - милјардери, банкари, масони, ционисти који су уз немачку и енглеску логистику и помоћ руских издајица финасирали то зло.
Препоруке:
52
9
3
четвртак, 19 јул 2018 00:34
одушевљен сам
Фантастичан текст. Браво Никола.
Препоруке:
45
7
4
четвртак, 19 јул 2018 01:24
Causa Spectandum
Dakako da su rusi i srbi, jedna krv, jedan jezik. Boga valja umoliti da u skorije vreme bude i jedna teritorija.
Da li rekoh Boga!? Izvinite na gresci.
Srbi, kao i rusi, su veoma bogobojazni ... ali i sampioni u bogoprestupnistvu.
Zanimljiv je odnos prema Presvetoj Bogomateri. Srbi, a i rusi, se vecinom mole Njoj, u nadi da ce Ona, Bogoroditeljka, pred Prestolom izmoliti i jos jednu sansu za bogoprestupnike.
Препоруке:
24
6
5
четвртак, 19 јул 2018 05:53
серпска сарма, а мож и пасуљ
Свака част госн Никола.
Препоруке:
33
7
6
четвртак, 19 јул 2018 10:29
"Пантер"
Запад никада неће схватити ни Србе ни Русе а ми, нажалост, не схватамо да нас они не схватају. За њих су братство, жртвовање, солидарност - ирационално понашање.
Препоруке:
28
6
7
четвртак, 19 јул 2018 10:41
у све се меша, а није дијамант маргарин?
"Косовски завет" :)
Препоруке:
14
16
8
четвртак, 19 јул 2018 15:08
Овако је било
Лондонски споразум је тајни уговор између Антанте и Краљевине Италије. Уговор су 26. априла 1915. године у Лондону потписале Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске, Трећа француска република, Руска Империја и Краљевина Италија.
Краљевини Србији, која није била присутна нити је имала потписника, требало је припасти:
Далматинска обала између Крка и Стона, укључујући полуострво Пељешац, луку Сплит и острво Брач.
Босна и Херцеговина; Срем; Бачка; Славонија (упркос противљењу Италије); области у Албанији
Злочинци који су убили Цара Николаја гаранта Лондонског споразума су још 1921 позивали на рушење Краљевине Југославије и обучили и послали аустријског каплара Броза (дуплог агента) те су
од 1941-2000 брозови злочинци, јањичари и профитери убијали, затварали, пљачкали и издавали Србе
а од 2008 их предводе Вучић, Дачић и Шешељ.
Препоруке:
16
8
9
четвртак, 19 јул 2018 15:28
Nefeli
Čitajući odličan tekst mladog i talentovanog Tanasića, a takođe i komentare , naslutila sam da smo mi, Srbi, pre svega mislioci i sanjari, u isto vreme.Ali, takođe vidim da živimo i opstajemo nekako u vreme racionalizovanog duha sa naklonostima za da se kaže idtina, da li naša ili iracionalna, sanjarska, isprepletana istinama i "istinama"! A da je pri tome, po meni , sve cela ISTINA.Moje čestitke Tanasiću, koji je povezao u čvrsti čvor, dve izvanredne ličnosti, dva CARA, koja su živela i delala u različitim vremenima, ali čiji je duh , odvojen vekovima, bio vrlo blizak, racionalno i iracionalno povezan, baš onako, kako tragedije jednog Herojskog doba to mogu.Da ih spomenem, sa strahopoštovanjem: Car Lazar i Car Nikolaj Drugi.Srbi, a i ostali Sloveni, treba da ih dignu na nivo, kakav JE KROZ CELU LJUDSKU ISTORIJU, IMAO VEOMA MALI BROJ IZUZETNIH LIČNOSTI.
Препоруке:
24
5
10
четвртак, 19 јул 2018 17:00
с.ј Надахнут и поучан текст
Хвала Вам!
Препоруке:
22
5
11
четвртак, 19 јул 2018 18:37
Иоанн Дубињин
@"Пантер" има право када каже за Запад: "...За њих су братство, жртвовање, солидарност - ирационално понашање...", али - ја се слажем унеколико са Западом (иако су моји преци кроз генерације верно војно служили руским императорима - од Катарине Велике до и са Николајем II, и борили се до краја против бољшевика, 1920 г.): Николај II jе био добар човек, супруг, отац и хришћанин,али слаб државник!Потпуно супротно државним интересима Руске Империје, дозволио је да своју, за рат тих размера неспремну државу уведе у Велики рат. Русија се од 1905 г. добро и убрзано развијала у сваком погледу, али јој је од 1914 г. било потребно још најмање 10 година таквог развоја да буде спремна да се супротстави Немачкој, која је једва чекала да је помоћу аустроугарског напада на Србију (мајсторска провокација!) увуче у рат. Николај II је у жељи да помогне Србији, своју државу довео до амбиса, у који је и упала уз свесрдну помоћ немачких агената - бољшевика, а он и породица нашли мученичку смрт.
Препоруке:
13
11
12
четвртак, 19 јул 2018 19:11
мала примедба
@Иоанн Дубињин
Николај II је знао да ће рата бити јер Немачка жели рат, и то што пре, док још има војну предност, према томе Русија није имала на располагању још 10 мирних година. 1938. су Британија и Француска попустили Хитлеру, и по Черчиловим речима изгубили су част, а добили су рат. Николај II је изабрао да сачува част, и своју личну и Русије као државе. Наравно, није очекивао да изгуби, очекивао је победу. Исто као и кнез Лазар, који није кренуо у бој зато да би изгубио већ зато да одбрани Србију од Турака. Пошто је Турцима требало још 70 година да заиста освоје Србију, није то било никакво нерационално жртвовање већ добро промишљена државничка одлука.
Препоруке:
16
6
13
петак, 20 јул 2018 01:30
Rusiji uvek fali
10 godina, "всегда не готова".
Препоруке:
4
6
14
петак, 20 јул 2018 20:00
Србин Православац
Леп чланак о руском цару мученику Николају II Романову. Повезује историју и митове, српске и руске и заслужује да се више пута прочита. Сваким новим читањем, откривамо нешто ново. Чланак који дивно говори о чистој љубави између два братска народа, говорећи о великој жртви коју је Русија цара Николаја поднела за спас свога мањег а бунтовног брата, који се игром судбине нашао на путевима великих сила и освајача. Руски император је био човек са великим осећањем љубави, а у исто време одговорности за спас српског народа кога је сматрао за братског свом руском народу. Гледајући на оно што се дешавало са доласком Оклопног воза из срца Европе, Немачке, не може а да се не осети лоша намера да се Русија онемогући у својој часној мисији. Комунисти ће рећи да је то била добра прилика за преузимање власти. Али, изаћи из рата у који је ушла готово цела Европа, равно је издаји сила Антанте и прелазак на страну Осовине. Бољшевици су за то убрзо платили са новим Грађанским ратом после 1918. године.
Препоруке:
9
3
15
петак, 20 јул 2018 22:49
Дино Зоранић
Спас Србије је на Истоку!
Препоруке:
9
3
16
субота, 21 јул 2018 17:55
Петер РВ
Сјећам се тачно момента кад сам постао (и остао!) анти-комуниста. То је било кад су ми као дјетету изпричали трагедију царске фамилије. Та бестијалност бољшевизма ми је остала незаборавна.
Тек много касније сазнао сам да Романови нијесу уствари били стријељани од Руса, који су били предходно систематски замијењени од мањина, прије стријељања.
Наредба за егзекуцију је дошла од Јаше Свердлова и Лењина!
Препоруке:
14
3
17
недеља, 22 јул 2018 14:14
Србин Православац
@ Петер РВ
Са садашње историјске дистанце, може се дати једно мишљење о самој Пролетерској револуцији у Русији 1917. године. Покренута је у жаришту Великог рата, избацила је једну велику силу из савеза Антанте и омогућила да се Немачка и Аустроугарска потпуно окрену својим Балканским и западноевропским циљевима. По завршетку рата, Великог и Грађанског, кренули су са терором против грађана Русије. Остало је у народном сећању злочиначко деловање "Чекиста" по наређењима са врха власти. Стварали су Совхозе и Колхозе и терали становништво на колективни рад. Бројне осуђенике, "непријатеље" Револуције су сурово искоришћавали, мучили и убијали по Сибирским радним логорима и казаматима. Што се тиче саме ликвидације царске породице Романов, зна се да извршиоци и налогодавци нису били Руси. Они не би убили свог "Баћушку" Цара. Тако је било и у Србији 1903. год. Краља Александра нису убили Срби, већ неки други, лажни Срби. А данас се види ко држи богатства у Русији. Најмање је ту самих Руса.
Препоруке:
8
2
18
уторак, 24 јул 2018 17:51
Orlova Sloboda
Браво!
Препоруке:
3
0
19
среда, 25 јул 2018 23:06
Дмитрий
Спасибо Вам ,друзья!
Препоруке:
6
0
20
среда, 25 јул 2018 23:24
petar
Изванредан и одмерен текст!
Мило ми је што нас је у Русији представљао Танасић, такви су нам потребни и у политици и у дипломатији (а не само професури и аналитици). Никола је један од ретких филозофа код нас (а да није марксиста) који разуме да не може све "остати на речима" - писано или изговорено - него да се мора делати (иако су и речи једна врста делања).
.jpg)
Мене помисао на цара Николаја првенствено узнемирује. Какав човек! Православни цар, први човек православне империије - баш онакакав какав би православни цар требао бити! Сличан најсветијим владарима из лозе Немањића.
Човек са толико моралних врлина, утврђен у правди, достојанству и хршћанској скромности.
И да такав човек на олтар положи свој живот и живот своје породице за Србе, за нашу борбу за коју је знао да је једна јер сви православни народи имају своју мисију, а српски и руски народ посебну која додатно обавезује.
Наш свт. владика Николај је то лепо дефинисао - срби су варница и руси огањ.
Ми нашег цара Николу, волимо више по инстинкту и на основу та два сазнања - да је ушао рат за нас и да је главни кривац што је запловила "лађа француска"
Али доста више или не знамо или погрешно знамо.
Прво, Русија није губила на фронту него би напротив - по свим прогнозама за непуну годину швабе биле згажене.
Русија у његово време је посебна тема. Култура, сликарство, књижевност уметност у узлету који се није поновио. Природни прираштај - никад већи и непоновљен. Индустрија барабар са Америчком с тим што је нпр руски Автобалтик - био оно што је мерцедес данас.
Социјални систем, Русија је прва земља која је за Немачком увела систем пензија.
Иткд... потребно би било 10 коментара за набрајање.
Ко га убио на ритуалан начин - исти они који и данас владају светом и сеју несреће и ратове, следбеници непомјаника - милјардери, банкари, масони, ционисти који су уз немачку и енглеску логистику и помоћ руских издајица финасирали то зло.
Da li rekoh Boga!? Izvinite na gresci.
Srbi, kao i rusi, su veoma bogobojazni ... ali i sampioni u bogoprestupnistvu.
Zanimljiv je odnos prema Presvetoj Bogomateri. Srbi, a i rusi, se vecinom mole Njoj, u nadi da ce Ona, Bogoroditeljka, pred Prestolom izmoliti i jos jednu sansu za bogoprestupnike.
Краљевини Србији, која није била присутна нити је имала потписника, требало је припасти:
Далматинска обала између Крка и Стона, укључујући полуострво Пељешац, луку Сплит и острво Брач.
Босна и Херцеговина; Срем; Бачка; Славонија (упркос противљењу Италије); области у Албанији
http://www.nspm.rs/images/stories/01maja/april3/Londonski%20ugovor%20(karta).jpg
Злочинци који су убили Цара Николаја гаранта Лондонског споразума су још 1921 позивали на рушење Краљевине Југославије и обучили и послали аустријског каплара Броза (дуплог агента) те су
од 1941-2000 брозови злочинци, јањичари и профитери убијали, затварали, пљачкали и издавали Србе
а од 2008 их предводе Вучић, Дачић и Шешељ.
Николај II је знао да ће рата бити јер Немачка жели рат, и то што пре, док још има војну предност, према томе Русија није имала на располагању још 10 мирних година. 1938. су Британија и Француска попустили Хитлеру, и по Черчиловим речима изгубили су част, а добили су рат. Николај II је изабрао да сачува част, и своју личну и Русије као државе. Наравно, није очекивао да изгуби, очекивао је победу. Исто као и кнез Лазар, који није кренуо у бој зато да би изгубио већ зато да одбрани Србију од Турака. Пошто је Турцима требало још 70 година да заиста освоје Србију, није то било никакво нерационално жртвовање већ добро промишљена државничка одлука.
Тек много касније сазнао сам да Романови нијесу уствари били стријељани од Руса, који су били предходно систематски замијењени од мањина, прије стријељања.
Наредба за егзекуцију је дошла од Јаше Свердлова и Лењина!
Са садашње историјске дистанце, може се дати једно мишљење о самој Пролетерској револуцији у Русији 1917. године. Покренута је у жаришту Великог рата, избацила је једну велику силу из савеза Антанте и омогућила да се Немачка и Аустроугарска потпуно окрену својим Балканским и западноевропским циљевима. По завршетку рата, Великог и Грађанског, кренули су са терором против грађана Русије. Остало је у народном сећању злочиначко деловање "Чекиста" по наређењима са врха власти. Стварали су Совхозе и Колхозе и терали становништво на колективни рад. Бројне осуђенике, "непријатеље" Револуције су сурово искоришћавали, мучили и убијали по Сибирским радним логорима и казаматима. Што се тиче саме ликвидације царске породице Романов, зна се да извршиоци и налогодавци нису били Руси. Они не би убили свог "Баћушку" Цара. Тако је било и у Србији 1903. год. Краља Александра нису убили Срби, већ неки други, лажни Срби. А данас се види ко држи богатства у Русији. Најмање је ту самих Руса.
Мило ми је што нас је у Русији представљао Танасић, такви су нам потребни и у политици и у дипломатији (а не само професури и аналитици). Никола је један од ретких филозофа код нас (а да није марксиста) који разуме да не може све "остати на речима" - писано или изговорено - него да се мора делати (иако су и речи једна врста делања).